Ko je hrišćanski Bog?

[Ignjatije]

 

[Aristotel]

Ne postoji "hrišćanski Bog". Postoji samo jedan Bog.

[w.a.mozart]

Ne postoji "hrišćanski Bog". Postoji samo jedan Bog.

 

možeš li malo da razradiš misao

[Odahviing]

možeš li malo da razradiš misao

"Ako Bog postoji on je samo jedan i ne treba ti mač i crkva da mu budeš odan" Marčelo, neka pesma  

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Mene brine sto je on ljubomoran na druge bogove.... greengrin

[Ignjatije]

Наравно да је Бог само један. Али постоје и другачија веровања. Хришћански Бог (хришћанско схватање Бога) се разликује од осталих. Чак и од јудејског и исламског, иако су Му најсличнији.

 

Ваљало би прво пажљиво одгледати видео па после писати и критиковати.

[Ignjatije]

Ево мало из веронауке

 

 

                 БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВЕТА ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ

 

Од многобоштва до Бога као личности

 

Човек је религиозно биће. Он и сва творевина, будући да су створени и смртни, имају потребу 

за Богом. Све што је створено, смртно је по природи и не може да постоји без заједнице с Богом, 

који је једини бесмртан и који једини може да учини некога бесмртним. Човек се не мири са смрћу, 

већ жели да постоји вечно. Зато човек тражи Бога и тражи од Бога да га ослободи смрти. На томе 

се заснива човекова вера у Бога. 

У старо време сви људи су веровали у постојање Бога. Та вера је била различита од народа до 

народа и од цивилизације до цивилизације. Углавном се сводила на то да се веровало у безлич-

ног бога. Многи народи су поистовећивали Бога са природом и природним силама. Отуда многи 

људи и данас, немајући представу о Богу као личности, говоре да верују у бога као неку вишу силу. 

Неки народи су обожавали животиње, а неки, пак, људе, како живе тако и мртве. По хришћанском 

схватању то су последице човековог пада, тј. кад се први човек одвојио од Бога, заборавио је ко је 

прави Бог. Почео је сам да измишља разне богове. У односу на то како су људи замишљали Бога, 

формирале су се и њихова вера и очекивања везана за коначно превазилажење смрти. 

Јеврејски народ је веровао у једнога Бога, који је конкретно и апсолутно слободно биће. Бога 

нико није могао да види и да позна, осим ако то он сам није допустио. Бог Израиљев је онај који 

је први понудио заједницу човеку и позвао јеврејски народ да га следи и да има заједницу са њим. 

Бог се открива Јеврејима тако што је с Аврамом ступио у лични однос. Преко Аврама Бог остварује 

личну заједницу са Јеврејима, као и са људима који уђу у заједницу с Аврамом. Ту заједницу на-

зивамо стари завет. 

Лични однос Бога и човека заснива се на слободи, љубави и узајамном поверењу. У личном од-

носу човека с Богом, Бог познаје човека и човек познаје Бога као свог пријатеља и као конкретну 

личност. То је исто као и кад човек заволи другог човека и тада он за њега постаје личност без које 

не може да живи. Мимо личног односа, тј. без љубави према Богу, човек не познаје Бога као лич-

ност, нити је човек за Бога непоновљива личност. 

Бог у кога су веровали Јевреји, од Бога изабрани народ, апсолутно се по природи разликује од 

света. Бог је за Јевреје лично биће које је изван створеног света и слободан је у свом постојању, како 

у односу на свет и његове природне законе, тако и у односу на људске законе. Он је невидљив, не-

достижан, постоји вечно и постојао је пре него што је свет постао. Бог је створио свет ни из чега 

својом вољом, тј. слободно и држи га у постојању. 

 

                      Хришћанско схватање Бога који се открива кроз Исуса Христа

 

Хришћани су наследили веру старозаветних праведника у Бога. Веровали су, дакле, у истог 

Бога у кога су веровали и Јевреји. Веровали су у Бога Аврамовог, Исаковог, Јаковљевог, али и у Бога 

Исуса Христа. Хришћани су веровали да се Бог у новом завету открива кроз личну заједницу са 

Исусом Христом, који је наследник Аврама. Дакле, исти Бог који се открио Јеврејима у старом за-

вету преко Аврама, сада се открива преко Исуса Христа. То је, наиме, нови завет, тј. нови савез 

Бога са људима у Исусу Христу. 

