Jump to content

Посланице Цариградског Патријарха Вартоломеја - Почетак Великог поста 2013.

Оцени ову тему


Guest Оливера

Препоручена порука

  • Гости

Постављена слика

ГЛЕДАЈМО НА ВЕЛИКУ ЧЕТРДЕСЕТНИЦУ КАО ДРАГОЦЕНИ ДАР БОЖИЈИ

Објављено од стране svetigora на 13/02/2010

ФАНАР, 13. фебруара – Поводом почетка Свете и Велике Четрдесетнице (Васкршњег поста) Његова Светост Патријарх Константинопољски Г. Вартоломеј упутио је пастирску посланицу, коју у у наставку у цјелини преносимо:

Катихетско слово Васељенског патријарха г. Вартоломеја,

поводом почетка Свете и Велике Четрдесетнице

† ВАРТОЛОМЕЈ

Милошћу Божијом

Архиепископ Константинопоља Новог Рима

и Васељенски Патријарх

свој Пуноћи Цркве,

Благодат и мир од Господа и Спаса нашег Исуса Христа,

од нас молитва, благослов и опроштај

Браћо и сестре и децо вољена у Господу, од сутра улазимо у време Свете и Велике Четрдесетнице. На вечерњој служби измирења прожетој побожношћу која ће се вечерас појати слушаћемо свештеног пјеснописца да нас подстиче: „Време поста радосно започнимо, ради духовних борби којима се подвргавамо“, припремајући се за сусрет са Страшним Страдањем и Светим Васкрсењем Богочовека и Господа нашег.

Дакле, пре свега се тражи радосно расположење, да би успешно одговорили на духовне борбе периода посебно погруженог побожношћу и периода очишћења и уздизања. Пост, суздржање, умереност, ограничавање жеља, учестала молитва, исповедање и остали елементи који карактеришу период Велике Четрдесетнице, ни у ком случају не треба да се схватају као тегобне дужности, као тешки терет који се не може подигнути или као дела којима нужно следи малодушност и жалост! Лечници када предлажу дијету, телесно вежбање и друге вежбе нужне за психосоматско здравље и виталност, прво као неопходно претпоставку среће захтевају благодарно духовно настројење датог лица, осмех и позитивно мишљење испуњено надом! Аналогно важи и у светом степену поста који почиње пред нама. На Велику Четрдесетницу треба да гледамо као драгоцени дар! Као на велики час Благодати Божије, која жели да нас одврати од материјалног, приземног и онога што одише смрћу, и да нас узведе узвишенијем, до целосног здравља и живота, у сферу духа! Као на велику прилику која нам се даје да очистимо душу од отрова сваке страсти и да ослободимо тело од свега што је непотребно, штетно и смртно! Према томе, да на Четрдесетницу гледамо као извор великог весеља и радости, истински празник и торжество!

Али пост, љубљени, који од своје деце тражи Црква, суздржање, умереност, ограничавање жеља и сувишних ужитака и трошкова, дословно представљају спасоносни рецепт, посебно ове године, када је избила велика и глобална екомонска криза, која поставља непосредну опасност банкротства не само за појединце и подузетништва, већ и за целе народе широм света, са разорним дејствима, као што су рекордна незапосленост, стварање читавих војски нових осиромашеника, очај, експлозија друштвених превирања, пораст криминалитета и друге лоше последице.

Велика Четрдесетница нас поучава да своју свакодневницу живимо скромније него уобичајено, без хулних претеривања, трошења и амбиција! Да разбаштинимо похлепу, да превидимо изазове рекламирања, које непрестано истиче нове лажне потребе, и да се ограничимо на апсолутно неопходном, са достојанственом и намерном довољношћу! Да не будемо потрошачко стадо незаситих, непромишљених и људи без срца, већ друштво осетљивих људи, дајући у љубави место и руку помоћи другом, нашем „ближњем“, који заостаје и који је унесрећен! Још нас поучава смирењу и истрајавању у малој и великој ускраћености, али истовремено и тражењу помоћи од Бога милости, у изобиљу поверења у Његов брижљиви Промисао! Такву Четрдесетницу жели Христос! Тако су је живели сви свети! Такву борбу су водили наши благочестиви оци! Такву је одвајкада познавао наш род! Тако је истиче и увек проповеда, и посебно у тренутним глобалним околностима, многоискуствена и непрекидно стражећа Црква Константинопоља!

