Када став једног свештеника или епископа постаје општеобавезујућ по целу Цркву?

[Никола Ђоловић]

Јасно је да постоји јединство различитости, и различитост служби.

Мене занима када оно еклисиолошко постаје лично, односно, када настаје њихово удаљавање?

На пример, јасно је да један епископ иконизује Христа својом службом на Литургији, али ако епископ у приватном животу изражава неке ставове (какви год и који год они били) који не чине идентитет Цркве, а он их подмеће као став Цркве, како Црква (народ и остали свештеници и епископи) требају реаговати? Јер је неминовно да хришћани не могу сви исто да мисле о неком предмету.

Хвала.

[Guest - . . .-]

@,

 

Да би прича била јаснија, добро би било да наведеш неки конкретан пример.

 

Данас се, на пример, многи управо позивају на ово о чему говориш и без проблема крену да "пљују" по свештеницима и Епископима, сматрајући да тако бране веру.

 

Можда би требали да дамо одговор на питање шта је то што чини да нешто што и није "индетитет Цркве" не значи да није и саставни део црквеног живота. Ако би Литургија била "лична карта" Цркве, мислим да не треба занемаривати и социјално-правне аспекте живота Цркве итд... Опет, и то извире из индетитета Цркве- Литургије.

 

 

У сваком случају, волео бих да наведеш пример да бих могао да стекнем јаснију слику о питању. 

[Дејан]

Šta god episkop da govori, to svakako ima veću težinu neko da kaže neko drugi.

E sad, ako je nametanje nekih ličnih pogleda na svet u pitanju, tu je već stvar nekog despotizma.

[Никола Ђоловић]

А, па ок.

Не, нисам мислио на неке екстремне ситуације које су параван којекаквим парасинагогама да оплету као и обично.

Рецимо, баналан пример, немам сад други, је рецимо дистинкција између владике Атанасија Јевтића и упокојеног оца Радована Биговића по питању Косова. Они ту излаж сасвим два супротна становишта а обојица имају своју службу. Како се сад то одражава на идентитет Цркве ако они различито мисле. Може и неки други пример. За сад ово.

 

http://srbin.info/2013/03/vladika-atanasije-izdaja-kosova-je-na-delu/

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:353134-Bigovic-I-poraz-bi-nas-izlecio#.UURXcXZ9ASc.facebook

[Никола Ђоловић]

Другим речима, може ли било који епископ или свештеник да говори у име Цркве а да народ не пита шта он мисли о томе него да народ има сасвим другачије становиште по неком питању које је представио као став Цркве а уствари говори у своје име?

Да ли ту постоји проблем подривања јединства Цркве или је то само лични став који може и не мора неко да игнорише? Јер ако знамо да је идентитет Цркве лоциран у Есхатону, какав став заузети по питању различитости мишљења око неког предмета који варира у овој нашој канцерогеној историчности?

[Лазар Нешић]

може ли било који епископ или свештеник да говори у име Цркве а да народ не пита шта он мисли о томе него да народ има сасвим другачије становиште по неком питању које је представио као став Цркве а уствари говори у своје име?

Осим ако није педагогија у питању (а надам се да јесте), са овим мора да се шалиш. Ја још нисам никада у животу своме видео да епископи питају нешто лаике, вернике, народ црквени, али никад у животу ...састане се сабор икона и њих 40-так икона донесу одлуке и никога не питају о ничему - то је сушта пракса, закон и пророци,Мека и Медина. Прича о "заједници" је само анестетик и прут. Епископ је бог и батина, апослутни Зевс над судбином народних маса црквених. А знамо да богови не питају смртнике о својим путевима.

Будући да никада нисам јавно или приватно пљувао епископе, нити свештенике (чак сам и наркомане међу њима ватрено јавно бранио), не стоји прича (макар у мом случају) да ако се потегне ово питање одмах следи пљување. Не, ово је само моје горко искуство, а мислим и многих других. Тако да је мој одговор: не знам да ли може, али то епископи увелико чине без проблема и без устезања. Мало ли је бити икона Христова!

[Никола Ђоловић]

Прокло, увек ме твоји коментари освеже за реално посматрање ствари.

Шта ћеш, уби ме јерархијски идеализам

[Лазар Нешић]

@,

Стари, и мене пробуде твоје теме, а овакву дуго нисмо имали

[Sir Oliver]

da li verni narod mora da ima sam svoje mišljenje, ako se ovako stvari postave onda jednostavno mora da ga ima.

Meni je još fascinantnija razlika (a ovo delimično dotiče ovu temu) između katolika i pravoslavnih u vezi službenih stavova po nekom svetskom pitanju, katolici imaju ili vrlo brzo dođu do jednog obvezujućeg stava u vezi bilo čega (tako da njihovi verni ne moraju da lutaju), a pravoslavni imaju onoliko stavova koliko ima pravoslavnih (po jednom pitanju).

