Tribina: "Postoji li gen za nacionalnost?"

[Аурор]

Budala, deder Auror objasni mu ti koliki ke kretenizam reci nesto tako ....

 

Reci mu ti.

[Crveni Baron]

Znao je samo dovoljno da zna da se skloni od naci manijaka.  A Feynman npr. je prezirao takve podele [kao sto je koncept nacije], toliko da je insistirao da bude izuzet sa spiskova koji klasifikuju ljude po tome [neka zena je pravila listu jevrejskih dobitnika Nobelove nagrade, on je odbio da bude na njoj].

 

Ide to sa umnom prosvetljenoscu...

 

 

Pa ako "umnu prosvecenost" vezes za samo jednog coveka onda si u pravu ...

 

Ja cu ti navesti primer jednog drugog Jevreje, Spinoze. Spinoza je zbog svojih ucenja bio iskljucen iz Jevrejske zajednice i da bi bio ponovo primljen morao je da legne na prag Sinagoge i da svi clanovi predju preko njega i otresu prasinu sa obuce.

 

Eto drugog primera za "umnu prosvecenost" Auror. A ni Spinoza nije bas bio balkanski primitivni nacionalni konstrukt ...

[Juan Valdez]

O nacionalizmu

Danilo KIš

 

Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo od zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se “izrazi”, ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne slobodnozidarske skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, za zadatak i cilj probleme epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih itd.

 

Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N. N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, i skinuli ga sa slobodnozidarske lože, u koju se on sam smestio, ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuum bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila. To je onaj Sartrov Žil, koji je porodična i društvena nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomenu jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova “tajna” da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju. Ovaj i ovakav portret, primenljiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one suviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju, asketa, potencijalni borac, koji čeka svoj čas.

 

Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, potpun i slobodan izbor,globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama, nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta. Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje, koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog ključa naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko…) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu.

 

Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše “iz naroda i za narod”, koji svoj individualni glas, tobože potčinjava višimnacionalnim interesima. Nacionalizam je kič: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne tiču ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom couleur locale takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta (što će reći ako nije u službi umetničke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog.

 

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više; mi koljemo (kad se mora), ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena, da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični, a tako različni, zbog kojih je igra započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim; pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, “nikog do boga”, a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan koliko i on sam, “ponos porodice”, porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije – bledi rođak Džim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze.

 

“To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan sasvim da je priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili u anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune” – slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenih kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija…

 

(1973)

  
Po-etika, knjiga druga, 1974. (intervjui)

 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

nacionalizam je ljubav prema sopstvenom narodu i i njegovoj tradiciji.....

[DYNABLASTER]

Nije, to je rodoljublje

 

Jel tako tesko osetiti kakvocu reci, koja je jos i strana?

 

Uporedi reci, nacionalizam je ostra, hladna i otrovna, rodoljublje je meka, topla i lekovita

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Nije, to je rodoljublje

 

izvini ali gresis....

 

Национализам или народњаштво је концепт који у суштини представља приврженост сопственом народу и држави.^[1]

У ширем смислу, национализам може значити приврженост властитом народу и његовим интересима, занемарујући интересе других народа

[Млађони]

Nije bas ni tako Milosavljevicu.

 

Odes u nemacku i zivis ceo zivot, prihvatis njihovu kulturu i umres kao Srbin a ne kao nemac. Nikada ti neces postati nemac. Mozes da se ofarbas u plavo i promenis ime, pasos, sta god hoces. I tvoja deca nikada mnece postati nemci. Sem u slucaju da se svesno odreknu svog porekla, kao muslimani kod nas na primer.

 

Jevreji su suprotan primer, nisu se odrekli svog porekla, prihvatili su sve i jednu kulturu u kojoj su ziveli i dali svoj doprinos razvoju tih kultura i ostali Jevreji. 

 

 Nema tu pravila. Mozda te i prihvate kao nemca. Ko to zna? 

Ti stari narodi tipa jevreji imaju pravila kako se "postaje" i "prestaje" biti jevrej. 

[Crveni Baron]

 

O nacionalizmu

Danilo KIš

 

Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. ....

 

...To bledilo, to drhtanje, ta njegova “tajna” da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju.

 

 

 

 

Pravo je cudo da neko poput Kisa nije u stanju bio das razgranici nacionalizam od mrzne prema drugima.

 

Jedno pitsanje bih imao. Ko su junaci Kisovih knjizevnmih dela? O kojim ljudima pise Kis?

[Млађони]

Pravo je cudo da neko poput kisa nije u stanju bio das razgranici nacionalizam od mrzne prema drugima.

 

 

Kada mi seselja navodis kao primer nacionaliste ni ja ne mogu da razgranicim njegovo shvatanje nacionalizma od mrznje prema drugima.

Ja sve sto vidim iz njegovog nacionalizma jeste kako on mnogo mrzi hrvate i zapad. 

 

Sa druge strane kada pogledam Americkog nacionalistu ja vidim kako on mnogo voli ameriku. 

 

 

Zato i mi Srbi kažemo rodoljublje, jer rodoljublje je neutralno, nema ideologiju, nema zahteve, ono veli samo da volimo svoje ljude, svoj rod, a moj rod je moj otac alkoholičar koji me je tukao ili moj brat narkoman koji me je prodao, moja sestra koja je ostavila muža i decu i otišla s drugim, ništa čemu bi se sad mnogo ponosili, ali su moj rod - rodoljublje, dakle, ne idealizuje, ne stvara lažnu sliku onoga što volimo. Za razliku od nacionalizma..

 

 

 

 

Dobar termin, ja sam u principu rodoljub ne nacionalista onda. 

