20 fascinantnih činjenica o Sikstinskoj kapeli u Rimu

[Дејан]

U trenuku kada su sve oči uperene u Sikstinsku kapelu, kada bude biran novi poglavar Rimokatoličke crkve, otkrivamo vam 20 poučnih i zanimljivih činjenica vezanih za nju, od istorije njenih fresaka, do značenja reči kapućino.

Unutrašnjost Sikstinske kapele u Rimu 

1. Sikstinska kapela je ime dobila po papi Sikstusu (Sikstu) XIV, koji je naručio njenu gradnju. Prvu misu u kapeli papa Siskstus je održao 15. avgusta 1483.

2. Kapelu svakog dana poseti oko 25.000 ljudi, odnosno oko pet miliona godišnje.

 

 

3. Ulaz u Muzej Vatikana i Sikstinsku kapelu košta 16 evra, što Vatikanu donosi ukupan godišnji prihod od oko 80 miliona evra.

4. Sikstinska kapela ima iste dimenzije kao Solomonov Hram na Gori Moriji, onako kako je opisan u Bibliji.

5. Za tako važnu građevinu, spoljašnjost kapele je vrlo jednostavna. To je pravougaona građevina bez spoljnih ukrasa i bez ceremonijalnih ulaznih vrata: u nju se ulazi samo iznutra, iz drugih delova papske palate.

6. Sikstinska kapela je služila (i još uvek služi) kao papina privatna kapela.

7. Sikstinska kapela je najpoznatija po Mikelanđelovim freskama, ali još dosta pre Mikelanđela Siksto je od umetnika kao što je Botičeli naručio da oslikaju freske na dva uzdužna zid kapele: jedna priča priču o Mojsiju, a druga o Hristu. Čak i bez Mikelanđelovog dela, ove ranije freske spadaju u najznačajnije cikluse evropske fresko-umetnosti.

 

"Velike gaće"
 

Deo krova kapele 

8. Papa koji je naručio Mikelanđelovu fresku bio je Julijus II, nećak Sikstusa IV. “Nećaci” papa su u to doba često zapravo bili njihovi sinovi.

9. Justus je želeo da na fresakma u Sisktinskoj kapeli bude prikazano 12 apostola, ali Mikelanđeloje to odbacio kao “bedno”.

10. Pre nego što je Mikelanđelo počeo s radom, na plafonu kapele bilo je prikazano noćno nebo. 

 

11. Mikelanđelo je rad na plafonu počeo u julu 1508, a dovršene freske su otkrivene u oktobru 1512. Prizore iz Knjige postanja, od Stvaranja do Noja, slikao je obrnutim redom, ostavivši prikaz Boga za kraj.

12. Mikelanđelov prikaz Boga, kao krupne ljudske prilike sa dugom belom kosom i bradom, prvi je takav prikaz. Na većin ranijih slika Bog se prikazuje samo kao ruka koja se spušta s neba.

13. Suprotno legendi, Mikelanđelo nije slikao ležeći na leđima, već na uređaju koji je sam osmislio i koji mu je omogućavao da stoji uspravno.

14. Freske u kapeli prekrivaju 1.110 kvadratnih metara, što je oko šestine fudbalskog terena.  

 

15. Godine 1536. konsil u Trentu je zatražio da se istaknutiji aktovi sa freske “upristoje”. Umetnik Danijel del Voltera angažovan je da “nepristojnim” aktovima docrta donji veš ili draperije tkanine. To mu je donelo podsmeh kolega i nadimak “Il Bragetone” - “Velike gaće”.

16. Izbor novog pape je u kapeli prvi put održan 1482, a od 1870. održava se isključivo u njoj.

 

Još sedam papa do kraja sveta?
 

Detalj sa Sikstinske kapele

17. Novoizabrani papa ne mora da bude kardinal. Može da da bude izabran svaki kršten, neoženjen, katolik muškog pola. Poslednji izabrani papa koji nije bio kardinal bio je Urban VI, 1378. Ako papa nije kardinal, odmah nakon izbora ga proglašavaju biskupom.

18. Pre početka izbora, okupljenima se obraća jedan govornik koji nije papa, često neko od kapucinerskih monaha. Napitak kapućino dobio je ime po odori ovog monaškog reeda: smeđa riza sa belom kragnom.

19. Kada svi kardinal uđu, ostali se izbacuju, s rečima “extra omnes” - svi napolje. Nakon toga, vrata kapele se zaključavaju. Odatle i ime skupa, konlakava: (zatvoreni) "cum clave", tj "pod ključem".

20. Na frizu u crkvi Sveti Pavle izvan zidina, u Rimu, izgrađenoj na mestu na kom je sveti Pavle pogubljen 67. godine NE, naslikane su sve pape od Svetog Petra do danas. Rimljani veruju da će kraj sveta nastupiti kada na ovom frizu ne bude mesta za nove slike. Trenutno nakon Benedikta XVI ima mesta za još sedam papa.

 

Blic

[marko_13]

Been there, done that. 

