EKSKLUZIVNO Nacrt sporazuma Beograda i Prištine: Evropska regija, a ne zajednica

[Odahviing]

Svetomir Marjanović | 16. 03. 2013. - 23:00h | Foto: Beta | Komentara: 657

EU i Priština su usaglasile nacrt sporazuma između Beograda i Prištine u 10 tačaka. Prema saznanjima „Blica”, ovaj predlog je predat vlastima u Beogradu koji treba da iznesu svoje primedbe. EU i Priština traže da se Srbija obaveže da neće kočiti prijem Kosova u međunarodne institucije i ostavlja mogućnost donošenja nove rezolucije Saveta bezbednosti koja bi zamenila postojeću 1244.

Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači

Prema ovom nacrtu, Evropska unija i Priština predlažu da se na severu Kosova Srbima dozvoli formiranje evropske regije sever Kosova umesto zajednice srpskih opština koje traži Beograd. Ova regija bi imala neke nadležnosti, čak i apelacioni sud, ali bi čitav ovaj region bio potpuno inkorporiran u kosovske institucije. „Blic” integralno objavljuje tekst nacrta predloženog sporazuma Beograda i Prištine.

 

 

 

 

   NACRT SPORAZUMA Uvod Cilj ovog sporazuma je promovisanje mira, stabilnosti i pomirenja na zapadnom Balkanu, te daljem napretku evropskih integracija obeju strana. On predstavlja suštinsku i održivu normalizaciju njihovih odnosa, unapređujući na taj način bezbednost njihovih građana i poboljšavajući uslove za njihov svakodnevni život.
Ovaj sporazum u skladu je sa sporazumima postignutim u dijalogu prema rezoluciji GSUN 64/298 od 13. septembra 2010, uzima u obzir Rezoluciju SBUN 1244/1999. i Savetodavno mišljenje MSP od 22. jula 2010. Sporazum ne dovodi u pitanje poziciju ijedne strane u pogledu statusa Kosova. Dve strane su se sporazumele o sledećem: 1. Sprovođenje prethodnih sporazuma - Već postignuti sporazumi biće sprovedeni.
- Sporazum o telekomunikacijama i električnoj energiji biće postignut na osnovu postojećih nacrta i u skladu s međunarodnim obavezama dveju strana (Atinski sporazum). 2. Sever Kosova - Opštine i druge institucije na severu Kosova (Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok) predstavljaju sastavni deo institucionalnog i pravnog okvira Kosova. Navedene opštine uživaju ista prava i imaju ista proširena ovlašćenja i nadležnosti predviđene za ostale opštine na Kosovu.
- Polazeći od načela Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, opštine na severu Kosova imaju pravo da obrazuju savez u cilju zaštite i promovisanja zajedničkih interesa. Pomenuti savez opština mogao bi se zvati Evropski region sever Kosova (ERSK).
- Predstavnici ERSK mogli bi u dogledno vreme biti pozvani da učestvuju u radu Komiteta regiona EU.ERSK može osnovati skupštinu opština učesnica, a one mogu odrediti izvršno telo koje će im biti odgovorno, koje će ostvarivati sva prava koja su im data prema kosovskom zakonu i pružati usluge zasnovane na najboljim evropskim praksama i standardima.
- Izbori u ERSK odvijaće se prema kosovskom zakonu i izabrani predstavnici će imati svoje mesto u institucijama Kosova.
- ERSK može sarađivati sa međunarodnim partnerima. Između ostalog, to bi podrazumevalo i dogovore o lokalnoj i prekograničnoj saradnji sa Srbijom. 3. Aktivnosti srpske Vlade na Kosovu - Srbija će prestati da obavlja glavne državne funkcije na Kosovu, uključujući opštinsku upravu, sudove, policiju i ostale organe, kao što su poreske službe, pošte.
Sudski organi će raditi u pravnom okviru Kosova. Sastav sudova će odražavati lokalni etnički sastav. U ERSK biće osnovav apelacioni sud.
- Na Kosovu neće biti aktivnih službenika srpskih organa javnog reda, bezbednosti ili civilne zaštite bez dozvole kosovskih organa. Sva policija će funkcionisati u okviru kosovske policije. Jedino policija koja odražava etnički sastav biće raspoređena na severu Kosova.
- Kosovske institucije će obavljati administrativne funkcije kao što su poreske službe, pošte, opštinske uprave.
- Finansiranje opština, kao i pojedinaca od strane Srbije, a u svrhu unapređenja dobrobiti lokalnih zajednica, vršiće se putem mehanizama o kojem će se dogovoriti dve strane i koji će omogućiti odvojene i transparentne budžete za svaki sektor (npr. zdravstvo, obrazovanje, penzije). 4. Decentralizacija U svetlu opredeljnosti za decentralizaciju, kosovski organi će pregledati funkcionisanje nedavno uspostavljenih opštinskih organa da bi obezbedili njihov rad i održivost njihovih aktivnosti. 5. Verska i kulturna baština Dogovori o zaštiti verske i kulturne baštine predviđeni kosovskim zakonom biće zagarantovani sporazumom EU i Kosova. 6. Dvojno državljanstvo Prava lica s dvojnim državljanstvom biće u potpunosti poštovana. 7. Oficiri za vezu Srpski organi i kosovski organi uputiće oficire za vezu u Prištinu i Beograd da bi omogućili radne kontakte. 8. Predstavljanje Kosova na međunarodnim forumima U okviru normalizacije odnosa, Srbija neće blokirati niti podsticati druge da blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim telima osnovanim u ekonomske, kulturne i društvene (uključujući i sport) svrhe. Srbija neće blokirati članstvo Kosova u OEBS. 9. Sprovođenje Sporazuma Obe strane će sprovoditi ovaj sporazum uz pomoć EU saglasno priloženom rasporedu. EU će pratiti sprovođenje. Ukoliko jedna od dveju strana ne ispuni obaveze ili raspored, procesi vezani za tu stranu zamrznuće se. 10. Nova Rezolucija Saveta bezbednosti UN Dve strane mogu razmotriti / složiti se da navedu pomenute dogovore/sporazum u rezoluciji SBUN.

