VASELJENSKI SABORI

[Bigica]

ПРВИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

 

1. Онај ко је кастриран од лекара, господара или од варвара, може бити клирик, ако је, наравно, достојан.

2. Новокрштени не може одмах да постане клирик, јер је потребно време да би био поучен и да заживи хришћански.

Ако се докаже неки грех клирика од стране два-три сведока, нека се клирик свргне.

3. Велики сабор забрањује да клирик може довести кући и држати неку женску особу, осим мајке, сестре или неке која је слободна од подозрења.

4. Епископа треба у принципу постављати када се сакупе сви епископи из епархије. Ако се мора другачије, онда бар тројица нека га поставе, и то кад остали епископи пошаљу сагласна писма. Све то треба и митрополит да потврди.

5. Одлучене клирике и вернике назад прима њихов епископ. Треба испитати да их није одлучио из своје малодушности, љубоморе или неке мржње, те зато треба држати саборе два пута годишње.

6. Треба да се чувају повластице великих градова, митрополија, тј. да њихови епископи имају првенство над обласним епископима.

Митрополит треба да одобри рукоположење епископа у својој области.

Неко може бити изабран на сабору за епископа, мада могу бити несагласна двојица или тројица, који га не прихватају из разлога личне природе.

7. Пошто се утврдио обичај и старо предање да епископ у Елији има посебну част, нека тако буде и даље, али треба да се сачува митрополитово достојанство.

8. Клирици оних који се називају катарима, тј. чистима, примају се у Цркву стављањем руку на њих, и тада могу остати клирици. Морају писмено потврдити да ће држати догмате и општити са другобрачнима и палима који су издржали своју казну. Тамо где нема клирика саборне Цркве, они нека остану клирици. Тамо пак где има епископа, катарски епископ ће бити презвитер или хорепископ или ће задржати само име епископско, јер не могу бити два епископа у једном граду.

9. Онај ко је постављен за презвитера без испитивања, или је пре тога исповедио свој грех, али је ипак рукоположен, таквога правило не прима, јер Црква штити оно што је допустиво.

10. Ако је неко од палих рукоположен, то не може да има предност над правилом, јер ће се такав, када се сазна, свргнути.

11. Ко је у време Ликинијеве тираније одступио без принуде, нека се одлучи на дванаест година, мада не заслужује такво човекољубље.

12. Хришћанин који се врати у војничку службу, нека се одлучи на тринаест година. Уколико се усрдно каје и чини добра дела, нека се прими.

13. Покајника који је на самрти, нека епископ испита и причести. Ако остане жив, нека има само молитвено општење.

14. Оглашени који је пао, нека буде три године са онима који слушају, а после са оглашенима.

15. Због многих смутњи сплетки које је узроковао обичај да епископи, презвитери и ђакони прелазе из града у град, мора се таква пракса сасвим укинути.

16. Клирика који напусти своју парохију треба принудити да се врати. Ако га неко други рукоположи без знања његовог епископа, рукоположење ће бити безвредно.

17. Да се свргне клирик који узима камату, јер је из похлепе заборавио на божанствено Писмо које то забрањује.

18. Ђакони да не деле евхаристију презвитерима, да се не причешћују пре епископа и да не седе заједно са презвитерима. Они не приносе евхаристију, па је зато требају примати после њих.

19. Павлијанци који хоће да уђу у Цркву, морају се крстити. Њихове клирике, ако су достојни, наново крстити и рукоположити. Исто учинити и са ђаконима и осталим клирицима.

20. Пошто неки клече у дан Господњи и за време Педесетнице, овај сабор наређује да се у свим парохијама верни моле стојећи.

 

 

 

 

ДРУГИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

 

1. Не сме се укинути Никејска вера; анатемишу се ове јереси: евномијана или евдоксијана, полуаријанаца или духобораца, савелијанаца, маркелијанаца, фотинијанаца и аполинаријеваца.

2. Епископи нека не прелазе границе својих области да би тамо обављали неке послове, изузев ако их позове тамошњи епископ. Пословима сваке епархије нека управља епархијски сабор.

3. Цариградски епископ нека има првенство части одмах иза римског епископа, зато што је овај град Нови Рим.

4. Максим киник, који је направио нереде у Цариграду, није био, нити је, епископ. Клирици које је он поставио нису клирици и све што је урадио нема вредности.

5. Прихватимо антиохијске списе који исповедају једно Божанство Оца и Сина и Духа Светога.

6. Не треба свима забранити или допустити да оптуже епископа. Ако неко поднесе личну тужбу, мора се прихватити, ма било које вере био. Ако га пак тужи за Црквени преступ, онда се гледа да ли је јеретик, расколник, свргнути, одлучени или је и сам под неком оптужбом. Значи, само исправни верник може тужити епископа за Црквени преступ. Тужитељ треба ствар да докаже најпре пред епархијалним сабором. Ако сабор не може да донесе одлуку, нека се сазове већи сабор нарочито ради те ствари, док се тужитељ пре тога писмено обавезује да ће сам подлећи казни, ако не може да докаже оптужбу. Не може се примити као тужитељ онај ко не иде по овом поступку, већ се окреће властима, владару или васељенском сабору, јер такав нарушава црквени ред.

7. Јеретике који се обраћају православљу и спасењу, примамо на следећи начин: аријанце, македоњане, саватијанце, новатијане (који себе називају чистима и левичарима), четрнаестодневнике или четвернике, и аполинаријевце, примамо пошто најпре писмено анатемишу сваку јерес, а затим их миропомажемо.

Евномијанце који се крштавају једним погружењем, монтанисте који се овде називају фригијцима, савелијанце и др. јеретике (којих овде има много, а насташе највише у Галатској области) примамо као Јелине. Наиме, првог дана их чинимо хришћанима, другог оглашенима, трећега их заклињемо дунувши им три пута у лице и уши. Онда их поучавамо, настојимо да дуго буду у цркви и слушају Писма и на крају их крштавамо.

 

 

 

 

ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

 

1. Ко не прихвати овај сабор и приђе, или је пришао, отпалим скуповима или Келестијевој науци, није више митрополит и не може делати против својих епископа. Сами митрополити и епископи треба да коначно свргну отпале митрополите и епископе.

2. Да се свргну они који подржавају или подрже Несторија.

3. Клирици које су несторијанци разрешили због њиховог исправног мишљења, нека се врате у клир. Православни клирици нису дужни да на било који начин подлежу отпалим епископима.

4. Да се свргну клирици који лично или јавно мисле као Несторије и Келестије.

5. Свргнути несторијанци се не могу вратити у клир.

6. Не може нико потрети оно што је Ефески сабор одлучио у вези његовог преступа; свргнути клирик ће и даље остати свргнутим, а одлучени верник одлученим.

7. Нико не сме износити другачију веру од Никејске. Клирик који то учини, отуђује се, а верник анатемише. Према томе, ко верује у очовечење јединородног Сина Божијег као презвитер Харасије, или следи погубне догмате патријарха Несторија, нека се свргне, а ако је верник, анатемише.

8. Епископ нека не прелази границе својих области, да се не би под изговором свештеног посла поткрало надувено властољубље, и да не би смо неприметно, и мало по мало, изгубили слободу, коју нам је својом крвљу даровао Господ наш Исус Христос.

 

Посланица Ефеског сабора сабору у Памфилији, у вези Евстатија који је тамо био митрополит

 

Свако треба да ради промишљено, а особито свештеници. Но, бива да подмукла и несносна брига помрачи ум, те човек направи грешку. Тако је и митрополит Евстатије, оптерећен разним сплеткама, поднео оставку, што је несхватљиво - мора се, наиме, до краја истрајати. Ви сте онда правилно поступили и поставили народу за епископа Теодора. Старац Евстатије се нама са сузама обратио да задржи само име и част епископску - а не и да дела као епископ - и да се врати у свој град, те га, сажаливши се вама препоручујемо. Теодор пак може да му допусти да служи у некој цркви, а ако буде још снисходљивији, одобравамо.

 

 

 

 

 

 

 

 

ЧЕТВРТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

 

1. Да се држе правила св. Отаца која су изложена на свим досадашњим саборима.

2. Ко продаје рукоположење или произвођење на неку црквену функцију - а то никако није ствар за продају - нека се свргне, а такође и онај ко је то купио. Посредник, ако је клирик, нека се свргне, а ако је верник или монах, нека се анатемише.

3. Клирици и монаси да не преузимају световне послове или да воде домаћинства за плату, изузев ако по закону морају да преузму бригу о малолетнику, или ако му епископ наложи неке црквене послове, или да са страхом Божијим води бригу о сиротима, удовицама или онима којима треба помоћ.

