Емир Шишић-10 година касније

[Милан Ракић]

На данашњи дан пре 10 година, након само два дана претреса, изречена је казна доживотног затвора мајору авијације  Емиру Шишићу, који је на ту казну осуђен због "вишеструког убиства, угрожавања међународног лета и особа са дипломатским имунитетом, те угрожавања и уништавања туђе имовине"... 

 

Две године касније, Апелациони суд у Риму је смањио казну Шишићу на 15 година, а недуго након тога је међудржавним уговором Шишићу омогућено да казну издржава у Србији. Од 2008. године, Емир се налази на условној слободи...

 

На Божић, 7. јануара 1992. године, радари службе ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење) ЈНА, су уочили да је североисточно од Загреба "повређен" ваздушни простор наше земље. Летелица (касније се испоставило да су биле две, а можда и три) није била најављена, нити су Обласне контроле летења из Београда и Загреба имали било какву информацију, сем радарске слике која је потврђивала да је НЛО ушао на нашу територију негде код тромеђе Словеније, Хрватске и Мађарске. 

 

Дежурна пара на аеродрому Жељава крај Бихаћа је одмах добила наредбу да полети ка Вараждину и изврши пресретање и идентификацију летелице. У једном авиону МиГ-21 је био тада капетан I класе Емир Шишић, а име другог пилота он није никада открио... Спекулисало се да је у другој летелици био најпознатији Станишићанин после владике Иринеја (Буловића), мајор Жељко Парађина. Други опет "кажу" да је за командама друге летелице био Данијел Боровић, који је почетком фебруара исте године из Бихаћа пребегао за Пулу и тако "обезбедио" Хрватској и њеном зракопловству првог надзвучног ловца. Наводно, ако је био Боровић, он није ни полетео на задатак јер је наводно имао технички отказ...

 

Емир је убрзо "дошао" у рејон Вараждина, навођен од стране официра ВОЈИН. У првом моменту обзиром на своју висину и брзину није ни уочио летелице. Од официра за навођење је добио инструкцију да направи заокрет и тада је угледао хеликоптер(е)... Према причи, у сенци летелице са ознакама ЕЗ, летео је још један хеликоптер без ознака. Пошто није успела идентификација путем радио везе, Шишић добија инструкцију да испали рафал из топа, како би упозорио посаде, међутим, ни након тога се хеликоптери нису зауставили. Када је то јавио свом Оперативном центру, одатле добија наређење да на хеликоптере испали ракете, што и чини. Прва ракета је промашила, док је друга директно погодила онај други хеликоптер, а онда су његови делови оштетили хеликоптер са посматрачима ЕЗ, који су пали у рејону села Нови Мароф и сви на месту остали мртви...

"Црвено" је Емир, "плаво" су хеликоптери

[Милан Ракић]

Треба рећи да је одлуком тадашњег СИВ било забрањено летење изнад Хрватске ради спречавања шверца оружја. Крајем 1991. године је директор мађарске Управе за контролу летења потписао акт и обавезао се да ће забранити сваки ненајављени и без дозволе Београда одобрени лет на територију Хрватске...

 

Два дана раније, посада италијанског хеликоптера Бел-УХ 1, у саставу потпуковник Енцо Вентурини, вођа посаде-пилот, заставник Марко Мата, летач механичар, те тројица посматрача, Фиоренцо Рамаћи, Силвано Натале и француз Жан Луп Ејшен, на београдском аеродрому су тражили дозволу да изврше лет по маршрути Београд-Капошвар-Загреб. Тада му је речено да дозволу може добити за прелет до Мађарске, а у Хрватску му не може бити дозвољен улазак зато што је над тим рејоном забрањено летење због шверца оружја... Међутим, вођа посаде је још тада рекао да ће "ићи" на сопствену одговорност... 

[Милан Ракић]

Након рушења хеликоптера, избио је међународни скандал, који је довео и до смена у врху војске и нашег РВ. Пред београдским Војним судом је извршен претрес годину дана касније и Емир је ослобођен било какве одговорности... У исто време пред Окружним судом у Вараждину, подигнута је оптужница против Емира Шишића и за њим је подигнута Интерплова потерница... За коју Емир није знао...

 

Повукавши се савојом јединицом из Бихаћа, Емир је наставио службу на батајничком аеродрому, али је нажалост крајем 90-их озбиљно оболео...

 

У мају месецу 2001. године са женом и пријатељем је кренуо у Мађарску да купи неке лекове (којих није било код нас!?). Након уласка на територију Мађарске, по кратком поступку су му стављене лисице на руке и лишен је слободе, а да у први мах није ни знао због чега...

 

Тек у наредним данима му је предочено зашто је ухапшен, а тада је Република Хрватска покренула правне механизме е да се Емир изручи њима како би се одржало суђење у Вараждину. Захваљујући молби коју је покојни Први министар Србије Зоран Ђинђић упутио тадашњем мађарском колеги Виктору Орбану, екстрадиција у Хрватску је била спречена, али се изручење Италији, чија су 4 грађанина настрадала није могла избећи...

 

У Италију је пребачен јуна месеца 2002. године, а након, као што рекох само два претреса, на данашњи дан пре десет година му је изречена казна-доживотна робија.

 

Након тога су уследиле две године борбе и доказивања, тако је та казна две године касније преиначена у казну затвора у трајању од 15 година, а након договара две Владе, наше и италијанске, дозвољено му је да казну издржава у КПЗ Сремска Митровица...

 

На дан 9. маја 2008. године, Емир је пуштен на условну слободу...

[Милан Ракић]

Иначе, треба рећи и ово...

 

Емира је италијанско правосуђе као што рекох, у први мах осудило на доживотну робију, за нешто што је он као војник био дужан да уради...

 

Пре 15-ак година, тачније 3. фебруара 1998. године посада једног америчког Е-6 Проулера из састава Маринског корпуса је полетела из Авијана на тренажни лет, током којег су летећи на екстремно малој висини над Доломитима у скијашком центру код града Кавалезеа, репним површинама своје летелице "пресекли" кабл од жичаре, након чега је 20 скијаша погинуло када су попадали са жице...

 

Да не дужим...

 

Бил Клинтон се одмах извинуо, али су односи између две земље били нарушени... Али Италија није тражила да се посада изручи њима на суђење. Не! Суђење посади, пилоту Ричарду Ешбију и навигатору Џозефу Швајцеру је извршено у САД, и то у њиховој матичној бази, тј Команди маринског корпуса у Џексонвилу, Северна Каролина.

 

Након претреса, подигнута је оптужница за убиство из нехата. Почело је извођење доказа и на једном претресу је утврђено да је посада уништила траку са снимком несреће. По првој тачки оптужнице, тј. за убиство из нехата, сви су ослобођени  оптужбе сем пилота, који је добио шест месеци затвора (успут, пуштен је због доброг владања после 4 месеца). Због уништења траке, тј. затирања доказа, "одузета им је част" и најурени су из војске без икаквих обавеза Владе САД ка њима...

 

Дакле, ако скијате у Доломитима, водите рачуна о америчким јеропланима...