Godišnjica pogibje male Milice Rakić

[Дејан]

Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, život je izgubila i trogodišnja Milica Rakić, koja je postala simbol nevinih žrtava.

Milica Rakić je poginula u svojoj kući u Batajnici, dok je u kupatilu sedela na noši, 17. aprila 1999. godine. Devojčica je preminula od povreda gelera u glavu, a vest o njenoj pogibji je potresla Srbiju, ali i čitav region.

Roditelji male Milice nisu želeli da renoviraju stan, gde i danas postoje rupe od fragmenata projektila.

- Tokom bombardovanja uvek je tražila da neko stoji sa njom u kupatilu. Tok dana je rekla "Neka mama, sama ću". Ostavila sam je i odmah se začula eksplozija - izjavila je Milicina mama.

- Prva moja reč kada sam je uzeo u ruke bila je "Izgubili smo je". Znao sam odmah, jer je ona bila toliko mala, a toliko krvi je izgubila - izjavio je njen otac.

Na batajničkom groblju juče je održan pomen i položeni venci na spomenik maloj Milici Rakić. Parastos je služio vladika sremski Vasilije i uputio reči utehe porodici i poslao poruku da se molitve prinose za sve žrtve i da ni jedno ime onih koji su stradali ne zaboravi.

Danas je prošlo 14 godina od tog kobnog dana, u tokom napada NATO stradalo je 79 dece. Tokom 78 dana, koliko su trajali vazdušni napadi, poginulo je 3.500 ljudi, od čega 2.500 civila, a povređeno je više od 12.000 osoba.

Među povređenima je bilo 6.000 civila, a čak 2.700 dece. Materijalna šteta procenjena je na 100 milijardi dolara.

Press Online

[obi-wan]

tokom napada NATO stradalo je 79 dece

 

poginulo je 3.500 ljudi, od čega 2.500 civila

 

povređeno je više od 12.000 osoba

 

I onda kad cujes da ima srba koji su zdusno podrzavali bombardovanje i tzv "uvodjenje demokratije" (skoro bila tema o onom politicaru Milenicu), kako da ne dobijes zelju da im lepo slomijes kicmu i jos ponesto uz to...

[Дејан]

a sećam se da nigde na televiziji se nije moglo čuti da je neko poginuo...

[Мара]

Почивај у миру, анђеле.

 

 

Малој Милици Ракић погинулој у нато бомбардовању

Америко преко океана
Доста си нам направила рана
И све би ти опростио лако
Лако али једну не могу никако
Што удари по моме народу,
Што ми сруши земљу и слободу,
Што ми младе гране сасијече
Да нам мајке по Србији јече
Што нам уби малога анђела
Еј дабог да ватром сагорела.
Опростиће душа Православна
Јер у Бога Вјера јој је главна.
За гријехе ја ти палим свијећу,
Ал` Милицу опростити нећу.
Шта ли она крива вам бијаше
Те погани убише је ваше.
Бојасте се слуге од сатане 
Да лијепа Вила не постане.
Па решисте да Српско дијете
Као Српску земљу убијете.
Знадосте ли погани несоји
Да за Србе смрт и не постоји.
Да Анђели од три љета своја 
Не умиру од Свјетских несоја.
Но у царство Божје одлијећу
Вама грешним да пале свијећу.
Схватате ли јадници у души 
Да се дрво Божије не суши.
Да Милица Анђео Србије 
Убијена и умрла није.
Него сједи у Христовом крилу
И Моли се за Србију милу.
Док је нама таквијех Анђела 

Уз Божији престо што су сјела
Дотле Српске гореће Свијеће
Име нам се угасити неће.
Реке сте нам од суза правили 
Да би свеће ове угасили.
Ал` од сузе из Српскога ока
Не ствара се мора ни потока.
Наше сузе на земљу не стижу
Но се Богу у небеса дижу.
Код Анђела што их оплакива
ОКО КОЈЕ СКЛОПЉЕНО НЕ БИВА.

Бајчета Милан