4. Неки монаси уводе неред обилазећи градове, па чак желе да подижу манастире и молитвене домове без сагласности епископа, што је недопустиво. Зато сви монаси морају бити потчињени епископу, да љубе тиховање, пребивају у посту и молитви, остају тамо где су постављени, не напуштају своје манастире да би се бавили црквеним или ововековним пословима, осим да им то епископ не нареди.

Роб не може постати монах без дозволе свог господара.

Епископ да са страхом води бригу о манастирима.

5. Што се тиче клирика и епископа који прелазе из града у град, на снази су досадашња отачка правила.

6. Нико да се рукополаже без назначења за конкретан храм. Рукоположење без назначења да буде ништавно, а на срамоту онога ко га је обавио.

7. Клирици и монаси који ступе у војничку или световну службу не врате се са покајањем Цркви, нека се анатемишу.

8. Клирици који беже од својих епископа, нека се казне по правилима, а монаси и верници, нека се одлуче.

9. Спорови клирика нека се воде код њихових епископа.

Ако клирик тужи епископа, то треба размотрити на сабору или пред царским престолом Константинопоља.

10. Један клирик не сме да се изабере за две цркве. Ако је премештен у другу цркву, не сме више имати никакве везе са првом. Нека се збаци са свог степена онај ко ово прекрши.

11. Сиромаси и они којима је потребна помоћ, добијају писма мира онда кад иду негде, а само сумњиве особе добијају препоручна писма.

12. Да се збаци онај ко помоћу велможа подели једну епархију на две, па тако буду два митрополита у једној епархији. Градови пак који су царском одлуком постали митрополије, нека таквима буду само по имену и части, да би се очувала права првобитне митрополије.

13. Страни и непознати клирици не могу служити у другом граду без препоручног писма.

14. Пошто је у неким епархијама дозвољено чтецима и појцима да се жене, одређујемо да се не могу венчати са иноверном. Ако су већ у таквом браку, а деца су им крштена, код јеретика, нека их врате Цркви. Ако нису крштена, нека се крсте у Цркви. Не могу их венчати са иновернима, изузев ако иноверни обећа да ће прећи у православље. Онај који ово преступи, нека се казни по правилу.

15. Ђакониса да се не рукополаже пре четрдесете године, али и тада после пажљивог испитивања.

Ђакониса која презре Божију благодат и уда се, нека се анатемише заједно са оним са којим је згрешила.

16. Монах или девица која је себе посветила Богу не могу ступити у брак. Онај ко то учини, нека се одлучи, а месни епископ може показати човекољубивост према таквима.

17. Парохије које су без проблема припадале некој епархији, треба и даље да остану у саставу ње. Ако је нека парохија проблематична, спор о њој нека се води пред епархијалним сабором, али пре истека тридесет година.

Онај ко се спори са својим митрополитом, нека се суди пред обласним егзархом или Константинопољским престолом.

Када цар оснује нови град, тада црквена подела треба да следи политичку.

18. Клирици и монаси који кују завере против епископа и својих колега, нека се сасвим збаце са свог степена.

19. Епархијални сабори се морају држати два пута годишње да се не би запустили црквени послови. Нека се укоре епископи који неоправдано одсуствују са сабора.

20. Клирик се не сме преместити у другу цркву; изузетак су они који су изгубили своју отаџбину. Они који то учине, као и они који их приме, нека буду ван општења док се не покају.

21. Само онај ко није осумњичен може поднети тужбу против епископа или клирика.

22. Клирици да не разграбљују епископове ствари после његове смрти.

23. Клирици и монаси који без потврда долазе у Цариград и стварају нереде по црквама и кућама, нека се опомену; ако и даље тамо остану, нека се на силу пошаљу назад.

24. Манастири морају остати манастирима, а њихова добра очувана. Не може се манастир претворити у светско свратилиште. Онај ко то учини, нека се казни по правилима.

25. Неки митрополити запуштају поверена им стада и одлажу постављање епископа на удове епархије. Митрополит мора да постави епископа на упражњено место најдуже за три месеца, изузев у случају тешке нужде; онај ко то не учини, нека се казни. Иметак пак удове Цркве треба да сачува економ.

26. Не сме да црквеним добрима управља епископ без економа, него економ под епископовим надзором, да се не би добра расипала и свештено име било подозриво.

27. Они који отимају жене или помажу отмичарима, ако су клирици, нека се збаце, а ако су верници, нека се анатемишу.

28. Пошто је Рим био царски град, добио је првенство и у црквеним стварима. Из тог разлога су и Оци са другог Васељенског сабора, одредили да Нови Рим - Цариград - који има цара и сенат, буде уздигнут и у црквеним стварима као и Стари Рим, и да буде други после њега.

29. Светогрђе је спустити епископа на презвитерски степен; зато епископа који то заслужи, треба сасвим рашчинити. Ако је неки епископ неоправдано свргнут, нека се врати на своје место.

30. Пошто Египатски епископи нису потписали посланицу папе Лава - јер је код њих обичај да ништа не чине без свог архиепископа - нека се да рок да се он изабере. Они нека кажу ко ће јамчити за њих да ће потписати, или пак нека се закуну да ће исто веровати.

 

 

 

 

 

ТРУЛСКИ САБОР

 

1. Божијом благодаћу одређујемо да се мора без иновација чувати вера Апостола и шест Васељенских сабора. Њихову веру, реч живота, треба да држимо и да одбацимо оне које они одбацише као богоотступнике.

2. Ради душевног лечења и исцелења страсти, треба да важе правила: Апостола, сабора у Никеји, Анкири, Неокесарији, Гангри, Антиохији, Лаодикији, Цариграду, Ефесу, Халкидону, Сардики, Картагини и Цариграду, који је одржан за време Нектарија.

Затим и Отачка правила: Дионисија Александријског, Петра Александријског, Григорија Чудотворца, Атанасија Великог, Василија Великог, Григорија Ниског, Григорија Богослова, Амфилохија Иконијског, Тимотеја Александријског, Теофила Александријског, Кирила Александријског, Генадија Цариградског и Кипријана Картагинског.

Нико не може ова правила мењати или укидати, или узимати друга, која су измислили они који су хтели да тргују са истином. Онај ко се огреши о неко правило, њему треба да подлегне.

3. Другобрачни клирици треба да се свргну.

Клирик који је узео удовицу, или који се после рукоположења оженио, нека се казни, али да остане клириком пошто се разведе. Међутим, не може убудуће бити постављен на виши степен.

4. Епископ или клирик који обљуби жену посвећену Богу, нека се свргне; верник пак одлучи.

5. Нико, па ни евнуси, да не држи код себе женске особе или слушкиње, изузев оних које не могу изазвати подозрење. Клирик који то учини, нека се свргне, а верник да се одлучи.

6. Из реда клирика, само се појци и чтеци после посвећења могу женити. Сви остали, почев од ипођакона, не могу; а онај ко то учини, нека се свргне.

7. Ђакони не могу да седе испред презвитера, изузев када су изасланици својих епископа, па им се као таквима, треба одати почаст.

8. Епархијски сабор треба да заседа два пута годишње, или бар једанпут, ако је ратно стање. Епископ који не дође на сабор, нека се укори.

9. Клирик који држи крчму и неће да се тога окане, нека се свргне; јер, ако не треба да улази у крчму, тим пре не сме да је држи.

10. Клирик који не престане да узима камате, нека се свргне.

11. Хришћани да не једу јудејске хлебове, нити да другују са Јудејцима; да им не дозволе да их лече; да се не купају са њима у јавним купатилима. Клирик који то уради, нека се свргне, а верник да се одлучи.

12. Епископи не треба да живе са својим женама, да се други не би саблажњавали, и да би свештени чин био без срамоте. Онај ко продужи да живи са својом женом, нека се свргне.

13. Неисправна је пракса Римске Цркве, која захтева од свештеника да не живе са својим законитим женама. Они који то чине, нека се свргну, јер је брак частан, и не сме се растављати оно што је Бог саставио. Такође треба да се свргну они који терају своје жене под изговором побожности.

14. Ђакон да се не рукополаже пре двадесет и пет година, а презвитер пре тридесет, ма био и достојан - јер је и Христос тек са тридесет година почео поучавати. Ђакониса да се не рукополаже пре четрдесете године.

15. Ипођакон да се не рукополаже пре двадесете своје године.

Нека се свргне свако ко се постави на било који степен пре одређеног рока.

16. Не треба да важи правило које је донео Неокесаријски сабор, наиме, да у сваком граду треба да буде седам ђакона, јер је то произишло из погрешног тумачења једног места из Дела Апостолских (6, 1-6). Треба прихватити мишљење Јована Златоустог, да се под тим ђаконима не могу подразумевати рукоположени ђакони, него просто служитељи, који су се бринули о потребама људи, а не о светим Тајнама.

