Владика бачки Г. Иринеј о Васкрсу, Космету и стању у Цркви

[Дејан]

Crkvu ništa ne može da uzdrma, pa ni afera s Kačavendom, a na Saboru SPC razgovaraće se o svakom episkopu ; Srpski narod na Kosovu opstao je i u kudikamo težim uslovima života

BEOGRAD - Iako smo kao narod skloni pesimizmu i beznađu, treba da se okrenemo radosti i svetlosti vaskrsenja, kaže za Kurir episkop bački Irinej Bulović.

On je poručio našem narodu na KiM da ne posustane u borbi s Golijatom, ali i da pravilno odmeri svoje davidovske snage.

- Srpski narod, kao velika saborna zajednica, često je sklon pesimizmu i beznađu. Mi, gledajući sva zla koja se s raznih strana obrušavaju na nas, uviđamo da to nije toliko tragično i da su iskušenja i stradanja neizbežni deo života svih hrišćana i iskustvo Crkve kao nebozemnog organizma, kao tela Hristovog kroz vekove. To ipak nije ni konačno iskustvo ni poslednja reč u životu onih koji veruju. Smrt je samo pretposlednja reč u istoriji svakog verujućeg čoveka, svakog hrišćanina, svakog naroda. Poslednja reč je vaskrsenje! Radost i svetlost vaskrsenja! U tom duhu, čitaocima Kurira čestitamo praznik Vaskrsenje Hristovo: Hristos vaskrse!

Vaistinu vaskrse!

Šta biste poručili našem narodu na KiM?

- Sa očinskom i bratskom ljubavlju poručujem našem narodu na Kosovu i Metohiji da ne posustane u svojoj borbi s Golijatom, oličenim u nimalo jednostavnim životnim okolnostima, ali i da pravilno odmeri svoje davidovske snage.

Naš narod treba da svoje svedočenje raspetog i vaskrslog Hrista pred Pilatom i pred razjarenom neprijateljskom masom nastavi isključivo Njegovom krotkošću i mirom, krepljen i ujedinjen u molitvi, u zajednici sa svojim episkopom Teodosijem, sa svojim sveštenicima, monasima i monahinjama, koji su sa svojim narodom u svim selima i gradovima u kojima Srbi žive i koji ih nikada neće napustiti. Srpski narod je kroz vekove opstao i ostao na Kosovu i Metohiji i u kudikamo težim uslovima od današnjih, čime ne kažemo da današnji nisu teški i strašni.

Kako komentarišete izjavu premijera Ivice Dačića da patrijarh i SPC nemaju prava da državnom vrhu drže lekcije o KiM?

- Istorija pokazuje da su ovaj narod i ovu državu umeli da sačuvaju prosvetljeni i dalekovidi ljudi, kojima mudrost Crkve, kao kolevke i vekovnog ognjišta narodne duše, nije zvučala poput lakonski „podeljene lekcije“. Ipak, moramo imati u vidu i težinu životnih okolnosti i izazova pred koje je državni vrh postavljen.

Moj lični savet im je da uvaže ogromno životno iskustvo i očinsku dobronamernost našeg patrijarha. Uprkos iskušenjima koja donosi aktuelni trenutak i uprkos različitim pristupima, smatram da ne bi bilo odgovorno ne unapređivati saradnju Crkve i države, zasnovanu na našem istorijskom iskustvu i na evropskom modelu kooperativne odvojenosti. Inače, premijer je i sam uvideo da je reagovao brzo i emotivno, a dobro zna da Crkva želi samo da pomogne i olakša breme svima, pa i njemu.

Da li je slučaj vladike Kačavende uzdrmao SPC, da li je time naneta šteta ugledu Crkve?

- Pravoslavna crkva svoj ugled ima u ličnosti Bogočoveka Hrista, koji je njen krajeugaoni kamen. Ako se ugledamo na Hrista raspetog i vaskrslog, našu veru, kao ni ugled njegove crkve, ništa ne može uzdrmati. Crkva postupa isključivo u duhu svetog predanja i svetih kanona. Pošto Duhom Svetim oprisutnjuje živoga Hrista na zemlji, Crkva okom Bogočoveka posmatra svaku ličnost, dok nervozni duh ovoga sveta ište preki sud ili linč. Po meni, redovnu i nezavisnu sudsku proceduru, crkvenu i građansku, ne mogu zameniti nikakvi drugi činioci.

Da li će i vladika Pahomije biti predmet razgovora na Saboru SPC?

- Svi eparhijski arhijereji Saboru podnose izveštaj o radu između dva zasedanja, tako da će se razgovarati o svakom episkopu pojedinačno, ne isključujući ni vašeg sagovornika.

O neustavnim rešenjima se ne raspravlja

♦ Da li je aktuelna vlast mogla da nađe bolje rešenje za KiM?

- Odgovor je jednostavan: rešenje svakog državnog pitanja, a pogotovu presudno važnog, sa posledicama koje danas niko ne može da u potpunosti sagleda, pre svega mora biti u skladu sa Ustavom zemlje. U uređenim državama o neustavnim rešenjima niko ne bi ni raspravljao. Koje je bolje rešenje od ponuđenog, valjalo bi raspraviti i dogovoriti se o tome. O ponuđenom je naša crkva iznela svoj zvanični stav i ja tu nemam šta da dodam.

Kurir

[sinčasnog Ozrena]

Мислим да Васкршња посланица и овај интервју итекако дају правилан путоказ, одговарају на питање одакле кренусмо, како корачамо и куда би требали и каквим  кораком да корачамо!

[Баба]

Ево га и овај поп преписује од мене:

 

Kako komentarišete izjavu premijera Ivice Dačića da patrijarh i SPC nemaju prava da državnom vrhu drže lekcije o KiM?
- Istorija pokazuje da su ovaj narod i ovu državu umeli da sačuvaju prosvetljeni i dalekovidi ljudi, kojima mudrost Crkve, kao kolevke i vekovnog ognjišta narodne duše, nije zvučala poput lakonski „podeljene lekcije“.

 

Ја:

 

 

Увек има мања и већа провалија.

Рецимо имали смо пакт са Итлером 41 , а ми смо изабрали већу провалију...

 

Није лако бити вожд у Срба или ће те убити душмани или твој народ. Или ћеш ти душмане или своје.

Али ко год да је вожд мора једну ствар да има на уму - само свети људи су могли правилно водити земљу која је на ивици провалије у сваком историјском тренутку. Јер ивица је уска линија по којој ваља ходати као по оштрици ножа. Само суптилни духови истанчаног ума и срца могу осетити и видети где нога стаје на ивицу а где у провалију. Уосталом овакав је живот сваког истинског Хришћанина. Значи шта?  Државу може водити само ...

 

Тако је то код нас.

 

 

https://www.pouke.org/forum/topic/26122-tomislav-nikoli%C4%87-srbi-iz-republike-srpske-su-za-mene-bosanci/page-7#entry843365

[Баба]

Да, и приде још један етнофилетиста...ужас!