Нека питања за размишљање....

[Ђорђе]

Нека питања о којима размишљам ових дана...рецимо да имам ставове али желим да будем сигуран да сам исправног размишљања...Хвала

Да ли човек у коме је Дух Свети може да почини грех, мишљу или делом?

Да ли присуство Духа Светог у некоме значи да је та особа од тренутка силаска Духа Светог на њега непогрешива од тог тренутка па на даље.

Да ли су св.Апостоли после примања Духа Светог били у могућности починити грех или не?

Да ли рукоположен Епископ од стране св. Апостола постаје надахнут Духом Светим као и њих што је Господ надахнуо.

Да ли негде може да се нађе списак свих рукоположених Епископа до Светог Саве?

Да ли две особе надахнуте Духом Светим могу имати различите догме?

Ако је неко проглашен свецем, да ли то значи да је сваки спис који је та особа оставила после себе апсолутна истина, тј. да ли се сматра текстом самог Господа као што је Свето Писмо?

Како се Српска Православна Црква односи према свецима које канонизују остале Православне цркве, и како гледа на њихове списе?

Да ли су данашњи српски Епископи надахнути истим Духом као и св.Апостоли?

Мислим да овде има и питања које захтевају кратак одговор, а и она која захтевају дужи одговор...

Замолио бих првенствено људе Наше Цркве да кажу став Цркве, а наравно уколико неко мисли да може лепо објаснити ова питања нека слободно то учини.

[Дејан]

???? ?????? ? ?????? ????????? ???? ????...?????? ?? ???? ??????? ??? ????? ?? ????? ??????? ?? ??? ????????? ??????????...?????

,svetitelji koji su i ?uda ?inili su padali u greh pa su se kajali.Dok smo god na zemlji podložni smo grehu.To što je neko ispunjen Duhom Svetim ne zna?i da je savršen.Ko god je nadahnut Svetim duhom to je isti duh u vekove vekova,i ne mora da zna?i ako je neko Episkop da je obavezno ispunjen Bogom.Neko moje mišljenje na par tvojih pitanja.

[Милан Меденица :)]

е сад, не знам да ли је све ово овако како сам написао, ово су нека моја размишљања ...

не мора да значи да су тачна, моје неко лично искуство.

прво, ко год СТАЛНО слуша и твори вољу Духа Светог, непогрешив је, али нема таквог, само је Господ непогрешив и стално твори вољу добра.

ми имамо слободну вољу и мислим да због пале природе нисмо у стању дуго да останемо у благодати савршенства јер грешимо и то по својој вољи.

Бог не врши атак на слободну вољу, већ се уклања од творења греха, ако је претходно давао некоме благодат дела и речи савршенства. као што се и анђео чувар или светитељ заштитник уклањају по страни од воље и дела саме душе која их чини.

Бог не осуђује, јер је Љубав савршена, али твори правду, пошто теши онога коме је начињено злодело, исправљајући тиме сагрешење другог. пошто је савршена Љубав, по слободној вољи и жељи човека може му отворити срце за увид у злодело и навести га тиме на покајање, али га не принуђује. може и хоће га спашавати нудећи му излаз из пута ка смрти, у коју сам себе човек води својим чињењем. самим тим је и то правда да се и починилац спасе од самог себе и греха, уједно и отпуштајући тај грех који отежава души повратак Животу.

то што је сишао Дух Свети на неког, само значи да је на добро другоме, а на спасење ономе ко је примио ту власт и благодат. не значи да је свештеник непогрешив, као ни светитељ.

сви су се Апостоли кајали, самим тим су били и грешни, нема лажног лицемерја ту да у били савршени, то јест да нису грешили. савршенство се постиже покајањем и делима труда и љубави према Богу и ближњем, а милошћу Божјом дати сваком човеку. Бог НИКАД не ускраћује љубав и милост до последњег тренутка и даха сваког човека, како је и показао на примеру покајаног разбојника.

мислим да може да се нађе списак свих епископа, али шта ће ти?