Оволико из свештеног Фанара у љубави Христовој и осећају одговорности говорећи и проповедајући, отачки желимо благослов у свему и плодоносје добро започињући овај свети период!

О Светој и Великој Четрдесетници 2010,

† Патријарх Цариградски

Ваш усрдни молитвеник пред Богом

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

Постављена слика

ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ ВАРТОЛОМЕЈА ПОВОДОМ НЕДЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА

Патријарашка и Синодска Посланица

поводом Недеље Православља

     

Архиепископа Константинопољског и Патријарха Васељенског Г. Вартоломеја

Свој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Господа нашега Исуса Христа а од нас молитва, благослов и опроштај.

Најсветија Православна Црква Наша празнује данас дан Господњи, а мајка Црква Цариградска, из вјековног и мученичког Средишта, Васељенска Патријаршија наша, шаље благослов, милост и љубав свој својој широм свијета вјерној духовној дјеци, и призива их да духовно славе заједно са њом.

Нека је благословено име Господње! Сви они који су покушавали кроз вјекове да униште Цркву различитим јавним или тајним гоњењима, који су се трудили да је затрују својим лажним учењима; који су настојали да је ућуткају и да је лише ријечи и свједочења у свијету; сви су они претрпјели пораз.

Мноштво Мученика, сузе Преподобних и молитве Светих покривају је духовно и штите, а Дух Утјешитељ, Дух Истине, уводи је у сваку истину. Са осјећањем обавезе и одговорности, и поред препрека и тешкоћа, Васељенска Патријаршија, као Првопрестолна Црква Православна, брине за очување и утврђење јединства Православне Цркве, да би се једним устима и једним срцем исповиједала Православна вјера Отаца наших у сваком па и у нашем времену. Јер Православље није музејска ризница, да би се одржавала, него је оно дах живота, да се предаје и да оживотворава људе. Православље је свагда савремено, довољно је само да проповиједамо смиреноумно и да га тумачимо, имајући у виду трагања и егзистенцијалне потребе човјекове у сваком времену и културној средини.

Ради тог циља Православље треба да се налази у сталном дијалогу са свијетом. Православна Црква се не боји дијалога, јер га се само истина не плаши. Обратно, ако би се Православље затворило само у себи и не би водило дијалог са онима изван њега, не само што би претрпјело неуспјех у свом послању, него би се претворило од „католичанске – свесаборне“ и „васељенске“ Цркве какво јесте, у себезатворену и самодовољну групацију, у „гето“ на маргинама историје. Са овог разлога и велики Оци Цркве наше никад се нијесу плашили дијалога са духовном околином свога времена, па чак и са паганским философима своје епохе, и на тај начин утицали су и обликовали су културу епохе и нама предали једну Цркву истински васељенску.

Црква је и данас призвана да води овај дијалог са спољним свијетом, да би опет дала свједочења и животворни дах своје вјере. Овај дијалог, међутим, неће моћи допријети до спољњег свијета, ако прво не прође до оних који носе име хришћанско. Дужни смо прво да разговарамо хришћани међусобно и да ријешимо наше разлике, да би спољни свијет стекао повјерење у наше свједочење. Настојање на јединству хришћана жеља је и заповијест Господа, који је прије Својих Страдања молио Оца „да сви (ученици Његови) буду једно, да би свијет повјеровао да си ме ти послао“ (Јн. 17, 21)… Управо са овог разлога Васељенска Патријаршија уз сагласност и учешће свих помјесних Православних Цркава води већ више деценија свеправославни званични богословски дијалог са највећим хришћанским црквама и вјероисповијестима…

Зато, имајте, браћо, пуно повјерење у Вашу Мајку Цркву. Она је вјековима очувала и предала и другим народима неискварено чисто Православље. Она се и данас труди под веома тешким условима да очува Православље живим и поштованим у цијелом свијету.