17. Пошто ипак има оних клирика који без дозволе свог епископа пређоше у друге цркве, треба да се свргну и они, и они који су их примили.

18. Клирици који су напустили своје цркве због најезде варвара, нека се врате кад престане опасност. Ако то не учине, нека се одлуче док се не покају; исто важи и за епископа који их прими.

19. Предстојници да поучавају клир и народ сваког дана, а нарочито у дане Господње. Проблематична места из Божанског Писма да више тумаче по Оцима, него по својој памети, да не би ако су неспособни упали у заблуду.

20. Епископ не може да поучава у граду који није његов. Ако то ради, нека се спусти на презвитерски степен.

21. Свргнути клирици - али само они који се кају - могу да се шишају као клирици. Они који се добровољно не кају, нека носе косу као верници.

22. Епископи и клирици који су рукоположени за новац, нека се свргну, као и они који су их поставили.

23. Епископ, презвитер или ђакон да не тражи новац од онога који хоће да се причести, јер благодат није ствар за продају. Онај ко то учини, нека се свргне.

24. Клирик или монах да не иде у позориште и на коњичке трке. Такође треба да оде са свадбе ако почну заводљиве игре.

25. Парохије да остану у саставу својих епископија, ако су им без икаквих проблема припадале већ тридесет година. Но, пре истека тридесет година, неко може да подигне расправу о њима пред епархијалним сабором.

26. Презвитер који је из незнања склопио незаконит брак, може задржати само име и част презвитерску, али само ако се разведе.

27. Клирик да носи одећу која му је својствена. Онај ко је не носи, било на путу, било у граду, нека се одлучи на недељу дана.

28. Да се свргне клирик који меша грожђе са бескрвном Жртвом и тако га даје верницима. Грожђе се као првина мора засебно благосиљати и делити.

29. Картагински Оци су одлучили да жртву могу приносити само они који нису претходно јели, изузев на четвртак последње недеље Четрдесетнице. Но, да се тако не би цела Четрдесетница обешчастила, треба постити и тога дана.

30. Свештеници из варварских крајева преступају Апостолско правило, које забрањује клирику да отера своју жену, те се са њима договарају да више не опште. Може им се снисходити због њиховог малодушног мишљења, Међутим, кад ствари тако стоје, треба сасвим да се оделе од њих.

31. Клирици могу крштавати и служити литургије по кућама само ако им то епископ дозволи. Онај ко то преступи, нека се свргне.

32. И Јерменска Црква треба да меша воду и вино приликом свршавања евхаристије. Јермени, наиме, не сипају воду у путир, позивајући се на Јована Златоустог, који је говорио против Јеретика водозаступника да треба у евхаристији користити вино. Али он тиме није искључио употребу и воде, како Јермени погрешно схватају. Сам Јован нам је предао да треба мешати воду и вино - јер вода и крв истекоше из Спаситељевог бока - а писмено су то учинили Василије Велики и Јаков, брат Господњи, у својим литургијским текстовима. Сведочанство о томе имамо и са Картагинског сабора. Онај ко ово не буде поштовао, нека се свргне.

33. Јермени за клирике постављају само оне који су свештеничког рода, те на тај начин следе Јудејцима. Такође постављају без пострига свештене појце и читаче. Њихови пак читачи који су верници, читају Божанствене речи са амвона као да су клирици. Све ово нека престане, а они који буду упорни, нека се свргну.

34. Клирици и монаси који кују завере против епископа и својих колега, нека се сасвим збаце са свога степена.

35. Митрополит да не присваја ствари епископа који је умро или ствари које припадају његовој Цркви. Имовина удове Цркве мора се цела предати новом епископу.

36. Ред Црквених престола је следећи: Рим, Цариград до њега, Александрија, Антиохија и на крају, Јерусалим.

37. Епископи чије су Цркве варвари окупирали, нека врше службе у другим крајевима.

38. Ако цар оснује нови град, политичку поделу нека следи и црквена.

39. Да се сачувају повластице великих хришћанских центара, онако како су Оци у Ефесу прописали.

40. Ко жели да иде у манастир не може да има мање од десет година, јер таква одлука захтева развијену свест.

Игуман треба да одлучи колико да некоме продужи ако треба искушенички рок.

Не можемо прихватити мишљење Василија Великог, да монахиња може бити девојка са седамнаест година, него за њих одређујемо време као и за ђаконисе, четрдесет година. Тако је нпр. и Апостол прописао да се удовица изабира са шездесет година, али како је Црква благодаћу постала чвршћа, то су правила овај рок спустила на четрдесет година.

41. Они који желе да се посвете усамљеничком животу и да се затворе, треба прво да три године буду послушни неком игуману. Потом их испитује месни предстојатељ, те проводе још једну годину ван затвора. На овај начин се проверава да ли се овом животу неко посвећује ради испразне славе, или тежње ка добру. Када се затворе, не смеју изићи ван, изузев по великој нужди, али и тада уз епископово одобрење. Ако неко изађе, нека се на силу врати, те постовима и другим строгим васпитним мерама лечи.

42. Дугокоси пустињаци који носе црне хаљине, обилазе градове и друже се са женама и мушкарцима, ако желе да остану у манастиру, нека одсеку косе да би били као и остали монаси. Ако ли неће, нека се протерају у пустињу, по којој су себе назвали.

43. Ниједан почињени грех не може бити запрека човеку да ступи у монаштво, јер је монашки живот живљење у покајању.

44. Монах који блудничи, нека се казни као блудник.

45. Неки пред монашење обуку искушеницу у скупоцене хаљине, па је онда испред жртвеника свлаче, и одмах облаче у црно. Такве провокације да се не чине, јер је сасвим нормално да се може десити да заплаче, а они помисле да јој је срце још у свету.

46. Монаси и монахиње не смеју излазити из ма-настира, осим из нужде, а по одобрењу игумана, односно предстојатеља. Не смеју ни у ком случају да ноће ван манастира.

47. Мушкарац да не спава у женском манастиру, нити жена у мушком, да се не би верници саблажњавали. Клирик или верник који то учини, нека се одлучи.

48. Епископски кандидат и његова жена треба да се најпре сагласно раставе. Затим, она иде у манастир који је далеко од епископове области. Епископ је дужан да је издржава. Она се може, уколико је достојна, уздићи на степен ђаконисе.

49. Манастири морају остати манастирима; не могу се предавати световњацима, и не могу се отуђивати њихова добра.

50. Клирик који се коцка, нека се свргне, а верник одлучи.

51. Забрањују се комедије и др. позоришне представе и игранке. Клирик који у томе учествује, нека се свргне, а верник одлучи.

52. У све дане св.Четрдесетнице, изузев суботе, недеље и Благовести, нека се држи Пређеосвећена служба.

53. Они који примају децу на крштењу, а после жене њихове мајке, најпре да се разведу, а потом казне као блудници, јер је веће духовно сродство од телесног.

54. Богоносни Василије је прећутао о неким недозвољеним браковима, јер није хтео да запрља говор, па их је зато све подвео под опште име. Но, то је створило недоумице, па их ми зато наводимо: незаконит је брак са нећацима; родитеља са децом; два брата са две сестре. Такви да се разведу и кају седам година.

55. Римска Црква пости суботе у току Четрдесетнице. Међутим, и тамо треба да важи апостолско правило, које каже да се свргне клирик који пости суботом или недељом, а верник да се одлучи.

56. Дознали смо да у Јерменској области и у неким др. областима, једу сир и јаја суботом и недељом у току св. Четрдесетнице. Зато одређујемо да су у целој васељени Црква Божија има уздржавати како од закланог, тако и од његових производа. Клирици који ово преступе, нека се свргну, верници пак одлуче.

57. На жртвенику не треба приносити мед и млеко.

58. Ниједан верник себи да не даје од божанствених тајни, ако је присутан епископ, презвитер или ђакон. Ко преступи, нека се одлучи на недељу дана, да би се научио да не мисли више него што треба да мисли.

59. Нико да се не крштава у кући, него у цркви. Клирик који то преступи, нека се свргне, а верник одлучи.

60. Пошто је онај ко се привеже за Господа једног духа са њиме, исто бива и са оним ко се здружи са демоном. Оне који глуме да су демонизовани и по злим обичајима притворно се понашају као они, треба их на сваки начин казнити и подврћи мукама и малтретирању, којима се подвргавају они који су стварно демонизовани, онда када се ослобађају од демонског деловања.

61. Да се кају шест година они који иду гатарима; они који воде мечке и друге животиње да би развесељавали просте и обмањивали их о судбини, срећи и сл.; разгоњачи облака; врачеви; они који праве амајлије. Они који се не покају, нека се сасвим истерају из Цркве.

