Архиепископ оптужен да је кршио завет безбрачности

[Благовесник]

Naravno, trebalo bi ponovo uspostaviti ženjeni episkopat,

Tek bi tu u pojedinim primerima bilo rasipanja crkvenog imetka i novca na vlastitu zakonsku decu, što bi se opravdavalo zakonskom brigom o njima. Ovako dok su predstojatelji velikih sabranja i oblasti (episkopi) obavezni na celibat, to nije moguce.

[Sir Oliver]

malo sutra nije moguće, a nećaci (ili možda tzv nećaci), nećaci izgradiše vile i uspešne biznise sve uz pomoć ujka... rasipaju lovu gore od vlade srbije...

To bi značilo da svako ko je na nekoj vlasti u javnoj funkciji (a episkop to ipak jeste, jer taj novac kojim raspolaže ipak nije njegov nego mu je poveren), a ima decu, može da kraducka ne bi li ih zbrinuo.

 

Jednostavno episkopu se odredi plata, a sve ostalo nije njegovo i za trošenje tog novca je odgovoran (i može i u zatvor, zato je stala revizija novčanog poslovanja eparhija onomad kada su zbuksali Artemija, ja sam mislio da će nastaviti dalje, no po našem starom običaju to bi bilo to)

[Јевсевије]

Нема ту неке велике мудрости. Нећу сада да улазим у то да ли је то тако како се каже за архиепископа или није. Али не треба нас чудити, ако можда и јесте тако. Јер бијаше дванаест апостола у почетку, али један од њих издаде Христа. Данас немамо апостоле, него епископе који наследише апостолску службу по благослову њиховом. Епископи рукополажу свештенике за службу и бијаху кушани као Христос на гори, свако по својој слабости данас. Неки падају у искушење, а неки опет, не. Сви смо људи и подложни смо искушењима, ко год да смо. Били можда аутомеханичар, адвокат или можда свештеник, или не дај Боже да паднемо у грјех блуда као владика.

[Zayron]

Celibat episkopa ima svoj smisao, opravdanje i svrhu počev od Sv. Pisam i Jevanđelja pa do praktičnog života i istorijskog razvoja tog istog naglašavam episkopskog celibata i kanonskog prava. Zbog jednog tj. pojedinih slučajeva ovakvih ili onakvih je besmislica odmah tražit korjenite izmjene i odbacivanja episkopskog celibata. Naravno da episkop ne moera biti monah, kod nas je većina episkopa nemonaških, mirjanskih klirika. ali svjedno kad kod nas ne bi postojala opšta obaveza svešteničkog celibata, taj bi za episkope važio i dalje kao i do sada i samo između neoženjenih bi se mogao birati i izabrati episko a svejedno da li je kandfidat monah koji na to ima zavjet ili mirjanski klirik koji se jednostavno nije stigao ili htio oženiti ili to nikad nije planirao. To što se desilo u Češkoj moglo se vrlo lako desiti i nama, već sam nekiom od vaših pravoslavnih teologa objašnjavao na FB zašto se to desilo. kako sam rekao posljediva je to iz doba vladavine komunista i komunističkog režima kad je Crkva morala tajno rukopolagat ljude za sveštenike koje nije stigla tako dobro prolustrovat a ni poslije ih nije imala pod svojom kontrolom. Bilo je i kod nas svašta, časnih sestara koje su počele živjet sa muškarcima jer nisu bile u manastiru i sl. zato je provedena opet detaljna lustracija svi takvi su poslije 1991. godine morali otići a svešteničko ređenje im je bilo poništeno ako je bilo nevaljanim načinom udijeljeno, nevažeće ili pozastavljeno činodejstvo, monasi i monahinje koji su se progriješili protiv kanona i tipika također su propušteni do civilu. A ovdje se potkrala takva greška što je netko nedovoljno bio prolustrovan tada prije 20 i više godina kad se to radilo i kad je trebao biti, pa napredovao još i dalje na službenoj ljestvici hijerarhisjkoj što se nije smjelo desiti. Zato nas koji smo iz Češke, svejedno da li smo pravoslavci, katolici ili protestanti to sve nimalo toliko ne čudi niti zaprepašćuje kao vas, treba što prije izabrati i uvest u služnu novog kandidata i zaboraviti na sve, život ide dalje. Svakog čuda tri dana dosta. Najpametniji su sad kod nas protestanti, kod njih više ništa od tih stvari nije grijeh pa za njima idu samo kad naprave nikakav financijski tunel, pokradu crkvenu blagajnu i sl. Ovo ostalo, sex, ženske itd, to je kod njih normalka. Nikakva to nije skandalna vijest da se nekakav husitski senior našao s nekom ženskom u krevetu. to kako sam rekao je kod njih ko dobro jutro, zato samo krađe ili neka teža nastranost, tek to bi čitaoce moglo zanimati.

[Zayron]

Pravoslavna zajednica u Češkoj i Slovačkoj je malobrojna i tu svako svakog zna i o svakom se sve zna. Zato su kod nas te lustracije i to cjedilo i cijeđenje prošli dosta dobro jer nije bilo toliko tog prijateljičkovanja i veza a kod manjih konfesija kao pravoslavaca i husita su s tim bili problemi. Za husite je karakterističan kao što sam rekao veliki broj defraudačnih, pronevjeriteljskih skandala jer šta je kome za sexom u husita i u protestanata, koga to zanima, to se nakašlju, hahahaha. Znači desio se takav paradox da je u takoj maloj zajednici u kojoj se svako znao sa svakim i svako o svakom sve prošla traljavo ta lustracija a iz mnogo logičnih i susljednih razloga. Neko si tu nije htio kvarit prijateljstvo i prijateljske veze s nekim, kad se znaš s nekim još iz škole i sa sfakulteta nije to baš jednostavno a na drugu stranu nekom je baš odgovaralo da na takvo mjesto bude postavljen neko kome toliko toga zvecka po džepovima i ucjenljiv je i šupalj na sve strane kud pogledaš jer ga mogu onda imati pod kontrolom i raditi pored njega šta hoće i ne fermat ga uopšta a da im on ništa za to ne može niti ih kako disciplinski gonit jer ga stalno drže u šaci i imaju na njega spisak stvari koje bi mogli obznanit,  tako je to otprilike bilo. Sad se samo nadat da izaberu nekog bez takve slične "anamneze" i neucjenljivog. Čim prije to urade tim bolje za sve.

[NemanjaVa]

Tek bi tu u pojedinim primerima bilo rasipanja crkvenog imetka i novca na vlastitu zakonsku decu, što bi se opravdavalo zakonskom brigom o njima. Ovako dok su predstojatelji velikih sabranja i oblasti (episkopi) obavezni na celibat, to nije moguce.

Postoje kanoni koji regulišu i tu stranu crkvenog života, konkretno se zabranjuje da episkop razdaje crkvenu imovinu srodnicima izuzev ukoliko je neko od njih siromašan i to se dokaže (parafraza).  Što se tiče velikih eparhija, stvar je jednostavna podeliti ih na manje eparhije, kao u Grčkoj. Naravno da ponovno uvodjenje ženjenog episkopata ne bi samo po sebi sprečilo razne zloupotrebe, ovaj primer me je podstakao da spomenem potrebu uvodjenja bračnog episkopata. Poenta je da danas imamo situaciju da je monaha vrlo malo a samim tim i ljudi spremnih, ali pre svega prizvanih od Boga za to, malo. Nekada je monaha bilo puno, bratstva su brojala po nekoliko hiljada braće.