Из овог свештеног Средишта Православља, вјековна Васељенска Патријаршија, братски Вас грли и очински благосиља, браћо и дјецо у Господу Христу, молитвено вам желећи да у здрављу и свештеном умиљењу проведете дана врлинског и духовног подвига свете и Велике Четрдесетнице и да се удостојите заједно са свима широм свијета побожним и вјерним Православним хришћанима да се поклоните пречистим Страдањима и славном Васкрсењу Христа Спаситеља.

Недеља Православља 2010 г.

Ваш молитвеник пред Богом,

Архиепископ Цариградски

и Васељенски Патријарх Вартоломеј

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Божићна посланица Патријарха васељенског Вартоломеја

27уторакдец 2011

Posted by radiosvetigora

bozicna-poslanica.jpg?w=529

По милости Божјој Архиепископ Константинопоља – Новог Рима и Васељенски Патријарх

+ ВАРТОМОЛЕЈ

Мир и милост од нашег Спаситеља рођеног у Витлејему

“Христос се поново роди и анђели певају још једном:

`Слава Богу на небесима, и на земљи мир, добра воља међу свима.`”

(Лука 2, 14-15)

Вољена браћо и сестре, децо у Господу,

Анђели певају ова три величанствена возгласа, па ипак велика већина људи, иако слави празник Рождества Христовог (Божић), не може да схвати значај анђеоске песме. Уместо тога питају се да ли се Бог заиста слави данас или зашто се иначе Бог треба славити; или где се може распознати на земљи мир који је најављен, или зашто данашње човечанство живи са добром вољом?

То је због тога што, реално, већина људи не слави Бога – било својим делима или речима. Многи од њих сумњају у само постојање Бога и у присуство Бога у њиховим животима. Такође постоји много људи који приписују одговорност Богу за несрећне догађаје у њиховим животима. Међутим, они који гунђају против Бога греше дубоко, јер зло не потиче од Њега. Напротив, оваплоћење Божјег Сина и Логоса, заједно са Његовим Распећем и Васкрсењем, преобликује људску личност до њене претходне лепоте, дајући вечни живот и мир који превазилази сваку људску логику, уздижући људе у заједничке наследнике небеског царства. Овај чин божанске снисходљивости, иако обухвата крајње понижење, само по себи може да глорификује човечанство. Дакле, чак и ако многи људи не успевају да славе Бога у свом срцу, ипак слава доноси – са свим стварањем и свим стварима које се одвијају међу људима – к Њему који борави на небесима. Ми такође, онда, благодарно кличемо са Анђелима: „Слава Богу на небесима,“ за величину Његових дела и несхватљивост Његове љубави коју гаји према нама.

Ипак, људи су сумњичави према другом анђеоском прогласу „И мир на земљи“. Како можемо да причамо о миру на земљи када је скоро пола планете у рату или се припрема за рат? Слаткаст звук анђеоског прогласа који се тиче “мира на земљи” је наравно, пре свега, божанско обећање да, ако људи поштују пут на које је указало новорођено Дете, они ће стећи унутрашњи мир и мирни суживот. Али, авај, већина људи покреће и привлачи звук чинела рата, игноришући звук обећања за мир на земљи. Ми се овде не обраћамо онима који подржавају употребу оружја, него нарочито онима који трансформишу благу конкуренција у неравноправан сукоб, тражећи поништавање било какве опозиције. У том смислу, рат се доживљава као стварност међу припадницима ривалских друштвених група и партија свих врста – било да су у питању расне, политичке, финансијске, идеолошке, верске, спортске или било које друге врсте где се интензивно размишљање код чланова претвара пре у милитантно, него у мировно. Међутим, то не оповргава истину која је проглашена од стране анђела, да ће кроз Рођење Христа и прихватање Његовог учења мир заиста превагнути на земљи. Христос је дошао носећи мир, па ако Његов мир не преовлађује у свету, онда одговорност лежи на онима који неће да прихвате и пригрле овакав мир, а не Бог који га пружа.