 

 

 

Izvor: Blic

[Odahviing]

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/372473/EKSKLUZIVNO-Nacrt-sporazuma-Beograda-i-Pristine-Evropska-regija-a--ne-zajednica

 

Evo link, pošto ne znam gde nestate tabela

[grigorije22]

Капитулација уз шампањац

17. март 2013. | Леон Којен / Стандард

 

4

Леон Којен (Фото: Курир)

Пред Србијом стоје године неизвесности, у којима ће народ настојати да новим путевима избори право да одлучује о својој судбини.

Напад НАТО на Србију 1999. године није се завршио потпуном победом западних сила ни на територијалном, ни на политичком, ни на дипломатском плану. Упрос бруталном протеривању Срба са највећег дела територије Косова и Метохије, у четири општине северно од Ибра Срби су фактички наставили да живе под сопственом локалном влашћу (са сопственим судством, здравством, образовањем итд.) и да тако бар у делу покрајине одржавају континуитет легитимних институција Републике Србије.

На политичком плану, напад НАТО на Србију изван Запада и земаља под његовим непосредним утицајем ни 1999. ни касније није примљен са одобравањем, па ни у самој западној јавности идеја војне интервенције „ради одбране људских права” никада није прихваћена онако како су се надали њени творци. Најзад, на међународном и дипломатском плану, самопроглашена албанска држава на Косову и Метохији ни из далека није успела онолико колико су то прижељкивали њени амерички и европски спонзори: притисци на Србију да овако или онако призна сецесионистичку власт у Пришини то најбоље показују.

Не би се десило ништа

Зашто су онда ових дана председник и влада Србије политички и дипломатски потпуно капитулирали, пристајући да, против воље тамошњег српског становништва, Србија сама укине своје легитимне институције на северу покрајине и сарађује са приштинским властима у успостављању косовских институција тамо где оне никада нису постојале? Србија је 2006. и 2007. године одбила да прихвати Ахтисаријев план, штитећи своје елементарне интересе, и ништа јој се страшно није догодило: није због тога била изложена ни војним претњама, ни економским санкцијама, ни културном остракизму, јер чак ни Буш и Блер не би пред својом јавношћу могли да оправдају такве мере.

У том погледу ништа се није променило. Ни Обама, ни Ангела Меркел, ни бриселска бирократија не би урадили ништа више да је Србија одбила наставак дијалога у Бриселу (како је то једног тренутка предлагао Томислав Николић) него што су западне силе урадиле када је Србија одбацила Ахтисаријев план – изразили би своје незадовољство, и на томе би се све завршило. Одговор на питање зашто Србија од 2008. године прво стидљиво, а онда све отвореније иде ка капитулацији у питању Косова и Метохије, да би се она данас и догодила, мора се, дакле, потражити на другој страни.

После последњих избора на којима је СНС заменила ДС као стожер режима, у српској политичкој елити очигледно је довршен процес који је почео још средином деведесетих година прошлог века. Данас у Србији, са изузетком ДСС (чија су начелна опредељења јаснија када је у опозицији него када је на власти), нема ниједне веће странке која би под било којим условима била спремна да се у некој важнијој ствари супротстави Западу. У предизборним кампањама та се околност са више или мање успеха прикрива, и постојећа власт се оштро критикује, као што су прошле године СНС и СПС критиковали Бориса Тадића и Борка Стефановића, да би данас њихова сопствена власт свесно разграђивала уставно-правни поредак земље само зато што јој се то тражи из Вашингтона, Берлина и Брисела.

