Технолошке иновације

[ego]

 

 

[ego]

Теслин наследник

 

Српски научници су обавезни да се у следећих десет и више година посвете помагању домаћој привреди, у првом реду средњим и малим предузећима, сматра професор др Дејан Илић, наш највећи савремени изумитељ

 

 

Дејан Илић

 

Ниједан други није близу да достигне и надмаши највећег изумитеља српског рода.

Осим професора др Дејана Илића, који подједнако успешно истрајава и у истраживању, и у проналазаштву, и у пословању. Увелико се и данас, после неколико година, препричава да га је познати немачки лист прозвао „папом за батерије”. Зато што је неприкосновени откривалац непознатих поступака у овој обећавајућој области физичке хемије, нарочито у њиховом смањивању и уграђивању у „паметне картице”. Уједно и руководи једним од најкрупнијих индустријских подухвата у Немачкој – „Електромобили 2015”.

Никола Тесла је за 87 година (у току је обележавање 70 година од смрти) укњижио више од 700 одобрених и нешто мање непријављених изума; Дејан Илић му се на средокраћи шесте деценије живота увелико примакао (с преко 600 признатих, од тога 200 чека на објављивање)!

И ту се окончава или отпочиње свака сличност између двојице стваралаца нашег порекла. Изазови се разликују јер свако време има своје обичаје, преиначимо ли малчице чувену старолатинску изреку.

За разлику од неприкосновеног претече, који је само једном краће од дан и по (1. јуна 1892) посетио српску престоницу, потоњи долази често, кад год уграби слободан дан у претрпаном роковнику, и увек се радо одазове позиву из матице. Као што ће то учинити у уторак и среду када се, под окриљем Канцеларије за дијаспору, окупља двадесетак виђенијих Срба из расејања.

Повод је уобичајен и неуобичајен: помоћи Србији да опстане и напредује у годинама великих искушења, и да свету, као у Доситејевој свечаној песми, покаже привлачније и паметније лице. Своје виђење образложиће, предвиђа се, највишим државним званичницима.

Шта ће им поручити?

„Српски научници су обавезни да се у следећих десет и више година посвете помагању домаћој привреди, у првом реду средњим и малим предузећима. Упознао сам двадесетак-тридесетак која своје производе и услуге извозе”, наглашава Дејан Илић. „Немачка у којој живим и радим од 1981. свој економски полет, управо, на таквима заснива. Тако се успоставља знана спрега знања и капитала. Ко то не разуме, не схвата савремена техноекономска збивања утемељена на најновијим научним достигнућима. Зар Србија није лане више зарадила од продаје памети (софтвера) иностранству него од малина?”

Другим речима, домаће иновације за домаће предузетнике. На својеврстан начин то је преточено у крилатицу „Истраживања за иновације” недавне изложбе српске науке на Сајму технике у Београду (од 13. до 17. маја), највеће икада у нас уприличене.

„Научници кажу да нема индустрије и питају за кога да смишљају технолошке поступке, производе, побољшања и тако редом, а предузетници узвраћају да на факултетима једино јуре цитате (навођење у часописима) и договарају се ко ће кога поменути”, упозорава Дејан Илић. „Стотинак милиона евра годишње из државне благајне је премало за већи искорак напред и превише ако се самери учинак истраживача у привреди. И то није никакав зачарани круг: нове идеје рађају се у главама, испитују у лабораторијама, потврђују у фабрикама и, на крају, користе народу! Универзитетски професори су плаћени да научено преточе у опипљива дела, а не да унедоглед препричавају теорије.”

Од „Политикиног” саговорника сазнајемо да наша земља увози брикете за роштиљ, а да једног малог предузетника из Бора који их израђује од одбачене прашине надлежни увелико у томе ометају. Нико се не обазире на то што чисти околину и уштеђује девизе. Хоће ли наша деца постати бистрија кад једу скупљу „милка” чоколаду из увоза или треба потпомоћи домаће произвођаче?

На први поглед оштре замерке он поткрепљује најсвежијим опорим примером: „Недопустиво је у сиромашној Србији утрошити 20–30 милиона евра на проучавање наноматеријала којим се не бави ни толико земаља колико је прстију на руци! Доскора малтене нико у нас није завирио у сићушни свет честица од неколико милионитих делића милиметра, зато што није било одговарајућих електронских микроскопа. У Немачкој их је набавила свака компанија. Зашто се ми не посветимо изучавању безбедности и да израђујемо и извозимо нанопречистаче и наномаске, пошто свака та невидљива мрвица материје када је удахнете изазива рак плућа?”

У својству председника Управног одбора Фонда за иновациону делатност Србије предложиће професору др Радивоју Митровићу, државном секретару за науку, да се хитно оснује национални савет за технолошки развој по угледу на сличне за науку и високо образовање. С најпречим задатком: поспешивање истраживања којима ће се у најкраћем року побољшати „крвна слика” онемоћале српске привреде.

--------------------------------------------------------------

 

„Оскар” у Холивуду

 

Професор на неколико европских универзитета, укључујући београдски, доктор физичке хемије, проналазач и менаџер, једини је Србин овенчан наградом Међународног удружења хемичара. Уз прегршт међународних признања, новинарима није промакао холивудски „Оскар” 2009. за техничка достигнућа.

Дугогодишњи први човек компанија „Варта” и „АРРИ” (и члан управних одбора још неколико) каже: „Бољи сам инжењер него хемичар. ”