имам идеју да би то тражио неко кога врбује такозвана ''истинска православна црква'', акакијева екипа или тако неки, пошто се они баве анатемисањем и бројањем туђих греха, а сва ова питања ме подсећају на њих ...

Бог је ЈЕДИНИ који одређује ко ће се спасти и ко је грешан или не, не догмат, не Црква, не човек. НИКО сем Њега. сваки који каже другачије прича будалаштине.

не постоји догма која је у супротности са другом, бар не оне утврђене као Истина. наравно да постоје ствари које су остале скривене од светитеља и људи у Цркви, али то не значи и да је нечије учење пресудно. једна од ствари која је тако покушавала да пресуди људима је аријева јерес, врло строга у томе ''ко јесте, а ко није'' православан, и покушавали су је протурити као апсолутну истину.

сви они који пате од Закона и правила, по мом мишљењу, нису у праву, пошто је сам Бог укинуо такво размишљање преиначивши 10 заповести у две да буду мерило и Истина. мерење сваког према правилу није добро, мора се разлучивати према свакој личности понаособ - неке ствари које су добре за једног нису добре за другог, из гомиле различитих разлога.

тешко је о томе причати у општим цртама пошто делује конфузно и као нека демагогија.

постоје списи који се сматрају Истином, јер су се временом или још онда када су написани показали таквима. постоје и дискутабилни списи који не могу да се докажу или оборе, и такви се уче да постоје, али се ''благословеном ћутњом'' узимају.

не треба се много патити таквим стварима, такве ствари ионако нису пресудне за спасење. све оно што је било, пресуђено је да ли је Истина или јерес.

сви епископи носе апостолски чин, и надахнути су Јединим Духом Светим. то није неки демон који поседа људе и говори кроз њих, већ сила и благодат која делује ПРЕКО њих, а само је Божја власт и сила. епископи, као архисвештенство, и остали чинови служитеља су ту да би творили вољу Божју и ширили Истину православне вере, али само по слободној вољи онога који прима.

ја бих то некако овако отприлике објаснио: замисли да је то струја која прелази преко њих на другог, али они јој нису извор, отприлике тако делује Дух Свети благодаћу и делима.

оног којег надахњује Дух Свети речима ћеш јасно познати од свих по смирењу и љубави коју шири око себе и кроз оно што ради.

наравно, не треба заборавити да смо људи и да се може исто тако изгубити присуство благодатног духа, како је и задобијено, али и да постоји праведнички бес.

далеко од тога да треба посматрати епископа као безгрешног или светитеља, али зашто не бисмо онда сваког човека посматрали као свету икону Божју?

можда кад бисмо тако размишљали, кад бисмо свакоме приступали као светињи осетљивој, можда би се тако нормалније опходили према ближњем ...

[њуња]

Одлична тема.

Кажу да је Анђео чувар стално уз нас. Да ли је уз нас и кад грешимо или тад одступа?

[Милан Меденица :)]

Одлична тема.

Кажу да је Анђео чувар стално уз нас. Да ли је уз нас и кад грешимо или тад одступа?

анђео чувар је посланик Божји да нас одвраћа од греха и чува од упада у њега ...

зар би му онда Господ рекао да се удаљи од нас кад грешимо и тиме нас оставио на неки начин на цедилу да се сами сналазимо?

нисам у том фазону ...

зар нас онда не би још ревносније нудио да изађемо из греха, али не утичући на слободну вољу ?

[Jovano-Jovanke]

Одлична тема.

Кажу да је Анђео чувар стално уз нас. Да ли је уз нас и кад грешимо или тад одступа?

Мислим да је Анђео чувар увијек уз нас. Увијек бди и стријепи над нама. Као и Господ неће одустати и одступити од нас и нашег спасења, неће нас оставити, а боли Га сваки наш гријех, сваки наш пад. Учиниће све да нас врати на пут који води Господу, али ми треба да отворимо очи да Га видимо и уши да Га чујемо! Он је увијек ту, уз нас!

[marija]

vrlo interesantna pitanja, šteta što niko od teologa ili sveštenika nije odgovorio na njih....