Свети Тихон Задонски - Мислите о ономе што је горе...

[Тавита]

O borbi između tela i duha koja se događa u Hrišćaninu

Sveti Tihon Zadonski

„Po duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte. Jer telo želi protiv duha,

a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugom, da ne činite ono šta hoćete.“

(Galatima 5:16-17)

Svaki Hrišćanin ima dvostruko rođenje, staro, telesno, i novo, duhovno, kako je rečeno gore, i jedno je protiv drugoga. Rođenje tela je do tela; duhovno je od duha. „Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.“ (Jovan 3:6)

Ali potšto su ova dva rođenja suprotstavljeni jedno drugom, iz ovoga nastaje sukob i borba između tela i duha u Hrišćanima. „Jer telo želi protiv duha, a duh protiv tela“.

Telo želi da umrtvi duh; a duh telo. Telo želi da bude gordo, da se hvali, nadima; duh ne želi ovo, već želi da bude smiren. Telo želi da se gnevi; razdražljivo, prepiračko, želi da se sveti na rečima i delu; ali duh ne želi ovo, već želi da oprosti u krokosti. Telo želi da čini preljubu i blud; ali duh se okreće od ovoga, i želi da bude čisto. Telo želi da poseduje nešto što je tuđe, da ukrade, da otme na svaki način; ali duh se okreće od ovoga i želi da da ono što ima. Telo želi da laska, laže, vara, prevari i da bude licemerno; ali duh mrzi ovo i želi da bude istinit i da dela iskreno. Telo želi da mrzi drugu osobu, ali duh želi da je ljubi. Telo želi da živi u dokolici, ali se duh okreće od ovoga i želi da vežba sebe u blaženim podvizima. Telo želi da se zabavlja, da pije, ide na večere i zabave; duh se okreće od ovoga i želi da živi skromno i umereno ili da posti. Telo traga za slavom, počastima, bogatstvima u ovom svetu; ali duh prezire sve to i teži samo za dobrim Nebeskim stvarima, i tako dalje. Na ovaj telo teži protiv duh i duh protiv tela.

Ali Hrišćanin, kao čovek koji je obnovljen, mora živeti ne prema telu, već prema duhu, da potčini telo duhu, prema podsticaju Apostola:

„Po duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte“. Ovo je ono „raspinjanje tela sa slastima i željama“ (Gal. 5:24);

„telu ne ugađajte po željama“ (Rim. 13:14);

„da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu“ (1.Petr. 2:11);

“tako i mi u novom životu da hodimo“ (Rim. 6:4), ne dozvoliti grehu da vlada nad nama, da živimo za Hrista, Koji je umro za nas i ustao iz mrtvih.

Dragi Hrišćani! Razmotrimo: da li učestvujemo u takvoj borbi; da li smo usred ove borbe za spasenje; da li hodamo u novom životu: da li se suprotstavljamo težnjama i željama tela; da li dozvoljavamo grehu da vlada i gospodari nad nama? Ali samo su oni Hristovi, koji „raspeše telo sa slastima i željama“ (Gal. 5:24).

Od kakve je koristi da se čovek naziva Hrišćaninom, a to zaista nije? Nije ime Hrišćanina, ono koje pokazuje istinskog hrišćanina, već borba protiv tela i svakog greha? Čovek ne treba da dozvoljava telu sve što ono želi: zahteva hranu, piće, odeću, odmor, itd.

Ono što mu je potrebno mi ćemo mu dati, ali kada želi ono, što je nasuprot volji Božijoj i zakonu Njegovom, nećemo dozvoliti, tako da bi mogli biti Hrišćani ne samo po imenu, već u stvarnosti.

Amin.

[Тавита]

Прекини да мислиш на то како ћеш стећи част, славу, богатства у овоме свету, како ћеш створити раскошну трпезу, примити госте и отићи у посету, како ћеш изградити велику кућу и украсити је, како ћеш се оденути лепше но други, како ћеш се показати мудријим и славнијим од осталих, како ћеш јахати добре коње и возити се у богатим кочијама, како ћеш стећи што више земље и кметова својих, како ћеш направити лепе и пријатне вртове, како ћеш у њима створити прекрасне водоскоке и вештачка језера, већ мисли о томе на који ћеш начин вечно спасење задобити. Нека ти ово буде први и основни задатак у свим замислима, прегнућима и делима твојим; тада ће, заиста ти кажем, душа твоја почути реч Божију и донети род доличан. У противном, макар и читаву свету Библију и друге књиге хришћанске наизуст знао, никакве користи души својој од њих нећеш задобити, не одстраниш ли од себе све хирове и рђава хтења која душу загушују и не дају речи Божијој да до ње допре. Удаљи их од себе, да би се реч Божија уселила у душу твоју.