Јаз према народу

Између народа, који је с много разлога све скептичнији према „европском путу” Србије, и политичке елите слепо послушне Западу тако се ствара опасан јаз. Тај јаз ће бити све видљивији како следећих недеља и месеци капитулација Београда буде све очигледнија, да на крају највероватније добије коначан печат испуњавањем немачког захтева да се потпише споразум о добросуседским односима између Србије и Косова. Тим споразумом би се, како се ових дана може прочитати у веродостојним изворима, Србија обавезала да у свему третира Косово као равноправног партнера и пријатељску државу, осим у томе што је не би формално признала.

Кажу да је Драгиша Цветковић у возу плакао путујући у Берлин да потпише приступање Југославије Тројном пакту. Гледајући насмешена лица српских преговарача у Бриселу, јасно је да нема те опасности: политичка предаја Косова Албанцима обавиће се уз шампањац.

Можда најбољи српски дипломата после Јована Ристића, Милован Миловановић, написао је као млад човек у својој докторској дисертацији: „Само народи који хоће да се бране наћи ће у коначном часу сукоба браниоце своје ствари”. Све што је Србија чинила или, боље рећи, није чинила од 2008. године до данас потврђује ову само наоко парадоксалну истину. Уместо да тражи пријатеље и савезнике тамо где их је лако могла наћи, Србија данас сама довршава на Косову оно што НАТО није доспео да уради 1999. године.

Тај безразложни пораз данашњи режим ће на све начине покушати да прикрије, али тешко је веровати да ће у томе успети: пред Србијом стоје године неизвесности, у којима ће народ – данас потпуно искључен из сваког важнијег политичког одлучивања – настојати да новим путевима избори за себе право да одлучује о својој судбини.

 

 http://www.vaseljenska.com/politika/kapitulacija-uz-sampanjac/

[Odahviing]

Ali ja neverujem da su ovi toliko retardirani da prihvate ovaj "sporazum".

[grigorije22]

Prihvatice sporazum a nisu retardirani, znaci sta su onda?

[draganzzz]

Ali ja neverujem da su ovi toliko retardirani da prihvate ovaj "sporazum".

 

 

Koji ovi?

[feeble]

Прихватиће па ће онда поново одуговлачење датума. Ова држава и власт више нема никаквог смисла...

[Odahviing]

Koji ovi?

 

Pa ko sad može da prihvati? 

[grigorije22]

Војислав Коштуница: Запад жели да легализује отимање Косова

17. март 2013.

 

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је данас да је етнички мотивисано насиље над Србима на Косову 17. марта 2004. године био насилни покушај стварања независног Косова.

 

Погром над српским народом који су пре девет година организовали албански сепаратисти био је насилни покушај стварања независног Косова. Пре тога је НАТО агресијом и бомбама покушао да створи независно Косово. А данас Запад свим силама хоће да наметне споразум којим се дефинитивно заокружује и легализује отимање Косова

Коштуница је навео да је на властима у Србији сада историјска одговорност да не пристану на споразум којим, како је оценио, Запад хоће да постигне циљ који није остварен ни тог 17. марта, ни НАТО агресијом 1999. године.

„Погром над српским народом који су пре девет година организовали албански сепаратисти био је насилни покушај стварања независног Косова. Пре тога је НАТО агресијом и бомбама покушао да створи независно Косово. А данас Запад свим силама хоће да наметне споразум којим се дефинитивно заокружује и легализује отимање Косова“, истакао је председник ДСС.

Он је навео да се Србија коначно мора суочити са истином да Европска унија није њен пријатељ када је у питању Косово, и истакао да Србија треба, сећајући се 17. марта, „одлучно, мудро и храбро“ да одбаци тај западни план и да ни по коју цену не буде саучесник у отимању Косова.

„Ако се Србија једном одрекне Косова, онда би то имало страховите последице за будућност земље, за наше национално самопоштовање и елементарни понос српског народа“, навео је Коштуница.

 

  http://www.ekonomskisavetdss.com/2013/03/vojislav-kostunica-zapad-zeli-da-legalizuje-otimanje-kosova/

[grigorije22]

Mislim sta reci 

 

http://www.urosbogdanovic.com/blog/neverovatno/

[Crveni Baron]

Prihvatice sporazum a nisu retardirani, znaci sta su onda?

 

 

Izabrani predstavnici naroda. Srbi su odavno izdali , ostalo je samo da se potpise. Dacic i Nikolic samo rade ono za sta su dobili mandat od biraca. 

[feeble]

Izabrani predstavnici naroda. Srbi su odavno izdali , ostalo je samo da se potpise. Dacic i Nikolic samo rade ono za sta su dobili mandat od biraca. 

Тачна дијагноза, бојим се. Да се прође мало кроз градове Србије, питање колико би народа уопште било уопште заинтересовано за исход преговора.