62. Да се не славе Календе, Воте, Врумалије и народне светковине. Одбацују се и јавни женски плесови, који могу нанети многа оскврњења и штете; игре у част лажних богова. Не сме се призивати име мрског Диониса, и изазивати смех за време претакања вина. Не смеју се стављати маске, нити мушкарци смеју облачити женска одела и обрнуто. Клирик који то чини, нека се свргне, а верник одлучи.

63. Повести мученика, које су написали непријатељи истине у намери да их обешчасте, треба спалити. Они који их прихватају, нека се анатемишу.

64. Верник не треба јавно да проповеда или поучава, јер је он онај ко треба да буде поучаван. Онај ко ово преступи, нека се одлучи на четрдесет дана.

65. Да се не пале и прескачу ватре почетком месеца. Клирик који то ради, нека се свргне, а верник одлучи.

66. Током целе седмице после Пасхе, верници морају ићи у цркву и причешћивати се, јер ћемо се тако са Христом подићи. Тада да не буду јавне представе и коњичке трке.

67. Божанствено Писмо забрањује једење крви, задављеног. Такође се забрањује и блуд. Клирик који нешто од овог прекрши, нека се свргне, лаик пак да се одлучи.

68. Нико не сме Свето писмо и књиге св. Отаца уништавати или их отуђивати. Ко то учини, да се одлучи на годину дана.

69. Верник не сме да уђе унутар св. жртвеника, док цар - када да принесе дарове Творцу - може.

70. Жене не смеју да говоре за време божанствене литургије, јер то забрањује апостол Павле (1 Кор. 14, 35).

71. Ко студира политичке законе не треба да следи јелинске обичаје, да, наиме, иде у позориште или носи неуобичајено одело. Нека се одлучи онај ко то учини.

72. Не смеју православни да склапају бракове са јеретицима, јер се не могу спојити овца и вук. Такав брак да се разведе, а прекршиоци одлуче. Неправославни који су склопили брак - а после се један супруг обрати у православље док други остане у заблуди -нека га очувају, јер тако пише Павле (1 Кор. 7, 14).

73. Пошто се клањамо крсту умом, речју и осећањем, треба да се уклоне са подова његове слике, да се не би газиле. Они који их цртају по поду нека се одлуче.

74. Не треба да се приређују тако зване агапе на Господњим местима и црквама. Они који то чине, нека се одлуче ако не престану.

75. Они који певају да се не деру разуздано, и да не присиљавају природу на кричање, него да певају с пажњом и смерно, јер Бог, коме певају, види оно што је скривено.

76. У црквеном дворишту не сме бити крчме или се вршити било каква продаја, јер је то Христос примером забранио (Јн. 2, 16). Да се одлучи онај ко чини супротно.

77. Не смеју да се заједно са женама у јавним купатилима купају клирици, монаси или верници, јер је то први приговор који износе пагани. Клирик који то чини, нега се свргне, а верник одлучи.

78. Они који се просвећују треба да се поучавају, и петог дана у седмици, одговарају епископима или презвитерима.

79. Да се не праве колачи од финог брашна у част порођајних болова чисте Дјеве Мајке, јер их она није имала. Клирик који то чини, нека се свргне, а верник одлучи.

80. Епископ, презвитер или верник, који не дође у три недеље за три седмице у цркву, а није био спречен неодложним послом или већом потребом, него борави у граду - ако је клирик, да се свргне, а ако је верник, нека се одлучи.

81. Клирик који у Трисветој песми пева: Свети бесмртни. који си распет за нас, помилуј нас - да се свргне, а верник или монах одлучи.

82. Не треба сликати Христа у виду јагњета - јер је то тек симбол, сена - него јагње у виду човека, да би се сетили док гледамо његову слику, смерности Бога Слова и свега што је учинио за нас.

83. Мртвима не давати евхаристију, јер је речено: Узмите, једите (Мт. 26, 26), а они не могу ни узети ни јести.

84. Када се не може доказати за децу да су крштена, треба их крстити.

85. Господар треба да ослобађа своје робове у присуству два-три сведока, да би то отпуштање било пуноважно.

86. Они који окупљају и хране курве, ако су клирици, да се свргну, а ако су верници одлуче.

87. Жена која напусти мужа и пође другоме, прељубница је. Ако је муж невин, може имати општење с Црквом. Онај ко остави своју жену и узме другу, одлучује се на седам година.

88. Нико да не уводи животиње у црквено двориште, изузев ако је на путу и нема где да буде, те је треба привезати да не би случајно погинула, и тако сам власник дошао у опасност. Клирик који би увео животињу, без овог разлога, да се свргне, а верник одлучи.

89. Пост да се завршава око поноћи Велике суботе, јер тако пишу Матеј (28, 1) и Лука (24, 1).

90. Од суботе увече до недеље увече, молитве се произносе без клечања, да би смо славили васкрс Христов.

91. Они који дају и они који узимају отрове за побачај, да се казне као убице.

92. Они који отимају жене, или помажу отмичарима, ако су клирици, нека се свргну, а ако су верници, анатемишу.

93. Жена војника, или неког човека који оде на пут, која се уда за другога, а да нема поузданих вести да је умро, чини прељубу. Ако се удала на основу поузданог гласа, треба јој снисходити. Она која се уда, а муж јој се после врати, може се вратити првоме мужу ако је он хоће; треба јој опростити јер је то учинила из незнања. Она која се уда из незнања за човека кога је прва жена оставила, па буде отпуштена, јер се овоме прва врати, може се удати, зато што је у блуд пала из незнања.

94. Да се одлучи онај ко се куне јелинским заклетвама.

95. Једни јеретици (аријанци, македоњани, новатијани, четрнаестодневници и аполинаријевци) примају се кроз помазање, а пошто писмено анатемишу своју јерес.

Други (павлијанци, евномијанци, монтанисти, савелијанци, манихејци, маркионити и валентиновци) се примају поновним крштењем.

Трећи (несторијанци, евтихијанци и северијанци) треба да писмено анатемишу Несторија, Евтиха, Диоскора и Севера, па да се приме у Цркву.

96. Они који се фризирају и тако омамљују слабе душе оних који их гледају, нека се одлуче, јер треба пре украшавати унутрашњег човека, него спољашњег.

97. Они који живећи са женом, или неки други начин претворе св. места у општа, треба да се истерају и из места за катихумене. Клирик који то учини, нека се свргне, а верник одлучи.

98. Прељубник је онај ко узме туђу заручницу.

99. Јермени кувају месо унутар жртвеника и деле свештеницима, следећи тако јудејски обичај. Међутим, не треба давати свештеницима посебне комаде, а кување треба да се обавља ван цркве. Да се одлуче они који то чине.

100. Телесна чула лако утичу на душу, те се зато не смеју сликати слике које изопачавају ум и пале пламен задовољства. Да се одлучи онај ко то чини.

101. Онај ко узима причешће, нека крстолико склопи руке; не сме да донесе неку посуду у коју би ставио причешће, јер је достојнија слика Божија - човек, од бездушне твари. Да се одлучи онај ко то чини, а такође и онај ко тако даје и причешће.

102. Они који су добили од Бога власт везивања и разрешивања, нека гледају на разлог због кога је почињен неки грех, и на покајниково стање. Покајник се не сме строгошћу бацати у очајање, или претераном благошћу у распусност.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СЕДМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

 

1. Каноне треба чувати као Божија откривења, јер су Оци Духом одредили оно што је корисно. Треба држати: Апостолска правила, правила шест васељенских сабора, помесних сабора и св. Отаца.

2. Пошто Бога славимо говорећи: „О праведним судовима твојим размишљаћу, и речи твоје нећу заборавити" (Пс. 118, 6), спасоносно је свим хришћанима да то чувају, а нарочито свештеницима. Зато митрополит треба да испита кандидата за епископа да ли је способан да промишљено, а не тек површно чита св. правила и божанско Писмо; јер само ако са разумевањем чита, моћи ће да поучава народ. Наиме, суштина нашег свештенства је у истинитом познавању божанствених књига, како је казао велики Дионисије. Ако кандидат неће тако да поступи, нека се не рукополаже, јер Бог вели: „Ти си одбацио знање, па ћу ја и тебе одбацити да ми не служиш као свештеник" (Ос. 4, 6).

3. Било који избор за клирика, који бива преко државних власти, нема вредности.

4. Епископ не може да тражи новац да би изгладио сагрешење неком себи потчињеном епископу, клирику и монаху. Епископ који то чини, или из неког другог разлога забрањује некоме да служи, или одлучи неког клирика, нека се казни.