Видимо да онамо куда пође једно грло, за њим ће се и остала стока запутити, макар и на штету себи. Тако и многи људи неразумно чине, поступајући у складу са осећањима, а не по разуму, и један за другим по угледу на марву бесловесну идући, не водећи рачуна о томе хоће ли им ово бити на корист или на штету. У свету посвуда видимо ту безакону и погубну љубомору: један почне да приређује честе пријеме, да пије, да се весели и да друге напија - то исто почиње да чини и други, и остали за њим; један почне да се кицошки облачи - на њега се угледају и остали; стекне ли један велико богатство - и други ће се старати да то постигну; намаже ли једна бестидница лице своје белилом и руменилом - за њом ће кренути и остале. Тако зло крене од једног човека, и сви почну чинити то исто, и безакоње постаје обичај, те се чврсто утврђује, и више није могуће искоренити га, као што се застарела болест више не да излечити. Тобоже, људи ће ми се смејати ако се не будем владао попут њих. Али макар и читав свет чинио оно што је Богу противно, а по њега самог погубно, ти чини само оно што је Богу угодно и души твојој на корист. Свет неће моћи да те оправда пред судом Божијим. Онде нећеш моћи казати: гле, и овај и онај чињаху то исто. Од Судије ћеш зачути само једно: зашто ти ниси чинио оно што сам ти заповедио? Дужни смо да Бога Јединога поштујемо несравњено више од васцелог света. У свету буди попут Лота у Содому: у томе граду сви су се приволевали безакоњима, али он се није угледао на друге, већ је чинио оно што је било угодно светој вољи Божијој. Иди и ти чини тако; не угледај се на оно што чини свет, који у злу лежи. У погледу свега што људи рђаво чине, што видиш или чујеш, владај се као да ниси видео и као да, лишен слуха, ниси чуо. Свагда вечности управљај очи срца твога, и сва дела овога света биће некако иза тебе, те ћеш у свету живети као да си сам, знајући само за Саздатеља твога и свету вољу Његову. "Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи" (Кол. 3, 1-2).

Желиш ли да једеш или пијеш, призивај име Господње и од Њега ишти благослов јелу и пићу своме, говорећи: Господе, благослови! И мисли о томе да желиш да окусиш од добара Господа твога и да се њима насладиш. Јер је све добро Божије, као што је писано: Господња је земља и све што је на њој (Пс. 23,1). Где је имање стечено отимањем и неправдом, онде проклетство почива, а не благослов Божији, ради чега ту није долично име Божије призивати. Ни онима што би да се опијају име Господње не ваља призивати, јер пијанство Закон Божији забрањује.

[Тавита]

Немој неразумно подражавати оно што други чине: јер се од таквог неразумног угледања људи кваре и развраћују, свакога трена умножава се зло и благочашће опада; него се једино онога чему реч Божија учи држи, и у томе стој.

Често се опомињи смрти, Суда Христовог, вечите муке и живота непролазног, па ће ти свет са свим његовим похотама и преластима неизоставно омрзнути. Нећеш желети да стичеш богатство, славу и да се веселиш у овоме свету: једино старање твоје биће управљено ка томе да Богу угодиш, да блажено преминеш, да се на Суду Христовом не посрамиш, да вечну муку избегнеш и у Царство Божије достигнеш. Ваистину је велико и силно дело не преластити се пустошношћу овога света и пребивати у истинском покајању и скрушености срца, што је насушно потребно свакоме Хришћанину. Заиста, сећање на ово и исправно расуђивање свакога човека, макар то био и највећи развратник, може на покајање покренути и у страху Господњем држати. Већ и сам помен нечега тако важног, као што је јадовна или мучна вечност, човека у стање трепета и ужаса доводи; а везивање за метежно и пустошно и склоност греху ваистину долазе од заборава вечности. О, муко вечна, како је горко сећање на тебе! Страшно и тегобно је у такву муку доспети, страшно је и тегобно занавек Бога и живота вечнога лишен бити! Сећај се краја, и нећеш сагрешити вавек (Сир. 7, 39).

Раскоши се клони као куге. Она душу хришћанску раслабљује веома, учећи је да туђе отима, да другима увреде наноси и да од давања милостиње, што се од Хришћанина захтева, руку задржава. Раскош не зна шта је доста, попут утробе незасите; она свако добро гута, попут пучине морске: све потребује, и све би да мења. Тобоже, дом овакав ми не одговара, ваљало би ми други саградити; рухо ми је лоше, требало би да сашијем боље; срамота је да излазим у простим колима, морао бих енглеске кочије набавити; ова јестива су ми већ обљутавела, потребно ми је боље и укусније хранити се; обичног вина да пијем не могу, морао бих коњака купити; слугама мојим не приличи да ми у оваквом оделу служе, ваљало би их боље опремити; и тако у недоглед. Тако раскош све гута и ум раслабљује; зато је се клони. Природа се задовољава малим, а похота и раскош веома много потребују.

Тело своје не украшавај гиздавом одећом, као што је у неких обичај, него нека ти одело долично твоме звању буде. Одело хришћанско јесте одело душе човекове: оно треба да украшава душу, а не тело. Красота душе јесте лик Божији према коме смо саздани. Ову красоту ишти, то ће ти довољно бити.

Да би се сачувало од пијанства, ваља на уму имати следеће:

1) не сме се младићима дозвољавати да у опојним пићима уживају, јер се они лако на њих навикавају, и на шта се у младости науче, тога ће се читавог живота држати;

2) не дозвољавати им да с пијанцима и развратним људима ма каквог посла имају;

3) одраслим људима и онима који су у зрелост достигли не ваља без потребе пити;

4) рђавог друштва и гозби клонити се;

5) опомињати се да је веома тешко одупрети се страсти овој, и да многи од ње и у њој и душом и телом пропадају;

6) онима који су се на страст ову навикли ваља се оружати против мучења њеног, стајати смело, не предавати се, молити се и призивати свесилну помоћ Божију;

7) у сећање дозивати невоље што се у стању пијанства дешавају и трезвеност са пребивањем у пијанству поредити;

8) помишљати и на то да многи у мртвом сну пијанства умиру, те да из овог света у онај без икаквог осећања, па и без покајања одлазе.