[drvce]

15. Godine 1536. konsil u Trentu je zatražio da se istaknutiji aktovi sa freske “upristoje”. Umetnik Danijel del Voltera angažovan je da “nepristojnim” aktovima docrta donji veš ili draperije tkanine. To mu je donelo podsmeh kolega i nadimak “Il Bragetone” - “Velike gaće”.

E, to su brzini admini.

[Odahviing]

Eto vidiš u Sikstinskoj kapeli golotinja, a admini ovde brišu, ne proće ni 10 sekundi.

[Aristotel]

U trenuku kada su sve oči uperene u Sikstinsku kapelu, kada bude biran novi poglavar Rimokatoličke crkve, otkrivamo vam 20 poučnih i zanimljivih činjenica vezanih za nju, od istorije njenih fresaka, do značenja reči kapućino.

Unutrašnjost Sikstinske kapele u Rimu 

1. Sikstinska kapela je ime dobila po papi Sikstusu (Sikstu) XIV, koji je naručio njenu gradnju. Prvu misu u kapeli papa Siskstus je održao 15. avgusta 1483.

Blic

 

Krivo.

To je bio papa Siksto Četvrti, NE Četrnaesti.

[Aristotel]

3. Ulaz u Muzej Vatikana i Sikstinsku kapelu košta 16 evra, što Vatikanu donosi ukupan godišnji prihod od oko 80 miliona evra.

 

Blic

 

... a postoji i dan u tjednu kad je ulau besplatan - to su preskočili.

[Aristotel]

8. Papa koji je naručio Mikelanđelovu fresku bio je Julijus II, nećak Sikstusa IV. “Nećaci” papa su u to doba često zapravo bili njihovi sinovi.

 

Blic

 

Neistina.

Nećaci su bili jednostavno - nećaci.

A iz prakse nekih renesansnih papa da protežiraju svoje nećake nastao je termin "nepotizam" za pojavu da netko protežira članove svoje porodice.

[Aristotel]

15. Godine 1536. konsil u Trentu je zatražio da se istaknutiji aktovi sa freske “upristoje”. Umetnik Danijel del Voltera angažovan je da “nepristojnim” aktovima docrta donji veš ili draperije tkanine. To mu je donelo podsmeh kolega i nadimak “Il Bragetone” - “Velike gaće”.

 

Blic

 

Krivo.

Koncil u Trentu je započeo 1545. i trajao, s prekidima, do 1563.

[Aristotel]

17. Novoizabrani papa ne mora da bude kardinal. Može da da bude izabran svaki kršten, neoženjen, katolik muškog pola. Poslednji izabrani papa koji nije bio kardinal bio je Urban VI, 1378. Ako papa nije kardinal, odmah nakon izbora ga proglašavaju biskupom.

 

Blic

 

Ne mora biti kardinal - točno.

 

Može biti svaki kršteni, neoženjeni katolik - nije baš tako. Iako ćete ovu tvrdnju pročitati u mnogim medijima, treba imati na umu da Kodeks kanonskog prava propisuje uvjete potrebne da bi netko mogao postati episkop, a papa je episkop Rima.

 

Ako papa nije kardinal, odmah nakon izbora ga proglašavaju biskupom - ovo je veći biser.

Prvo, episkop se ne postaje "proglašavanjem" nego ređenjem (rukopolaganjem).

Drugo, episkopsko ređenje nije potrebno onima koji nisu kardinali, nego onima koji nisu episkopi. A i kardinali, i papa, i patrijarsi su episkopi, nema većeg reda u Crkvi od episkopskog.

Treće, ako onaj koji je izabran za papu nije episkop, on postaje papa tek nakon što primi episkopsko ređenje, nakon što bude zaređen za episkopa. Kanonski propisi propisuju da u tom slučaju glavni zareditelj treba biti kardinal dekan.

Dakle, papa se ne postaje time što se dobije potreban broj glasova izbornika, nego nakon toga predsjedavajući pita izabranoga da li prihvaća izbor. Ako je izabrani episkop, papom postaje u trenutku kad prihvati izbor. Ako nije episkop, papom postaje tek kad bude zaređen za episkopa.

[Aristotel]

19. Kada svi kardinal uđu, ostali se izbacuju, s rečima “extra omnes” - svi napolje. Nakon toga, vrata kapele se zaključavaju. Odatle i ime skupa, konlakava: (zatvoreni) "cum clave", tj "pod ključem".

 

Blic

 

 

Krivo.

Kad svi kardinali uđu, onda javno polažu zakletvu. I to će prenositi televizija. Nakon zakletve slijedi "Extra omnes"

[Aristotel]

20. Na frizu u crkvi Sveti Pavle izvan zidina, u Rimu, izgrađenoj na mestu na kom je sveti Pavle pogubljen 67. godine NE, naslikane su sve pape od Svetog Petra do danas. Rimljani veruju da će kraj sveta nastupiti kada na ovom frizu ne bude mesta za nove slike. Trenutno nakon Benedikta XVI ima mesta za još sedam papa.

 

Blic

 

Treba biti vrlo praznovjeran za ovakve priče.

Ovo je tipično za neupućene ateističke novinare koji vjeru manje-više izjednačavaju sa praznovjerjem....