С обзиром да је ово став савременог човечанства у светлу мира који је понудио Господ, не изненађује чињеница да је добра воља ретка међу људима. Добра намера Бога према човечанству је загарантована, као што су повољне последице божанске љубави – у принципу – очигледне за сва људска бића, а посебно опипљиве за све оне који прихватају анђеоске прогласа у пракси. Насупрот томе, за оне који одбацују ове прогласе, а који експлоатишу и узнемиравају друге, доживљавају последице попут кризе стреса и узнемирености, као једна криза привреде и смисла, и на крају као егзистенцијална неизвесност.

Вољена браћо и сестре, децо у Господу,

Сви возгласи Анђела током рождества Господњег су стварности које постоје и које се проживљавају данас у пуноћи оних који верују у Исуса Христа као Богочовека Спаситеља света. Нека започнемо од ове године да проживљавамо Божић на начин који ће задовољити Бога, даваоца свих добрих ствари, тако да можемо да искусимо у нашим срцима, трансцендентан мир и вољену добру вољу Бога према нама. Хајде да себе учинимо људским бићима који умеју да воле у нашем односу са Богом и другим људима, постајући људи који знају да деле а не себични појединци.

Хајдемо да уклонимо маске које нас отуђују и деле од Бога и Његовог људског лика, нашег човека. И нас нека употпуни наша судбина у обличју Бога тако што би практиковали веру у Њега. Нека прогласимо, такође, анђеоску песму човечанству, које страда стравично и не може да открије Мир и Добру Вољу преко својих конвенционалних начина. Једини начин за превазилажење рата и свих облика криза, као што је ова финансијска која мучи наш свет, јесте Господ наш Исус Христос који нас је уверио да је Он Пут, Истина и Живот. Стога, ми славимо Бога на небесима и Исуса Христа који је благоизвео да живи међу нама. А ми проглашавамо са Анђелима да је Мир доступан и да заиста постоји на земљи и у нашим срцима, јер смо се помирили са Богом кроз Његову добру вољу да преузме тело својим рођењем у јаслама.

Зато нека искусимо радост Рођења Исуса Христа и унапред окусимо све предности које је најавио путем троструког прогласа Анђела. Амин.

Фанар, Божић 2011

+ Вартоломеј Константинопољски

Извор: СПЦ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 11 months later...
  • Гости

Божићна посланица Патријарха васељенског Вартоломеја

27. Децембар 2012 - 10:58

 

 

patriarch3.jpg

 

 

По милости Божјој Архиепископ Константинопоља – Новог Рима и Васељенски Патријарх

+ ВАРТОЛОМЕЈ 
 

Мир и милост од нашег Спаситеља рођеног у Витлејему

 

 

*   *   *

 

Христос се роди, славите Га; Христос је на земљи, узносите Га.”

 

Објавом Миланског едикта 313. г., просветљени римски цар, Свети Константин Велики са објавом успоставио је слободу исповедања хришћанске вере, као и слободу исповедања свих других религија. Нажалост, премда је прошло 1700 година од тада, ми смо и даље сведоци верског прогона хришћана и других хришћанских мањина у многим земљама.

 

Штавише, економско надметање глобално се шири, као што је тежња за пролазним профитом који се истиче као главни циљ.  Не узимају се у обзир суморне последице превелике концентрације богатства у рукама малог броја људи и финансијска беда широких народних маса. Ова несразмера, за коју се широм света говори као о светској финансијској кризи, у суштини је плод моралне кризе. Људски род нажалост не преписује одговарајући значај овој моралној кризи. Да би оправдали ову незаинтересованост, људи се позивају на појам слободне трговине. Али слободна трговина није пропусница за злочин. А криминално понашање је много више од онога што је забележено у кривичним законима. Оно подразумева оно што није предвиђено у прописаним законима, попут конфискације народног богатства помоћу наводно легитимних средстава. Отуда, уколико закон не може да буде званично наметнут, потези малог броја грађана се често изражавају на један непримерен начин, чиме ометају социјалну правду и мир.  