5. Ко греши и неће да се исправи, он остаје у смрти, тј. то је грех на смрт. Тако против правила греше они који купују свештенство и они који га продају, те их стога треба свргнути.

6. У свакој епархији морају бити два пута годишње сабори, изузев ако буде нека невоља, али и тада мора да се одржи један сабор. Митрополит да не тражи ништа од епископа који дођу на сабор; ако то уради, нека врати четвороструко.

7. Ако су неки храмови освећени без светих остатака мученика, нека се ставе у њих св. остаци уз молитву. Ако неко посвети храм без св. остатака, да се свргне, као онај који преступа црквено предање.

8. Дволични хришћани који празнују суботу и држе јеврејске обичаје, нека се не примају у Цркву, него треба да отворено буду у својој вери. Треба примити само оне Јевреје који истински желе да буду Хришћани.

9. Списи против икона треба да се предају Цариградској епископији, да би се ставили заједно са осталим јеретичким књигама. Клирик који их крије, нека се свргне, а верник или монах одлучи.

10. Да се свргну клирици који пређу у другу цркву; такође и они који узму неки световни посао, јер им је боље да поучавају децу и своје, читајући им божанска Писма, јер су зато постали свештеницима.

11. Епископу или игуману који не жели да постави економа, нека му га постави митрополит.

12. Епископ или игуман не смеју продавати или уступати црквена добра. Ако се изговарају да имања производе губитак, нека их предају клирицима или сељацима, а никако властима. Уколико су прибегли лукавству, тј. дали га клирицима или сељацима, а то после откупи властелин, продаја да буде обеснажена и да се имање врати Цркви, а епископ или игуман прогна.

13. Многи су храмови, епископије и манастири претворени у светске објекте. Треба их повратити, а клирици који то неће да учине, нека се свргну, и нека буду стављени тамо где црв не умире и огањ не гасне, јер устају на Господа који каже: Не чините дом Оца мога домом трговине (Јн. 11, 16).

14. Клирике може постављати само епископ. Игумани и хорепископи могу постављати читаче, али само у свом храму и по пуномоћју коју им даје епископ.

15. Једино у случају недостатка људи, може се један клирик назначити за две цркве.

Клирици се могу бавити и другим пословима да би зарадили за живот.

16. Клирици који носе раскошна одела и користе мирисе, нека се казне. Такође треба казнити и оне који се ругају скромно обученима.

17. Неки монаси, подстакнути жељом да владају, напуштају манастире и почињу да зидају молитвене домове, а немају за то потребна средства. Њима, верницима и др. клирицима, епископ нека забрани такве подухвате. Ако пак имају потребна средства, посао нека окончају.

18. Не држати у епископији или манастиру ни ропкињу ни слободну, да би тамо обављала неки посао, јер то изазива подозрење. Такође да се уклоне жене из црквених места, које епископ или игуман обилази, јер не смеју да оне нешто раде у њиховом присуству.

19. Онај ко продаје свештеничке чинове, нека престане, јер ће се свргнути. Игуманија која то ради, нека се истера и пошаље у други манастир на послушање: исто и игуман који нема свештенички чин. Ствари пак које неко донесе са собом у манастир, остају манастирске, макар он био истеран из манастира, осим ако за то није крив предстојатељ.

20. Не сме бити двоструких манастира, јер такво устројство омогућава прељубе. Монах не сме насамо да разговара са монахињом; не смеју заједно да једу или спавају у истом манастиру. Ако монах жели да види своју рођаку која је монахиња, нека кратко говори с њом у присуству игуманије. Ако се монахињи доносе неке ствари, нека их испред врата прими игуманија, али у присуству једне старе монахиње.

21. Монах се не може примити у други манастир без дозволе свог игумана.

22. Не сме се јести приликом позоришних представа или сатанских песама, или музичких и блудничких игара.

Монах или клирик, који је на путу, може јести у крчми

[Bigica]

СВЕТИ ДИОНИСИЈЕ АЛЕКСАНДРИЈСКИ

 

1. Не може се тачно на основу јеванђелиста, одредити у који је час Христос васкрсао. Оно што можемо видети на основу текстова (Мт. 28, 1; Јн. 20, 1; Лк. 24, 1; Мк. 16, 2), јесте да не треба Пасху славити у суботу вече, али ни у недељу касно ујутро. Не може се, дакле, направити строго правило, јер ни шест посних дана не проводе сви једнако; неки не једу један дан други два, трећи три, неки све, па им се може допустити да најпре сврше Пасху, док они који се нису испошћавали, него су само два дана последња постили, требало би да је најкасније прославе.

2. Мислим да је исувишно питати да ли може ући у дом Божији, приступити светој трпези или се причестити, жена која има менструацију. Ако је верна и побожна, то јој неће пасти на памет, јер се, свако може молити, али прићи телу и крви може само онај које чист у телу и души.

3. Жењени нека буду себи судије, јер Павле каже да треба да се договоре на уздржање, да би се предали молитви, а после се могу опет спојити (1 Кор. 7, 5).

4. Ко има ненамерно истечење семена, треба сам да види да ли је оно заиста било нехотично, јер ако сумња и једе, крив је (Рим. 14, 23).

 

 

 

 

СВЕТИ ПЕТАР АЛЕКСАНДРИЈСКИ

 

1. Они који су претрпели велике муке за Христа, али су ипак пали, јер су телесно клонули, треба да се блаже казне, па да им се наложи строги четрдесетодневни пост, да би се што боље преиспитали.

2. Годину дана дуже од првих да се кају они који су били у тамници, али су после одмах пали, јер су се уплашили мучења.

3. Они који ништа нису претрпели, а одмах су пали, показавши да је њихова вера била бесплодна, нека се сете приче о смокви (Лк. 13, 6-9), и, наравно, нека се казне.

4. Они који се не кају због пада, неће се спасти.

5. Они који су на разне домишљате начине избегли да својеручно принесу жртву, нпр. поставили неког пагана уместо себе, нека се одлуче на шест месеци (мада их неки одмах примају), јер треба јавно исповедати Христа.

6. Неки робови хришћани морали су да уместо својих господара принесу жртву, нека се кају једну годину, јер се више треба Бога бојати, него господара.

7. Они који су принудили своје слуге да принесу жртву, нека се кају три године, јер су заборавили да Бог не гледа ко је ко (Еф. 6, 9; Кол. 3, 11; 4, 1).

8. Они који су пали, али су затим опет изишли пред пагане, исповедили да су хришћани, те су зато били мучени, нека имају пуно општење, јер је писано да ће праведник седам пута пасти и устати (Приче. 24,16).

9. Треба имати општење и са онима који су сами себе излагали опасности, и провоцирали мучитеље, који су стога бивали само огорченији на хришћане. Непаметно је, дакле, себе предавати у руке грешника, јер се молимо: „Не уведи нас у искушење" (Лк. 11, 4). Ни Христос није беспотребно улетао у опасности, па ни када је требао да страда, није сам отишао да се преда, већ је сачекао. Апостоли су следили тај пример, па су бежали и гледали да избегну опасности; Павлу је тек после разноразних перипетија глава одсечена у Риму, док је Петар тамо распет.

10. Клирици који су сами пошли на мучење, а онда пали, па се опет вратили да исповедају Христа, не могу више бити у чину, јер је било корисније да су остали да послуже народу, него да се из сујете прсе.

11. Црква треба да се моли за оне који су много мучени, али који су ипак пали, јер нису могли све да издрже.

12. Не треба казнити оне који су потплатили пагане, да би тако избегли икакво клањање идолима.

13. Не треба кривити оне који су побегли, па су други ухваћени уместо њих.

14. Не смеју се казнити они који су много мучени и ништа својевољно нису урадили, већ су им пагани на силу стављали идоле у руке.

15. Предано нам је да постимо средом, јер су се тада Јудејци договорили да ухвате Христа, и петком, јер је тад страдао; док недељу проводимо у радости, јер је тада васкрсао. Недељом не треба клечати.

 

 

 

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ

 

1. Они који су на силу јели варварска јела, мада ова и нису била посвећена идолима, нису криви, јер нас јела не удаљују од Бога. Такође не треба кривити оне које су биле силоване.

2. Да се истерају из Цркве они који, користећи најезду варвара пљачкају, јер помишљају да је то дозвољено у таквој прилици.

3. Треба се сетити да је Ахаров грех погодио цео народ (Ис. Нав. гл. 7), али је његов грех био лакши од греха наших верника, јер је он узео од непријатеља, а ови од сабраће.

4. Нека се нико не изговара тиме да је нашао неку ствар, јер је забрањено да се извлачи корист из нађеног, како од онога што се брату загубило (Пнз. 22, 1-3), тако и од непријатељевог (Изл. 4, 5).

