Очеви и свештеници, и још по нека недоумица. . .

[Гром]

 

Neka ti svi ljudi koje sretneš, budu žive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi.

Zadržavaj se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra za braću svoju.

(iz knjige "Misli o Dobru i Zlu")

Св. Владика Николај је написао и Небеску Литургију у којој баш и описује стање у србији  као и понашање свештенства које иде у прилог ономе шта ја овде причам.  Ако критикујеш мене, иди па критикуј Владику што је написао Небеску Литургију. Нажалост од кукоља се не види жито.

[Sophrosyne]

Када Св. Ап. Јован пада пред анђелом у Откровењу, Анђео му каже: не чини то јер и ја сам слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе речи пророштва књиге ове. Богу се поклони Откр. 22.8.

Људи су лицемери, воле да им се указује част и поштовање и онда имају осећај да они вреде нешто више од осталих верника. Зато свештеници воле да се пада пред њима и да им се љуби рука. да их зовемо: Оче.

Да су искрени верници поступали би као што је поступио анђео којег наводим. Али не, они здушно бране идеју о свом Очинству налазећи доказе за то  у Св. Писму. А смо јре потребно да погледају шта се дешава при том чину и схватили би да је у питању лицемерје. Али они својим интелектом траже и налазе  доказе за своје лицемерје. Пред Богом смо сви исти, али они нису исти као ми, они вреде више, и ми треба да им се клањамо, обезвређујући тако идеју о једнакости у Богу. Писмо говори да смо сви свештенство Божје, а они то укидају да би очували своју свештерничку службу.

 

Nema potrebe da navodite sv.Vladiku Nikolaja i njegovu Nebesku Liturgiju (jer je to njegovo sozercanje daleko ispred vaše "kritike") ne prihvativsi kritiku koja se vama upucuje.Vi ste u dva posta iznjeli vrlo krhke argumente u prilog tome koga i kako mi oslovljavamo sa oče i da li to uopšte treba da radimo.Vanckrvena a posebno vanliturgijska realnost se često sudara sa ovim pitanjima.Najveći i vjerovatno najpoznatiji stav ovog tipa imaju upravo protestanti, ćiji se profil može odmah locirati i kod vas.Ne znam da li ste kršteni i miropomazani u Pravoslavnoj Crkvi i da li učestvujete u njenom svetotajinskom životu ali stav nas pravosalvnih hrišćana, po ovom pitanju je sledeći:

 

ОСЛОВЉАВАЊЕ СВЕШТЕНИКА СА "ОЧЕ"

Протестант:

Православни се обраћају својим свештеницима са "оче"! Исус Христос то забрањује (Мт. 23,9).

Православац:

Христос је увек учио смирењу, па и овом приликом када нас је подсетио да је наш једини прави Отац на небу. Али данас чак и екстремни евангелистички фундаменталисти (крајњи протестанти) не устежу се да се својим земаљским оцима обраћају са "оче". Исус Христос очигледно није говорио о садашњој римокатоличкој и православној пракси, јер реч "отац" у његово време није била црквена титула.

Апостол Павле, кога је Исус Христос лично изабрао да објави Његово Јеванђеље, није се стидео да себи припише титулу "отац". Он каже: "Јер ако имате и хиљаду учитеља у Христу, немате много отаца; јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем" (I Kor. 4,15). Православна Црква је задржала овај обичај у погледу оних који су наши "духовни оци", као што је Апостол Павле био за Коринћане.

Апостол Павле се такође није устезао да мушке родитеље у Ефесу ословљава речју "оцеви" (Еф. 6,4). Тако и Свето Писмо и хришћанско Предање сведоче да речи Исусове у поменутом случају немају буквално значење. А ако би имале, онда такође и титуле "пречасни", "пастор", "доктор", које користе протестанти једнако би биле неприхватљиве за хришћане на основу исте Христове изјаве. Међутим, ако Христове речи размотримо у њиховом контексту, видећемо да је Христос овде учио људе да избегавају разметљивост и да теже смрењу (ср. Мт. 23, 5-7 и 11-12).

[Гром]

U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni.

Јев,по Јов. 6.45

 

Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.

Јев. по Јов. 14.23

 Зашто је битно да никог другог не не називамо Оцем. 

Јер Хришћанин има Оца у себи, Свог учитеља има у себи самоме. И он, Отац, га учи кроз откровења шта треба и како. Јер се знање о Богу не може пренети речима или прочитати из књига већ искључиво кроз откровења која долазе од Бога који живи у нама. Данашњи теолози су скупили знање из књига, а Оца у себи немају нити га знају, али би свеједно да буду очеви. Не смета мени да им се указује таква част, али се онда од стада скрива да треба да открију Оца у себи, Да треба да подигну сина и да им он буде учитељ. Јер коме да верујемо, видите какви су људи и каквих све свештеника има. А кад неко открије Христа у себи он онда зна да њему може да верује. И биће сви научени од Бога, као што каже јеванђеље.Зато ми је стало да се то зна, да људи правилно разумеју веру.