Лудвиг Витгенштајн-О извесности

[karadjordje]

http://uploading.com/files/cdab62e8/O%2BIZVESNOSTI%2BLUDVIG%2BVITGENSTAJN.pdf/

[Тавита]

Лудвиг Јозеф Јохан Витгенштајн, родио се у Бечу, 26. априла 1989. године, син Карла и Леополдине Витгенштајн. Био је најмлађи од осмеро дјеце, у једној од најутицајних породица Аустроугарског царства. Родитељи његовог оца, Херман Кристијан и Фани Витгенштајн, су порјеклом из јеврејске породице, асимилирани у Протестантизам. Лудвигов отац, Карл Витгенштајн је био познати индустријалац, који се обогатио у индустрији жељеза и челика. Његова мајка, Леополдина, рођена Калмус, је такође била поријеклом из јеврејске породице са очеве стране, али су њени прешли у католике. Лудвиг, као и његова браћа и сестре, су крштени у Католичкој цркви.

[Тавита]

Прво што изненади читаоца, када отвори списе Витгенштајна је начин на који су организовани, њихова композиција. Обично се састоје од кратких индивидуалних биљешки, које су у већини случајева нумерисане чинећи једну секвенцу, а у више разрађеним списима се налазе само оне одабране, које су распоређене обраћајући максималну пажњу на детаљ. Садржај биљешки је почев од више техничких дискусија о логици, уму, значењу, схватању, дјеловању, филозофским ставовима, математици, сазнању, па све до више афористичких запажања о етици, култури, умјетности и смислу бивствовања. Због свог пријемћивог карактера, несвакидашње перспективе и често енигматичног стила, Витгенштајнови списи су привукли професионалне филозофе, као и људе који се интересују за филозофију више уопштено. Ти списи су били повод стварању обилате и веома интересантне литературе у другој половини XX вијека. Ипак, због многих ставова који се у њима излажу и који често нису позитивно схваћени у академским филозофским круговима, остаје сумња, да ли ће Витгенштајн икада бити интегрисан у оквире академске филозофије. Више је сигурно да ће, попут Паскала и Ничеа, остати некомотна појава у историји филозофије.

Од самог почетка, Витгенштајн је био под утицајем идеје, по којој се филозофски проблеми могу ријешавати обраћајући пажњу на функције језика, идеја коју је вјероватно позајмио из дјела њемачког филозофа и писца, Фрица Маутнера, Beiträge zu einer Kritik der Sprache (1901-1902). Блискост Витгенштајна са Маутнером је очигледна у свим фазама његовог филозофског развоја, а нарочито у посљедњој.

http://sr.wikipedia.org/wiki/