 

Ми у Васељенској Патријаршији помно смо пратили  “знаке времена” који свуда понављају звукове “рата и немира” – попут “устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу” (јеванђ. Лука 21.10-12) На више начина, ми доживљавамо оно што је Свети Василије писао о “две врсте љубави: једна осећа тугу и забринутост видевши да је нечији вољен повређен; друга се радује и тежи да буде од користи некоме ко је вољен. Ко не показује ниједну од ових својстава јасно је да не воли ничијег брата или сестру. (Василије Велики, Краћа правила, ПГ31.1200А) Из овог разлога, из светог седишта и центра Православља, проглашавамо наступајућу годину – Годином светске солидарности.

 

Надамо се да ћемо на овај начин моћи да такнемо довољно људи кад је у питању огроман и свеукупан проблем сиромаштва и потреба да се преузму неопходне мере како би се утешили гладни и несрећни. 

 

Као ваш духовни отац и црквени поглавар, ми тражимо подршку свих људи и државних власти  добре воље да би могли да остваримо мир Господњи на земљи – мир који су анђели прогласили и који је подарио мали Исус. Ако искрено желимо овај мир, који превазилази сав ум, ми смо дужни да га јасно следимо уместо да будемо равнодушни на духовну и материјалну рањивост наше браће и сестара, због којих се Христос родио.

 

Љубав и мир су основне особине ученика Господњих као и сваког Хришћанина. Стога охрабримо једни друге током ове Године светске солидарности да уложимо сваки свестан напор, као појединци и народи, у циљу смањивања  нехуманих последица које су створене огромним неједнакостима; као и да сви људи признају права најслабијих међу нама како би свако могао да ужива у основним добрима неопходним за људски живот. Према томе, ми ћемо заиста бити сведоци, барем до степена који је могућ за људе, остварења мира на земљи.

 

Заједно са свеукупном материјалном и духовном творевином, Рождество Сина и Речи Божије од Дјеве Марије, поклањајући се пред Новорођеним Христом –просветљењем и спасењем нашим, посредником нашим у животу, и питамо се као Псалмописац “Кога да се бојим? Кога да се страшим?” (Пс. 27.1) као Хришћани, с обзиром “јер вам се данас роди спас” (јеванђ. Лука 2.11), “ Господар над војскама; он је цар славе.” (Пс. 24.10)

 

Ми се искрено надамо и усрдно молимо да ће наступајућа 2013 бити за сваког  година светске солидарности, слободе, помирења, добра воље, мира и радости. Нека превечни Логос Очев, који је рођен у јаслама, а који је ујединио анђеле и људе у један ред, успоставио мир на земљи, дарује свим људима стрпљење, наду и снагу, док благосиља свет са божанским даровима Његове љубави. Амин.

 

 

 

Фанар, Божић 2012. године

 

Ваш покорни молилац пред Господом

 

+ Вартоломеј Константинопољски

 

 

Извор: Васељенска Патријаршија

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
  • Гости

Посланица Цариградског Патријарха Вартоломеја на почетку Великог поста

21. Март 2013 - 9:52

pb_016.jpg

 

По милости Божјој, Архиепископ Константинопоља – Новога Рима и Васељенски Патријарх
+ ВАРТОЛОМЕЈ 

 

Свој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Господа нашега Исуса Христа, а од нас молитва, благослов и опроштај.