5. Не може се ни изговарати тиме што неко задржава туђе, уместо онога што је њему самоме опљачкано.

6. Пошаљите неког тамо где има оних који задржавају заробљенике који су побегли од варвара, да их гром не спали.

7. Они хришћани који су се придружили варварима, и починише разна зверства над Понтским хришћанима. да се не примају ни међу слушаче, док не донесу одлуку о њима сабрани св. Оци, а пре њих Свети Дух.

8. Они који су напали заједно са варварима туђе куће, али сами то не признају, да се не приме ни међу слушаче; оне који сами признају, и врате отето, треба примити међу покајнике.

9. Они који нађу нешто што је остало иза варвара, али не признају, већ се ухвате у томе делу, нека се приме међу оне који клече, а ако сами признају, нека се удостоје и молитве.

10. Они који враћају ствари, нека се не надају некој награди.

11. Кајање с плачом бива ван цркве, где стоји покајник и моли вернике који улазе да се моле за њега; слушање бива у нартексу, а слушач треба да изађе са оглашенима; клечање бива унутар наоса, а покајник треба да изађе са оглашенима; заједно стајање, означава стајање са верницима, али не и причешћивање са њима, мада стајач не излази са оглашенима; на крају, покајник се прима на причешће.

 

 

СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ

 

1. Пошто се јавила препирка о томе, да ли је истечење семена само по себи грешно, треба изнети јасно о чему се ради. Могло би се кратко рећи: чистима је све чисто, а код нечистих је и савест и све остало испрљано. Наиме, Бог је све створио добрим, а само зла употреба може да буде за осуду. Јер, мада је убиство зло, оно је у случају рата похвално; даље, ако су прељуба и блуд зла, то свакако нису односи кроз које се ствара потомство. Према томе, полуција, која је потпуно природна ствар - као што је мокрење, знојење и сл. - није за осуду, већ су пре за осуду они који хулећи на полне органе, хуле на Онога који их је створио.

Није за осуду, него за похвалу, онај ко је ожењен, премда је безбрачни живот узвишенији, јер овај први доноси тридесетоструке плодове, а други стоструке.

Такође су за осуду подвижници који се не држе спасоносних ствари, већ потакнути ђаволом, постављају оваква, бескорисна за живот, бесмислена и беспосличарска питања.

2. Има укупно двадесет две књиге Старога Завета, колико је и слова у јеврејском алефбету, како сам чуо. То су: Постање; Излазак; Левитска; Бројеви; Поновљени закони; Исус Навин; Судије; Рута; четири књиге Царства, од којих се прва и друга рачунају за једну, а и трећа и четврта се броје као једна; прва и друга Дневника, које се држе за једну; прва и друга Јездрина, које су такође једна; Псалми; Приче; Проповедник; Песма над песмама; Јов; дванаест Пророка, који су једна књига; Исаија; Јеремија и с њиме Варух; Плач и посланица; Језекиљ и Данило.

Новозаветне књиге су: четири Јеванђеља, Дела апостолска, седам саборних посланица, четрнаест Павлових посланица и Откривење Јованово. То су, дакле, извори спасења.

Књиге које нису ушле у канон, а корисне су за читање су: Премудрост Соломонова, Премудрост Сирахова, Јестира, Јудита, Товија, Апостолско учење и Пастир.

Апокрифне књиге су јеретичке измишљотине, па их зато не треба читати. Они су се послужили лукавством, па су своје списе приписали старим и светим људима, не би ли тако преварили неуке.

3. Оне који су предњачили у аријанству, не треба примити у клир, када се обрате, док оне, који су на силу поведени за аријанством, треба примити и у клир, уколико су достојни.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

 

1. Јеретици су они који греше по питању вере, па су се стога сасвим одвојили од Цркве.

Расколници су они који су се одвојили, али само по дисциплинарним питањима.

Незаконите зборове сачињавају рашчињени свештеници, који служе на своју руку, и народ који општи са њима.

Крштење јеретика се уопште не признаје, док се расколничко признаје, јер они припадају Цркви; такође се прихвата и крштење оних из незаконитих зборова, који се примају у Цркву кроз покајање.

Пепузини, који су обоготворили Монтана и Прискилу, треба крстити наново, мада је Дионисије Велики погрешио када то није за њих наложио. Кипријан и Фирмилијан нису признавали крштење ни јеретицима, ни расколницима, јер су они, прекинувши прејемство, изгубили благодат, те су њихови свештеници постали обични верници, а они не могу крштавати. Но, ми се држимо Азијске праксе, па ради користи за слабе, прихватамо њихово крштење, да их не одбијемо строгошћу. Јеретици су нпр. манихејци, маркионити, енкратити и валентијанци, док су катари расколници.

2. Да се казне као убице жене које абортирају, јер не само да убијају дете, већ и себе излажу великој опасности. Не треба их примати тек на самрти, него после десет година кајања. При томе, њихово излечење гледати не по дужини казне, него по начину покајања.

3. Ђакон који падне у блуд, нека се одлучи од ђаконства. Може имати општење као верник, јер се не треба светити два пута за једну ствар (Наум. 1, 9). Ђакон је ипак строго кажњен, јер се не може повратити на свој степен, док верник може.

4. Трећебрачне и вишебрачне треба одлучити на неколико година, јер то представља многоженство или чак кажњивим блудом. Господ је Самарјанки, која се више пута удавала, казао да нема мужа (Јн. 4, 18), те зато, трећебрачни да се одлуче на пет година.

5. Јеретике, који су на самрти, треба примити, али тек пошто се пажљиво испитају.

6. Блудочинства каноника /клирика, прим. З.Ђ./, не смеју се држати за брак, већ их треба раскидати.

7. Они који спавају са мушкарцима, животињама, убице, тровачи, прељубници и идолопоклоници пошто су били предани Сатани на тридесет година, да би се отрезнили, треба примити.

8. Треба правити разлику између намерног и ненамерног убиства. Намерна су убиства, махом она, при којима се убица служи неким средством које се не користи да тек заплаши неког, већ да га убије, на пример: секиром, мачем, отровом и сл. док се при ненамерном убиству послужи руком, батином и сл., али ипак убије човека, мада то није хтео.

9. Да се брак не може развести, треба на основу исказа, схватити да се једнако односи и на мушкарца и на жену. Но, по црквеном обичају то се не сматра тако, него се на жену гледа строжије (1 Кор. 6, 16; Јерем. 3, 1), па зато муж може отерати жену која га превари, док жена не сме да остави мужа ни ако је туче, ни ако је неверник, ни ако расипа новац, нити се, по црквеном обичају, обраћа пажња на то ако он живи блудно. Муж који живи са другом женом, ако га је оставила његова, није крив, као ни она која је са њиме; она која напусти мужа и оде за другога, прељубница је. Муж пак који остави жену, прељубник је, а, такође, осуђује се и она која га је преотела.

10. Они који се закуну, мада је то противно Јеванђељу, треба да испуне заклетву, јер знамо из искуства да лоше пролазе они који прекрше заклетву.

11. Да се одлучи на једанаест година онај ко ненамерно убије.

12. Другобрачни не може бити служитељ.

13. Онај ко у рату убије, нека се одлучи само на три године.

14. Зеленаш који своју зараду потроши на сиромахе, пошто се ослободи среброљубља, може постати свештеник.

15. Птице небеске и рибе постале су на исти начин, и оба та рода су настала из воде, и својства су им иста.

16. Нааман није био велики пред Господом, него пред људима, зато, да се не би правиле такве грешке, треба пажљиво читати Писмо.

17. Може се примити у клир онај ко се заклео, али га треба опоменути да више не би грешио.

18. Оци су били милостиви према девицама које су се посветиле Богу, а после пале у грех, па су их одлучивали само на једну годину, као другобрачне. Међутим, треба их казнити као прељубнице.

Завет девичанства не може дати она која је млађа од шеснаест или седамнаест година.

19. Монах који падне у блуд, да се и казни као блудник.

20. Јереткиње које су дале завет девичанства, па се после удале, не треба осуђивати, јер закон важи само за оне који су под законом (Рим. 3, 19). Њих треба примити у Цркву кроз крштење.

21. Муж који падне у блуд са неудатом, да се казни као блудник. Муж кога жена превари, нека је истера, али жена коју муж превари, не може га оставити, мада је тешко наћи разлога овако двоструком аршину, ипак је такав обичај завладао.

22. Не треба примити у Цркву оне који отимају жене, све док их не врате; ако је једна била заручена, нека заручник одлучи да ли ће је узети или неће; ако је била слободна, њени родитељи нека одлуче да ли ће је дати за отмичаре или неће.

Онај ко је спавао са својом женом пре брака, нека се казни као блудник, а то је четири године.

23. Ко се ожени женом свога брата, нека се прими тек пошто је остави.