[DYNABLASTER]

izvini ali gresis....

 

Национализам или народњаштво је концепт који у суштини представља приврженост сопственом народу и држави.^[1]

У ширем смислу, национализам може значити приврженост властитом народу и његовим интересима, занемарујући интересе других народа

Ne gresim, paradox je to sto veliki SrBi nacionalisti koriste rec tudjina lol jel moze gluplje od toga? mislim da ne moze

 

To sto si naso definiciju negde, ne znaci da je tacna u ovom slucaju jeste ali delimicno, ta rec se pogresno koristi tj nije na mestu u praksi, rodoljub i nacionalista su dva razlicita semanticka pojma, tebi ako se vise svidja strana rec, izvoli je koristiti, ne mogu ti zabraniti, ali time oponiras sam sebi

[Crveni Baron]

Ne gresim, paradox je to sto veliki SrBi nacionalisti koriste rec tudjina lol jel moze gluplje od toga? mislim da ne moze

 

To sto si naso definiciju negde, ne znaci da je tacna u ovom slucaju jeste ali delimicno, ta rec se pogresno koristi tj nije na mestu u praksi, rodoljub i nacionalista su dva razlicita pojma, tebi ako se vise svidja strana rec, izvoli je koristiti, ne mogu ti zabraniti

 

 

Nema razlike izmedju rodoljublja i nacionalizma. Razlika je jedino u upotrebi prilikom optuzivanja neke strane. Pa se tako veli da je razlog za ratove na balkanu srpski nacionalizam a ne rodoljublje jer onda sama optuzba gubi smisao jer kako mozes nekoga optuzivati za rodoljublje? Dok se  hrvatski nacionalizam nigde ne pominje. Oni su operisani od "nacionalizma", samo su "domoljubi" koji su branili svoju slobodu. To sa nacionalizmom je podvala sa terminima. Soga ja insistiram na reci nacionalista jer kada bi rekao nekome na zapadu da si srpski rodoljub ( patriota) on bi ti rekao - dobro da nisi nacionalista kao Milosevic ... Kada bi prestali da se izjasnjavamo kao nacionalisti bilo bi kao priznanje da oni pre nas su bili losi a mi eto dobri rodoljubi ...

 

Mora se naglasiti kontinuitet ... da ne bude zabune ...

[Crveni Baron]

Kada mi seselja navodis kao primer nacionaliste ni ja ne mogu da razgranicim njegovo shvatanje nacionalizma od mrznje prema drugima.

Ja sve sto vidim iz njegovog nacionalizma jeste kako on mnogo mrzi hrvate i zapad. 

 

 

 

Ne mrzi Seselj hrvate. Ono sto on mrzi je primitivni hrvatski sovinizam kod nekih hrvata, i to sovinizam polupismenih brdskih pastira koji opravdanje za svoj sovinizam vide u tome sto pisu tudjim pismom, latinicom.

[Леонтјев]

Могуће да не постоји. Нација је ипак култура. Што значи, ови модерни ,,анационални'' су бескултурни примитивци. Главни циљ глобалног либерализма је стварање некакве светске утопије у којој је остварена максимална срећа и благостање за човечанство. За достизање тог циља, потребно је свођење човека на животињу која има само физичко-хемијску димензију. Морају се дакле избрисати све културне и духовне одреднице у човеку или се свести на нешто материјално практично. Модерни човек-животиња је дакле идеални потрошач, има гомилу жеља и прохтева, патетичан страх од бола и напора, верује у некаква права, али не и у обавезе. Таквом јадном припаднику глобалне гомиле нација и религија су само препрека ка лагодном животу.

 

Иначе, занимљиво је да се ови ,,анационални'' најчешће позивају на некакву ,,различитост'' (када су у питању хомосексуалци), али желе да бришући нације избришу сваку различитост међу културама? 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ne gresim, paradox je to sto veliki SrBi nacionalisti koriste rec tudjina lol jel moze gluplje od toga? mislim da ne moze

 

To sto si naso definiciju negde, ne znaci da je tacna u ovom slucaju jeste ali delimicno, ta rec se pogresno koristi tj nije na mestu u praksi, rodoljub i nacionalista su dva razlicita semanticka pojma, tebi ako se vise svidja strana rec, izvoli je koristiti, ne mogu ti zabraniti, ali time oponiras sam sebi

 

ne znam koji su ti ti veliki srbi ali zna se dobro koja je etimologija reci nacionalizam...a to je ljubav prema sopstvenom narodu...sto je isto  i znacenje reci rodoljub..ljubav prema sopstvenom rodu,narodu..i sad ako neko kaze ja sam srpski nacionalista on po tebi nije srbin jer koristi stranu rec a ti si veliki srbin a koristis rec semantika koja nije srpskog porekla...mlacenje prazne slame..... sustina je ista...

[DYNABLASTER]

To je slicno kao kad kazes "ko se zadnji smeje..." prednji-zadnji, prvi-poslednji

 

Nacionalista je rec i sa negativnim predznakom, dok je rodoljub uvek pozitivna i kakvoca im je suprotna(definicije su jedno, praksa je drugo), tako da ne vidim zasto bi koristio stranjsku rec koja ima dvojako znacenje, teski paradox

 

Ako se tebi vise svidja rec nacionalista od rodoljub onda tu nesto ne stima ili si latin gringrin

 

 

I gde si ti video da sam ja veliki Srbin? Koristim rec semantika jer je to strucna rec za taj pojam i nema dvojako znacenje/sustinu kao sto ima rec nacionalista... i nigde nisam rekao da neko ko pogresno koristi rec nacionalista nije Srbin, to si mi dodao bzvze