О ласкању и лицемерству

[Срђан Ранђеловић]

• Ни од чега тако брзо и лако није могуће себи нашкодити, као од ласкања. Нема тежега искушења, него ли наићи на ласкавога и лукавога човјека. (Св.Joван Златоуст).

• Ласкави и лукав човјек страшнији је од свакога звјера. Какав је звијер сам по себи, такав се и показује, а овај (ласкавац) често под видом смерности и доброчинства прикрива свој отров, тако да је одвећ тешко сазнати и сачувати се од његове преваре. (Св.Јован Златоуст).

• Лукавоме је на језику мед, а на срцу јед! Он ријечју мир обећава, док у ствари мач спрема! (Св. Тихон Задонски).

• Лукави човјек - то је Јоав, који грли Амесаја са намјером да га убије (2 Цар. 20, 9-10); то је Јуда који је љубљењем издао Сина Божијега (Лук. 22, 47, 48).

• Ласкавац хвали у нама чак саме оне пороке које ми сами себи не одобравамо. (Св. Григорије Двојеслов).

• Чувај се да ма кога, па макар и истинит био, хвалиш у лице, стога што смерни то не воли, а гордељивац постаје од тога још гордељивији. (Прота П. Соколов).

• Постоји у свијету нешто што се не може назвати ласкањем, али наличи на њега, а то је: учтивост. (Гроф Блудовски).

• Не буди сам удворица (никоме не пузи) и не допуштај унижавање ни пузење других пред тобом, нити да ти се ласка: прво је својство човјека препреденога, подмуклога и злобнога, а посљедње - сујетнога и гордога. (Св. Амвросије Милански).

• Када нас ласкавци почну хвалити опоменимо се у памети свију безакоња својих и ласно ћемо према њима проверити варљив и лажљиви глас ласкавца. Тада шарена маска и копрена, којом нас други хоће да покрију, бива неподесна за наше прљаво лице. (Прота Т. Голубински).

• Наличје неких наших врлина одвратније је од многих порока. (Данило Стерн).

• Дешава се да се понеки смирава ради славе. (Ава Доротеј).

• Понеки има на устима ријеч цариника ("Боже, очисти ме грешнога"! Или: "Боже, милостив буди мени грешнику!"), но у њему су мисли и срце фарисејево. Многи на ријечима следују Богу, али наравима својим беже од Њега. (Св. Григорије Двојеслов).

• Понеки је готов сво човечанство загрлити као брата - ово на ријечима, док на делу у самој ствари ни брата не грли. Пада у очи да непоштен човек непрестано говори о поштењу. Не поклањајте поверења ономе који одвише хвали поштење и дарежљивост, и не тражите заштите у онога који неумјерено и посвуда прича о храбрости. (Друсо).

• Лицемјери обично куде и осуђују код других оно што сами чине, и притом много чешће (Лук. 13, 15; Рим. 2, 12). (Прота П. Соколов).

• Код лицемјера је као и у пчеле: на устима мед, а у грлу жаока. (Монтењ).

• Жалосно је и тешко стање када је на устима светост, а у срцу безакоње и злоба. (По Ави Исаији).

• Жалосно је када се зло чини, а још је жалосније када извлаче (оправдавају) зло. (Филарет, митроп. Московски).

• Мржња или завист под покривалом побожности јесте што и горка вода у златним судовима. (Св. Јефрем Сирин).

• Боље је, будући добрим сматрати се по мњењу других за рђава, него ли будући рђавим имати славу доброга, и бити за људе окречени гроб који је унутра пун смрада од труљења мртваца, а споља изгледа бијел и својим бојама и љепотом примамљује погледе људи. (Св. Григорије Богослов).

• Да не буде једно на устима нашима, а друго на срцу. Не варајте се: Бог се не да ружити (Гал. 6, 8). Он подједнако види и оно што је тајно, и оно што је јавно. (Ава Исаија).

• Причувај језик свој говорити оно што ти је на срцу. (Ава Пимен).

• Испитуј себе да ли говориш оно што имаш на уму, и носећи у устима мед, не држиш ли понекад у срцу отров и жуч? (Прота П. Соколов).

• Јавна је превара када се вама друго чини, него ли што говоре и обећавају уста. Нема одвратније и гадније обмане и преваре него ли код онога који скрива злобу и лаж под копреном (маском) искрености и ставља се под заштиту религије. Не буди двојезичан, то јест друкчији на ријечима, а друкчији у савјести. Јер такав по Св. Писму подлеже проклетству (Сир. 28, 15). (Св. Марко Посник).

• Ко има једно на срцу, а друго на језику по лукавству, тога су молитве и подвизи ништавни. (Ава Исаија).

• Као што црв, зачевши се у средини плода, уништава сву унутрашњост плода, остављајући само његову кору, тако и лицемерство уништава сву суштину врлина. (Игњатије, еп. Кавкаски).

• Ради свагда тако да би повод и узрок твога делања могао послужити за опште правило свему човечијем роду. (Кант).

• Не изгледај само да си праведан, него уствари буди такав. Јер се зна да онај нема праведности, ко хоће да се покаже само да изгледа правичан и поштен.Треба бити, а не изгледати. Носи на себи слику врлине, али не ради тога да би обмануо оне који те виде, већ да им пружиш користи. (Св. Нил Синајски).

• Ти си дужан свакако да будеш онакав каквим желиш да се покажеш, ако желиш себи добра. Ми би имали веће користи ако би се јављали онаквима какви смо у самој ствари, него ли показивати оно чега у нама нема. Са лицемјерима се често догађа оно што и са кртицама, које сматрају себе да су без опасности у својим рупама; али раније или доцније излазе и бивају откривене. И лицемери, ма колико да себе прикривају плаштом правде, напослетку се обелодањује њихова ниска душа. Ничега нема тајнога, што се доцније, прије или после, неће открити. (Лук. 8, 17).

12. децембра 1919. године

у славном Српском манастиру ХИЛАНДАРУ

Св. Атонска Гора.

 

 

ЕПИСКОП МЕЛЕНТИЈЕ

ХИЛАНДАРАЦ

ДУХОВНА ГРАДИНА

ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА

ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/05/blog-post_18.html