24. Удовац који се ожени, да се казни као другобрачни. Удовица, коју црква издржава, а која се уда, нека се лиши бриге. Удовица, старија од шездесет година, која жели да се уда, нека се лиши заједништва са Добром, док је не напусте нечисте страсти; ако је убројимо у заштићене, пре шездесете, није њена кривица, него наша.

25. Ко је пре сам своју жену оскврнио, нека се казни, али је може задржати.

26. Блуд није брак, а ни почетак брака. Зато је најбоље да се раставе они који су у томе, али ако желе да буду заједно, нека се казне као блудници, па онда остану у тој заједници.

27. Презвитер који је из незнања склопио неправилан брак, нека има столицу са осталима, али ништа да не врши као презвитер.

28. Човек који се брзоплето заветовао да неће јести свињеће месо, може га јести, јер је заклетва смешна, а и погрешна, јер је све што је од Бога добрим створено.                                   

29. Они који се закуну да ће другоме зло учинити, треба да се најпре покају за брзоплетост, и, затим, да не покушају да ту заклетву остваре. Па ни Ирод није учинио добро дело кад је испунио заклетву, па је погубио Јована! Или, зар треба да ископа очи брату, онај ко се на то заклео?!

30. Отмичари и њихови сарадници да се одлуче на три године.

31. Жена која се уда, пре него што се увери, да је муж, који је негде отишао, умро, чини прељубу.

32. Клирици који сагреше на смрт, нека се свргну, али да имају општење као верници, јер се не треба два пута светити за исто.

33. Жена која роди на путу, и остави пород, да се казни као убица.

34. Жене које су учиниле прељубу, не смеју се јавно откривати, али да буду одлучене за време док се кају.

35. Да има општење са Црквом муж кога је жена неоправдано оставила.

36. Жене војника не смеју се удати опет, пре него што имају сигурне вести о њиховој смрти.

37. Да се казни прељубник, и да се растави од друге жене, са којом је учинио прељубу.

38. Девојке које оду за некога, против воље родитеља, да се казне као блуднице; ако родитељи после пристану, нека се брачници приме, али после три године.

39. Која живи са прељубником, прељубница је све то време.

40. Девојка која се уда против воље свога господара, блудница је, али ако он после пристане, нека им се брак уважи.

41. Удовици је потпуно слободно да се уда ако хоће.

42. Бракови који су без дозволе господара, или оца, блуд су. Они могу добити на снази, када ови пристану на везу која се успоставила.

43. Убица је онај ко убије, било да је започео тучу, било да је узвратио на ударце.

44. Ђакониса која падне у блуд са Јелином, да се прими после седам година кајања.

45. Хришћанин који вређа Христа, нема никакве користи то што је хришћанин.

46. Она која се уда за неког човека, али не зна да је овај отпустио своју жену, па буде отпуштена, јер се овоме вратила прва, учинила је блуд, мада из незнања. Може се удати.

47. Енкратите, сакофоре и апотакте треба опет крстити, јер су јеретици, мада Римска Црква не крштава по други пут.

48. Жена која је остављена од свога мужа, по моме мишљењу, не може се опет удати, да не би била прељубница (Мт. 5, 32).

49. Оне које су силоване, не подлежу осуди.

50. Трећи брак је забрањен.

51. Клирици се кажњавају само на један начин - губљењем службе.

52. Жена која роди, и остави дете на путу, а могла га је спасити, осуђује се као убица.

53. Удова ропкиња није за осуду ако се други пут уда, из разлога што је отета, али ипак потпада под осуду за другобрачје.

54. Василије каже да је о ненамерним убиствима писао у 8. канону и упућује Амфилохија да тамо погледа.

55. Верници који се боре против разбојника, нека се одлуче од причешћа, а клирици који то раде, нека се свргну.

56. Да се одлучи на двадесет година онај ко намерно убије.

57. Да се одлучи на десет година онај ко ненамерно убије.

58. Прељубник да се одлучи на петанест година.

59. Блудник да се одлучи на седам година.

60. Монаси и девице који сагреше, да се казне као прељубници.

61. Лопов да се одлучи на годину дана, а ако се не пријави сам, да се одлучи на две године.

62. Хомосексуалац да се одлучи колико и прељубник.

63. Ко згреши са животињом, да се одлучи као и прељубник.

64. Ко прекрши заклетву, да се одлучи на десет година.

65. Врачар, или справљач напитака, нека се одлучи као и убица.

66. Ко раскопава гробове, да се одлучи на десет година.

67. Грех брата са сестром, кажњава се као убиство.

68. Брак у недозвољеном степену сродства, кажњава се као и прељуба.

69. Читач који има односе са својом заручницом пре брака, да се одлучи на једну годину, па да се опет прими, али више не може да напредује у служби; ако спава са не зарученом, да се сасвим лиши степена; ис-то важи за ипођакона.

70. Ђакон или презвитер, који пољуби неку жену, нека престане са службом, али да се причешћује са ђаконима, односно, презвитерима; онај ко учини нешто више, да се сасвим свргне.

71. Онај ко се ухвати у неком греху, да се казни сходно почињеном злу.

72. Ко иде врачевима и сличнима, да се казни као и убица.

73. Ко се одрекао Христа, може се причестити само на крају живота.

74. Може се скратити време кајања ономе ко се усрдно каје.

75. Ко згреши са полусестром, пошто се одврати од тога греха, да се одлучи на једанаест година.

76. Исто важи за оне који узму своје снахе.

77. Онај ко остави жену и узме другу, да се одлучи на седам година.    

78. Исто важи за оне који узму две сестре.

79. Ко згреши са маћехом, да се казни као и онај ко згреши са сестром.                      

80. Многоженци да се приме после четири године.

81. Они који су пали после мучења, да се одлуче на осам година; они који су пали без мучења, да се одлуче на једанаест година.

82. Ко је био принуђен да прегази заклетву, да се одлучи на шест година, а они који нису били принуђени, на седам.

83. Ко тражи услуге од врачара, да се одлучи на шест година.

84. Увек треба гледати на каквоћу кајања.

85. Треба стално упозоравати хришћане да се окану греха које чине.

86. Када енкратити питају: Зашто ни ви све не једете? треба одговорити, да је нама иста трава са месом, али разликујемо шкодљиво од корисног; нико неће јести бунику, нити псеће месо, док треба јести корисно из обе врсте.

87. 88. Онај ко се ожени сестром своје покојне жене, мора се развести, и подврћи казни.

89. Презвитер, ма имао и седамдесет година, не може заједно да живи са неком женском особом - не мисли се и на закониту жену - јер то производи саблазан.

90. Ако се настави са непоштовањем правила Отаца, доћи ће до кобних последица. Једно од правила који се крше, јесте оно које забрањује да се постављају црквени служитељи без пажљивог испитивања. Хорепископ не може да постави некога без одобрења градског епископа.

91. Не сме се узети новац да би се неко рукоположио, јер је то продаја благодати. Софистичко је правдање неких који кажу, да не узимају новац за време рукоположења, него после, јер је узимање узимање, ма кад да се обави.

92. Црквени догмати и проповеди предани су двоструко - једни као написани, а други усменим путем, тајно.

Проповеди су ствари које се објављују, јер су лакше схватљиве, док се о догматима ћути, јер они нису свима доступни. Тако на пример, ми стојећи се молимо у недељу, али само мали број зна да ми на тај начин изображавамо будући век, када ћемо сви прави бити пред Богом. и неће бити никаквог клечања, који означава пад, односно кајање за грех.

93. Неправилно је приговарати Цркви да она држи неке ствари које нису записане у Писму, јер и сам Апостол хвали оне који држе предање (1 Кор. 11, 2), и, наређује да се држи оно што је предано било писмено, било усмено (2 Сол. 2, 15). Исто важи и на суду: ако неко нема писане доказе, може да приведе сведоке.

 

СВEТИ ГРИГОРИЈE ИЗ НИСE

 

1. Мислим да за време Пасхе не треба приводити Богу само оне који се поново рађају кроз благодат бање, већ и оне који су прошли кајање. Но, ово није лако, јер лечење мора бити сходно оном делу душе који страда. Три су дела душе: разумни, жељни и гневни, и из њих потичу добра дела племенитих и зла дела порочних. Тако добро усмерење разума се састоји у правилном мишљењу о Богу, разликовању добра и зла, и проницању у природу подлежећих ствари, шта, наиме можемо у њима изабрати као вредно, а чега се клонити. Изопачена употреба разума може се односити у погледу божанских ствари, или у не разликовању добра и зла, тј. да ли се светло држи за таму, и тама за светло.