[Биљана]

Осим ако није педагогија у питању (а надам се да јесте), са овим мора да се шалиш. Ја још нисам никада у животу своме видео да епископи питају нешто лаике, вернике, народ црквени, али никад у животу ...састане се сабор икона и њих 40-так икона донесу одлуке и никога не питају о ничему - то је сушта пракса, закон и пророци,Мека и Медина. Прича о "заједници" је само анестетик и прут. Епископ је бог и батина, апослутни Зевс над судбином народних маса црквених. А знамо да богови не питају смртнике о својим путевима.

Будући да никада нисам јавно или приватно пљувао епископе, нити свештенике (чак сам и наркомане међу њима ватрено јавно бранио), не стоји прича (макар у мом случају) да ако се потегне ово питање одмах следи пљување. Не, ово је само моје горко искуство, а мислим и многих других. Тако да је мој одговор: не знам да ли може, али то епископи увелико чине без проблема и без устезања. Мало ли је бити икона Христова!

 

 

Куд Прокло прође, ту трава не ниче

[w.a.mozart]

a ima li nekog episkopa da se ponaša kako bi episkop trebalo da se ponaša... makar okvirno

[Иван ♪♫]

Другим речима, може ли било који епископ или свештеник да говори у име Цркве а да народ не пита шта он мисли о томе него да народ има сасвим другачије становиште по неком питању које је представио као став Цркве а уствари говори у своје име?

Да ли ту постоји проблем подривања јединства Цркве или је то само лични став који може и не мора неко да игнорише? Јер ако знамо да је идентитет Цркве лоциран у Есхатону, какав став заузети по питању различитости мишљења око неког предмета који варира у овој нашој канцерогеној историчности?

 

Хм, питање као да тражи формулу као решење, али све се своди на то какви смо људи.

Мислим да је нормално да спорне изјаве преиспитујемо, али нећемо правити буне и расколе због тога, већ ћемо чувати једиство (држаћемо се заједно).

Тако да у суштини све од нас зависи, никакво правило нам неће бити од користи ако не умемо разумно да га употребљавамо или разумно не употребљавамо.

Значи, човек изнесе своје мишљење, али је свестан да није најпаметнији. Зато су и сазивани сабори, не да буде оно ,,ја сам тако рек’о”, већ да би се чула мишљења многих и позваних, и да би се иста та мишљења усагласила.

[Sir Oliver]

Mislim da ima jedan koji se drži onoga čega treba da se drži i u druge stvari se ne meša, i ne ponaša se despotski, iako mislim da precenjuje ulogu episkopa (Meni je ipak draži Afanasjev nego Ziziulas).

Iskreno mislim da čoveku verniku, ili običnom jadnom svešteniku ne čini dobro da se u nekim slučajevima ne slaže sa svojom ikonom.

Ako je vladika već onakav kakvi su 90% naših, onda ja mislim da su sva sredstva dozvoljena da tom liku pokažeš da nije u pravu, a kad kažem sva onda mislim bukvalno sva (osim ubistva).

[DankaM]

Ja bih se složila sa Ivanom (note idu ovde )

 

Mislim da zaista zavisi od vernog naroda.

 

Sećam se da mi je drugarica pričala, da  je valjda na nekoj besedi  u parohijskoj crkvi (nisam tačno pitala da l' je bilo zvanično ili ne ) njihov sveštenik agitovao da se glasa za jednu od političkih partija, pošto je "draga Bogu". Ona se nasmejala, ali nikom drugom to nije bilo smešno, i mislim da su posle svi bili u fazonu da će da ga poslušaju, ma koliko to ne bilo u skladu sa njihovim inicijalnim mišljenjem, i doneto je bez ikakvog kritičkog razmišljanja sa njihove strane.

 

Nisam sigurna koliko su tu svi adekvatno shvatili pojam "stada i njegovog pastira"

[N.Petrovic]

Nasa je Crkva Saborna i zato smatram da, ako neki Episkop kaze ili ucini nesto izvan ili protiv, odluka sabora, cini to licno. Sam od sebe i samog sebe predstavlja i apsolutno nikog vise. Ako je odluka sabora da se recimo izadje iz SSC, kao sto jeste, a neki Episkopi nastavljaju sa tom praksom, oni to cine iskljucivo u svoje ime, gazeci po odlukama sabora i niukom slucaju ne mogu reprezentovati vernike ili cak celu Crkvu.  

 

Takodje i za ostala pitanja, kao sto su novine u sluzenjima i slicno. Onog trenutka kada se Episkop stavi iznad Sabora, kada gazi po njihovim odlukama, kada ne postuje odluke tog istog sabora, pitanje je i da li se moze nazvati Episkopom, Pastirom.

 

Mozda sam nesto prevideo ali ako mi ko moze pokazati gde se u Pismu samo Episkop naziva ikonom Hrista?