Разлика вере у Бога између хришћана и Јевреја јесте у томе што су хришћани прихватили Исуса 

Христа за Сина Божијег. Бог се, дакле, у новом завету открива преко личне заједнице коју има он 

са Христом, који није био само обичан човек, какви су били Аврам и старозаветни праведници, 

већ је Син Божији, који је постао човек. Хришћани су, такође, исповедали веру и у Духа Светог. 

Ту своју веру хришћани су исповедали, пре свега, приликом Крштења и свете Евхаристије. Нико 

није могао да буде крштен и да постане члан евхаристијске, тј. хришћанске заједнице ако пре тога 

није изјавио да верује у Свету Тројицу: у Бога Оца, Бога Сина и у Бога Светог Духа. 

 

 

[Ignjatije]

                 Једино у заједници са Христом познајемо Бога

 

Први апостоли и хришћани нису постављали питање да ли постоји Бог, нити шта је Бог, већ 

ко је Бог у кога они верују. Питање шта је нешто увек се односило на суштину, на природу, или на 

природу једног бића, док се питање ко је неко односи на личност, на начин постојања једног бића, 

на који начин живи, односно постоји тај који постоји. И то из разумљивих разлога. Човек је, сва-

како, хтео да зна да ли су његове наде за ослобођење од смрти и вечни живот оправдане, тј. да ли 

Бог у кога верује може да му помогне у томе. Јер, ако Бог није личност и слободан у свом постојању, 

онда он не може ни друге да ослободи. 

То ко је Бог људима је први открио Исус Христос. Исус Христос нам је открио да је Бог личност, 

тј. да је Он његов Отац, зато што је Исус Христос Син Божији и он једини познаје Оца, тј. познаје 

ко је Бог као личност, зато што је у вечној љубавној заједници с њим. Слично нама, људским лич-

ностима, које се могу познати као личности једино у заједници љубави. Неко може да нас познаје 

по природи, посматрајући нас са стране. Међутим, то није право сазнање о нама, нити одговор на 

питање ко смо. Неко може другог човека да позна као личност једино ако овај жели да се открије и 

каже ко је. То, пак, чини само ономе кога воли и који њега воли. Иначе, човек се скрива и немогуће 

је одгонетнути ко је он као личност на други начин. Утолико пре ми, људи не можемо познати Бога 

ако се он сам не открије. Јер, Бог је по природи невидљив, несхватљив, неограничен. Једини који 

познају Бога ко је, то су његов Син и Дух, које Бог Отац неизмерно воли, као и они њега. 

 Син Божији, Исус Христос, постао је човек и открио је Бога Оца људима. И то само оним 

људима који су постали Христови ученици и следбеници. Јер, Бог као личност, као Отац, може 

постати познат људима једино у личном односу с Њим преко Христа. Тачније, људи могу познати 

Бога Оца једино ако се сједине са Христом, што значи ако ступе у исту личну, љубавну заједницу 

с Богом Оцем. На том путу нам помаже Свети Дух који нас, управо на овај начин, сједињује са Христом: кроз заједницу слободе са Богом Оцем. То се остварује кроз тајну Крштења и тајну Евхаристије. 

[Aristotel]

možeš li malo da razradiš misao

 

 

Наравно да је Бог само један. Али постоје и другачија веровања. Хришћански Бог (хришћанско схватање Бога) се разликује од осталих. Чак и од јудејског и исламског, иако су Му најсличнији.

 

Ваљало би прво пажљиво одгледати видео па после писати и критиковати.

 

Nisam htio kritizirati video.

 

Htio sam reći da je Bog samo jedan. Ne postoji "hrišćanski" ili "muslimanski", "naš" ili "njihov". 

Problem je baš u tome što se takvim načinom govora, stavljanjem nekog atributa uz riječ "Bog", brzo i često neopaženo od BOGA ŽIVOGA dođe do IDEJE Boga ili IDEJE o Bogu.

 

Od ateista sam više puta čuo nešto u stilu: kako se Bog u vašoj priči razlikuje od Boga u njihovoj priči (židovskoj, muslimanskoj...) Ali Bog NIJE biće IZ PRIČE koje mi stvaramo po svojim željama.