Жеља је добра када се управља на оно што је добро по себи, а то је врлина. Жеља је лоша, када се усмери на испразну славу и спољашњу лепоту свога тела, из чега се рађају остале страсти, као што су среброљубље, славољубље, љубав према задовољствима и сл.

Гнев је добар ако представља мржњу према греху, а лош ако се јавља у облику, зависти, свадљивости, осветољубивости и сл.

2. Најтежи су греси они који се тичу разумног дела душе, и за њих је потребно најдуже и најстрожије лечење. Зато оне који су се одрекли Христа, оне који су пали у јерес или идолопоклонство, треба причестити тек на самрти. Могу имати само општење у молитвама, а ако се причесте у смртној опасности, али преживе, нека се приме само у молитвено општење. Они који су се одрекли Христа после мучења, нека се приме после рока који је одређен за блуднике.

3. Треба видети пажљиво да ли су они који су ишли врачарама, тамо ишли драговољно, или пак из неке тешке трагедије, која их је као слабе, савладала, те су тежили некој нади, мада и варљивој. Прве одлучити као и оне који су се без невоље одрекли Христа, а друге, као и оне који су се на мукама одрекли.

4. Прави се разлика између блуда и прељубе, јер се приликом прељубе наноси штета другоме, наиме мужу чију жену неко обљуби. У прељубу се убраја и педерастија и спавање са животињама. Пошто је прељуба двоструки грех, наиме, оштећен је неко други, треба да буде и двоструко време кајања у односу на блуд. Одлучење за блуд је девет година, али се може скратити ако се човек сам пријави и одлучно жели да се поправи.

5. Намерно је оно убиство које човек унапред припреми па изведе. Такође је намерно и убиство у борби, јер човек допусти да му гнев помрачи разум. Ненамерно је убиство које се деси случајно, тј. када је оно производ сасвим друге намере. Намерно убиство се троструко кажњава у односу на ненамерно; оно траје двадесет и седам година, а ако се скрати, петнаест; ненамерно убиство се кажњава са девет година или краће.

6. Разбојник да се казни као човекоубица, јер он не преза од убијања да би дошао до туђег. Лопов да се казни мање, али на тај начин што ће разделити своју имовину сиромасима, да би се видело да се излечио од лакомства. Ако ли нема имовине, нека ради и од зарађеног да даје сиромасима (Еф. 4, 28).

7. Они који узимају камење са гробова да би саградили себи кућу, не треба да се казне, мада и не чине нешто што је за похвалу. Они пак који пљачкају гробове, да се казне као и убице.

8. Светогрђе, односно крађа светих ствари, требала би да се казни као и убиство, али Оци, не знам зашто показали су у овоме попустљивост, па је казна мања него и за прељубу. Уосталом, не лечи временски ток, него начин кајања.

 

СВЕТИ ТИМОТЕЈ АЛЕКСАНДРИЈСКИ

 

1. Оглашени који се причести из незнања, треба да се просветли /крсти, прим. З.Ђ./, јер га је Бог призвао.

2. Демонизовани човек се не може крстити док се не очисти; ако је на самрти, може.

3. Демонизовани се може причестити ако не хули, али не треба свакодневно, него повремено.

4. Оглашени који сиђе с ума може се крстити да не би умро некрштен.

5. Ако муж и жена спавају заједно ноћ уочи литургије, не треба да се причесте, јер Апостол тражи да се они уздрже да би се посветили молитви.

6. Оглашена која закаже дан крштења, али тога дана добије оно што је природно женама, нека одложи крштење, док се не очисти.

7. Жена која има менструацију не треба да се причести, све док се не очисти.

8. Породиља не треба да пости, јер је посту сврха да смири тело, а породиљино је управо такво.

9. Ђакон на литургији каже: „Ви који сте ван заједништва, изиђите"! што значи да јеретици не могу присуствовати служби, осим ако не обећају да ће се обратити.

10. Клирик треба да разреши болесника од поста, тако да овај може узимати уља и вина.

11. Клирик не сме да некоме обави незаконито венчање.

12. Верник који је сањао нешто неумесно, може се причестити, уколико то није сањао из жеље за неком женом.

13. Муж и жена треба да се уздржавају суботом и недељом, јер се тада приноси духовна жртва Господу.

14. Може се вршити принос за онога ко се није намерно убио.

15. Муж не може оставити луду жену, јер ће начинити прељубу.

16. Ако неко пре причешћа случајно прогута мало воде приликом прања зуба, може да се причести.

17. Ако и не извршавамо оно што слушамо из Писма, ипак се можемо спасити, јер и прекоравање себе служи томе циљу.

18. Различити су узрасти од када им Бог почиње урачунавати грехе, једнима од десет година, а другима касније.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТЕОФИЛ АЛЕКСАНДРИЈСКИ

 

Проглас, кад Богојављење падне у недељу

 

Ако се деси да недеља буде дан који је пред Богојављењем, да би се направио компромис - јер се недељим не сме постити, а пред Богојављење се треба - можемо узети урми.

1. Аријански клирици, који су се обратили, могу да имају општење као верници.

2. Презвитер који силује распуштеницу, нека се свргне.

3. Изопштени клирик може да се жали на пресуду.

4. Онај ко пре крштења је узео кћер свога брата или сестре, може бити клирик - наравно, ако више није у вези с њом - а ако је после крштења, не може.

5. Читач који падне у блуд, а после се рукоположи, да се свргне.

6. Свештеници треба да изнесу кандидата за свештенство, кога ће затим епископ испитати, и у цркви, пред народом, који треба да да своју сагласност, рукоположи.

7. Клирици и верници треба да поједу вишак који преостане од дарова који се приносе на словесну жртву.

8. Клирик који падне у блуд, нека се свргне.

9. Економ се треба поставити уз сагласност свог свештенства.

10. Удовице, сиромаси и странци који путују, нека добију све потребно.

 

Изјава поводом катара

 

Обраћени катари могу постати свештеницима, само ако су достојни.

 

Епископу Агатону

 

Онај ко ступи из незнања у незаконити брак, мора се развести.

 

Епископу Мини

 

Она која се каје, најпре треба да се окане греха који чини, па да се временом прими у општење.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СВЕТИ КИРИЛО АЛЕКСАНДРИЈСКИ

 

Посланица епископу Домну

 

Не сме се осудити ниједан епископ без да је претходно саслушан. Мора му се дати право да одговара на оптужбе, а, такође, и да одбије неке судије за које мисли да ће судити са предубеђењем.

Не сме се таквоме епископу одузети новац, нити се може прихватити писмена оставка коју је дао због претњи. Уосталом, неприхватљива је оставка на епископство, него ако је неко достојан да служи, нека служи, а ако није, нека се свргне.

 

Посланица епископима који су у Ливији и Пентапољу

 

Монаси који се ожене не могу бити клирици.

Монаси који су избачени из манастира не могу бити клирицима.

Оглашени који су кажњени, а на самрти су, треба да се крсте.

 

 

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ

 

Канонске књиге Старог завета су: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени закони. Исус, Судије, Рута, две књиге Царства, Дневник, Јездра, Јов, Давид, Проповедник, Песма, Приче, једна књига од дванаест Пророка: Осија, Амос, Михеј, Јоил, Јона, Авдија, Наум, Авакум, Софонија, Агеј, Захарија и Малахија, друга је књига од четири Пророка: Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило. Укупно их је двадесет и две, колико је и јеврејских слова.

Новозаветне: Матеј, који је писао за Јевреје, Марко за Италију, Лука за Ахају, Јован за све, велики проповедник, који је до неба дошао. Затим, Дела мудрих Апостола, четрнаест Павлових посланица, седам саборних: Јаковљева, две Петрове, три Јованове и једна Јудина. Ниједна друга књига није изворна.

           

СВЕТИ АМФИЛОХИЈЕ

 

Богонадахнуте књиге Старог Завета су: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени закони, Исус, Судије, Рута, четири књиге о Царству, две Дневника, две Јездрине, Јов, Псалми, Приче, Проповедник, Песма над песмама, дванаест Пророка, четири Пророка, а неки још додају и Јестиру.

Новозаветне су: четири Јеванђеља, Дела апостолска, два пута седам Павлових посланица, док неки прихватају седам или три саборне посланице. Неки прихватају Јованово откривење, али га многи сматрају кривотворином.

 

 

ГЕНАДИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ

 

Не постоји изговор под којим се може купити или продати рукоположење. Анатемише се онај ко покуша да га прода или купи

 

ТАРАСИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ

 

Пошто је рукоположење дар који се прима од Духа, не може се продавати. Због страшне казне која следује онима који то прекрше, Тарасије је цитирао многе каноне који говоре против симоније, а који су овде већ наведени, и, такође, друга места из дела св. Отаца, која се односе на ово.