Московска патријаршија: Свеправославни сабор није на видику

[Ромејац]

 

 

Митрополит волоколамски Иларион Алфејев изјавио је да у вези сазивања Свеправославног сабора, међу Црквама постоје различита мишљења. Неки су  да се он што пре сазове, док је за друге за њега  још рано.

Руска црква је, наводи митрополит,  ово питање размотрила на недавном Архијерејском сабору, од 2. до 5. фебруара 2013. Тада је констатовано да се он не треба одржати пре него што се «свестрано квалитетно припреми», не прецизирајући шта то значи.

Руски црквени кругови износе да се не може очекивати да се овај сабор одржи скоро, пошто су разлике у православљу по питањима која на њему треба да се размотре велике. За решење два последња, од десет, питања «нема изгледа», ради се о темама аутономија/аутокефалија цркава и диптих/редослед цркава. Москва сматра да и осам претходних питања треба поново размотрити, пошто њихова решења делом више нису «актуелна», јер су давно донешена.

Осим тога, тешко ће се доћи до сагласја о томе ко на том сабору треба да учествује – сви православни канонски епископи света, тада би Московска патријаршија била доминантна јер их има око 250.  Ако би учествовали поглавари са делегацијама, питање је да ли и мале цркве треба да имају исти број представника као веће.

Једно од најтежих питања припрема, истиче се у Москви, је начин одлучивања на сабору  – једногласно (консензус), што тражи Москва, или већински, како жели Цариград са грчким блоком цркава.

 

Извор

[Aristotel]

Nema ništa od toga...

[Александар Милојков]

Нема, докле год етнофилетизам не цркне, да му ни стрвина не остане. 

[Јаков.]

Možda ima nešto i dobro u etnofiletizmu, ili je njegova uloga u istoriji bila pozitivna, ali za mene je to negacija pravoslavlja. Sve dok neko ističe svoju posebnost u odnosu na drugog, zajedničarenje je samo misaona imenica a ne realno stanje. Ono "brate" - "sestro" je samo licemerje.

 

Veći brat i sestra su bilo koji romi ili crnci na kuglu zemaljskoj, koji se tradicionalno tako međusobno nazivaju. I to samo zato što su iste boje kože. A ono pravo duhovno bratstvo koje potencira pravoslavlje je dok god bude rusa, srba, grka, ... samo utopija i ostvareni san, jednog veoma malog broja prosvetljenih ljudi.

 

Kako to prevazići? Po meni nikako, i glavna prepreka je jezik. Može biti da je jezik tako banalna stvar i da on ne oslikava one duševne napore, ali setimo se zašto je jezik izmešan u vreme Velike Kule.

Ne postoji šansa da se uopšte išta i reši pre nego li nastupi vreme Velikog Sabora. Po meni bolje ikakav Sabor, makar i neki razbojnički, krnjavi i na štakama, nego nikakav. Crkve se ponašaju kao udovi jednog tela, koje sve imaju sopstveni mozak, umesto da se svaki ud kreće samostalno, ali voljom jednog mozga.

Šta mi da radimo? Valjda da se molimo?

[Александар Милојков]

За решење два последња, од десет, питања «нема изгледа», ради се о темама аутономија/аутокефалија цркава и диптих/редослед цркава.

 

Сасвим је јасно зашто нема сагласја око ових питања. ЕТНОФИЛЕТИЗАМ. Тумор на телу Цркве.