 

Вољена браћо и сестре, чеда у Господу,

 

Свети Оци, који су у свему устројили ваљани поредак, одредили су и време испосничке дисциплине и духовног прочишћења у трајању од 40 дана пре великог празника Васкрсења Господњег. Ово испосничко правило представља ограничавање у исхрани путем поста, али нарочито - уздржавање од зла.  Свети химнописац посебно истиче да прави и ваљани начин држања поста за Бога је уздржавање од лоших дела, контролисање онога што се казује, избегавање мржње, одбацивање злих мисли, у које спадају оговарања, преваре и вређања ближњега, неговање правичности, ослобађање од страствених мисли, усрдно исповедање, чишћење савести, „од чега ништа не може бити теже“, уздржавање од "душепогубних страсти, од зависти и мржње, заиста од сваког прегрешења", избегавање "изопачености ума", признање грехова. Јер "Судија је близу, пред вратима", и он испитује срце и ум, пошто је "свудаприсутан и испуњава све ствари" (Велики канон Светог Андреја Критског).

 

Сврха телесног подвизавања је очишћење ума и његово усредсређивање на љубав Господа нашег и Бога, Исуса Христа, као и на љубав људских бића, што представља доказ да смо ученици Онога ко их воли. Ова љубав мора бити делотворна, што захтева с наше стране одређено жртвовање за њих. Љубав која не нуди неопходна материјална средства и духовна добра онима које волимо, само је празна реч. То је посебно истина у овом нашем времену моралне и финансијске кризе, када неки од нас који могу,  имају обавезу да пружају помоћ сваком човеку с радошћу, љубављу и уважавањем. Само онда ће наша радост бити потпуна у Васкрсењу Господњем ако је и наша помоћ најмањима од Његове браће, нашој браћи и сестрама, потпуна. Према блаженим речима Светог Василија Великог, „човек који љуби ближњега свога као самога себе, не поседује више него његов ближњи ... па ипак, колико год си богатији, утолико мање волиш (Беседа богатима, ПГ 31.281Б)

 

Нажалост, свет верује да срећа проистиче из стицања и поседовања богатства, стицања славе, положаја и постизања других задовољстава. Нема ништа горе него када једна особа не зна како да воли.“ И „када угледаш неког коме је потребно физичко и духовно исцелење, немој себи говорити: Питам се зашто ову особу није неко други исцелио. Једноставно, исцели ту особу од његове или њене болести, и немој тражити да окривљујеш друге. Ако помажеш ту особу речима твог учења, као светим уљем, ако исцељујеш ту особу твојом благом природом, ако обнављаш здравље те особе стрпљиво, онда ће та особа постати твоје највеће благо.“ (Види: Свети Златоуст, Беседа 27 на Коринћанима 2 и Беседа 8, ПГ 61.586-587 и PG 48.932-933). Општеприхваћено друштвено схватање, чему се младе генерације уче као најнапреднијем начину живота, има на уму похлепу и шкртост. Међутим, када такве идеје превладају, оне изазивају друштвене немире и, на крају, штете и онима који су стекли огромно богатство на рачун других. Неизбежни друштвени јаз између богатих и сиромашних  мора се превазилазити великодушним давањем оних који имају онима који немају, као што нас Господ учи: „Који има две хаљине, нека да једну ономе који нема“ (Лука 3,11). Тако, када радимо на изједначењу са свим нашим ближњима, а нарочито са слабима, проживећемо период Часног и Великог поста на честан  начин и примити Христов благослов.

 

Током ове године, коју смо прогласили „Годином свеопште солидарности“, посебно у светлу озбиљне финансијске кризе у нашем свету, морамо пројављивати све веће старање за ближње и пружати утеху својој браћи и сестрама лишеним најелементарнијих животних средстава.

 

На тај начин ући ћемо скрушено у „пучину врлина која нам предстоји“, и у духовном напредовању „уживаћемо у малој лепти“, „примићемо заслужену плату“ и испуњени радошћу, славићемо Свето Васкрсење Господа нашег којим је „живот истински усмерен“. Благодат Његова и изобилно  милосрђе били са свима вама!

 

 

Часни и Велики пост 2013. године

 

Ваш смерни молитељ пред Господом

+ Вартоломеј Константинопољски

 

Извор: Васељенска Патријаршија

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...