Кондаци

[Никола Попмихајлов]

За разлику од тропара који се састоје од једне строфе, Кондаци су се у 6. веку појавили као сложени песнички жанр састављен од више строфа.

 

Кондак као поетско дело састоји се од 24 строфе.

 

Један појац или свештеник читали су кондак свечаним рецитативним стилом, док је хор певао рефрен.

Богослужбено место кондака налазило се на јутарњој служби после читања Светог Писма.

 

Благовештенски акатист Богородици, једна од најлепших православних песама, заправо је кондак.

Овај акатист је једини древни кондак који се још увек употребљава у целини у православном обреду. Сви остали кондаци су скраћени и састоје се од две строфе које се читају после 6. песме канона на јутрењи.

 

Писац Кондака Благовештења није познат. Вероватно никада нећемо сазнати ко је написао ово изузетно дело. Можда би то најпре могао бити св. Роман Мелод. Узевши у обзир лепоту кондака, као и личну светитељеву посвећеност Богородици, он нам се као аутор с правом чини најприкладнији.

 

На литургији, скраћени кондаци се, у зависности од празника, поју заједно са тропарима после Малог входа.

 

https://soundcloud.com/cbx-1/predstateljstvo