Тестови интелигенције су безвредни!

[Nicholas]

Најновије истраживање о интелигенцији, а уједно и најопширније које је до сада рађено, показало је да су тестови интелигенције заправо – безвредни и бескорисни
 

 
До не тако давно, веома популарни тестови британског психолога Ханса Јиргена Ајзенка сматрали су се неприкосновеним мерилом интелигенције људи. Успостављена је и “хијерархија” интелигенције: они који су освајали испод 80 поена сматрани су “људима са нижим, посредним интелектом”, они са 90 до 115 средње интелигентни, а са 120 И више – високо интелигентним. Једноставно, Ајзенк је својим тестовима и дељењем по њима ИQ коефицијента интелигенције - људе поделио на будале и геније!

Тек крајем прошлог века научници су почели да сумњају у вредност безпоговорних резултата Ајзенкових тестова. Одједном је све више њих почело да открива парадоксалне противуречности: установили су да је било много оних који су као од шале решавали Ајзенкове задатке, а у стварном животу су их сматрали, најблаже речено, тупима, док је било много оних који нису успели да реше ни два задатка из теста, а испољавали су, у стварном животу, невероватну способност у сналажењу у свакаквим ситуацијама!

Недавно су научници успели да, како кажу, скину неприкосновеност Ајзенкових тестова и докажу њихову бесмисленост и безвредност. Стручњаци са Универзитета Западни Онтарио у Канади и лондонског Музеја науке спровели су истраживања у којима је учествовало више од 100 хиљада добровољаца. На сајту "12 Пилларс оф Wисдом" поставили су 12 тестова за све заинтересоване којима су "мерили" разне аспекте когнитивних способности, поред осталих памћење, пажњу, планирање...
Истовремено, 16 добровољаца решавало је исте тестове, али чије су мождане активности праћене томографом.

- Врло брзо је установљено да људски интелект не постоји сам по себи (како произилази из Ајзенкових тестова), већ га формира неколико компоненти, саопштио је један од истраживача професор Адријан Оувен. - Установили смо да показатељи нечијег интелекта - рекао је - зависе пре свега од краткорочног памћења, способности логичког расуђивања и умешности, али и још десетак других функција. Другим речима, људски интелект је збирнезависних и разних врста мисаоних способности - у некима особа може да буде јака, у другима изузетно слаба и због тога су сви напори да се на досадашњи начин измери интелект - највећа заблуда!

Други истраживач др Роџер Хајфилд је кратко прокоментарисао: - Одувек ми се чинило бесмисленим да измеримо "вредност" људског мозга, кога сматрамо најсавршенијим "производом" у свемиру, решавањем неколико најобичнијих загонетки!
Руски академик, председник Московског математичког друштва, професор Виктор Васиљев је поводом резултата истраживања бесмислености тестова интелигенције рекао: - Пажљиво сам проучавао тестове из Ајзенкове књиге "Супертестови ИQ" и установио да је већина решења које нуди аутор - потпуно погрешна. У већини испитанику уопште не помаже логика, већ прави одговор може да нађе само - случајно! На пример, од 16 логичких задатака, само 5 решења које нуди аутор су логички тачна.


Са друге стране, угледна међународна организација "Супер Сцхолар" је после резултата ових најновијих истраживања објавила листу од 10 чувених и успешних људи данашњице, према величини њиховог коефицијента интелигенције. Први на листи са ИQ 230 је Теренс Тао који је већ са 2. године решавао најсложеније математичке задатке, са 9. студирао математику, а у 20. стекао докторат Универзитета Принстон; други је Кристофер Хират са ИQ 225 који је са 14. година почео да студира, са 16. учествовао у пројектима за колонизацију Марса; трећи Кум Унг Јонг са ИQ 210, који је у 2. години потпуно владао са два језика, од 8. радио у НАСИ, а данас предаје на националном Универзитету Јужне Кореје. " Најобичнији" у сазвежђу најпаметнијих је Американац Рик Роснер који је на 4. месту са ИQ 192 - он је био мушка стриптизета, келнер на рошулама, глумац-натуршчик... На списку, негде у средини, је и шахиста Гари Каспаров, а последњи (десети) је легендарни физичар - теоретичар Стивен Хокинг са ИQ 160.


Ново мерење интелигенције

Професор Хаурд Гарднер са Универзитета Харвард предлаже укидање чувених тестова интелигенције Ајзенка и увођење "мерења збирног интелекта" , које би се састојало у испитивању пет типова мишљења. Он предлаже да тестови садрже пет сегмената који би "мерили" и одређивали:


- дисциплинарни тип размишљања (претпоставља да је особа савладала бар један занат или професију),


- синтетски (способност интегрисања идеја из разних области у једну целину),


- креативни (способност стварања и измишљања новог)


- уважавајући (способност комуникације са људима без обзира на расну, националну и професионалну припадност) и


- етички (способност да се сноси одговорност за сопствено деловање)

 

 

извор

[DYNABLASTER]

sta, trebalo im je istrazivanje?! hahaha pa nadmasuju sami sebe :lol:

[Иван Недић]

И ја сам то увек говорио, нарочито кад лоше урадим тест

[Nicholas]

Skoro sam radio na VMA  test za IQ i ličnost (zbog potrebe službe), sve same gluposti i uzaludno trošenje vremena...

[DankaM]

Nja, testovi inteligencije su korisni ako mogu da predvide da li će neko da bude uspešan u aktivnosti zbog koje i rešava test, i naravno, da isključe neke tipove sa vrlo niskim IQ-om, pošto se pokazalo da mogu ozbiljno da zabrljaju...

A testovi inteligencije su i razvijeni najviše zbog vojnih potreba, oko  Drugog sv. rata, da neki regrut nižeg postignuća na testu ne bi razneo sebe i ostale pri upotrebi minobacača...

[Juan Valdez]

Nja, testovi inteligencije su korisni ako mogu da predvide da li će neko da bude uspešan u aktivnosti zbog koje i rešava test

 

 

У томе и јесте ствар - не предвиђају. Ако хоћеш да тестираш неког за неку активност, онда му дај да реши конкретан проблем који се односи на ту активност. Оне коцке и бакрачи са теста показују само једно - да онај ко добије велики број поена успешно уме да слаже коцкице. Па ако се тестира за посао у енигматском часопису, онда је вероватно тест добар показатељ.

[DankaM]

У томе и јесте ствар - не предвиђају. Ако хоћеш да тестираш неког за неку активност, онда му дај да реши конкретан проблем који се односи на ту активност.

 

Zavisi kolika je korelacija testa inteligencija i pokazatelja uspešnosti u nekoj aktivnosti. Ako je korelacija visoka, a pokazatelj uspešnosti u nekom poslu je jednostavno nezgodan za zadavanje (zahteva previše vremena, ili je oprema komplikovana i dr.), onda se više isplati dati test inteligencije. Inače sam uvek za zadavanje uzorka posla kada se vrši selekcija, pošto je to najčešće i najbrži put za odvajanje "adekvatnih" i "neadekvatnih" kandidata. 

[Juan Valdez]

Zavisi kolika je korelacija testa inteligencija i pokazatelja uspešnosti u nekoj aktivnosti. Ako je korelacija visoka, a pokazatelj uspešnosti u nekom poslu je jednostavno nezgodan za zadavanje (zahteva previše vremena, ili je oprema komplikovana i dr.), onda se više isplati dati test inteligencije. Inače sam uvek za zadavanje uzorka posla kada se vrši selekcija, pošto je to najčešće i najbrži put za odvajanje "adekvatnih" i "neadekvatnih" kandidata. 

 

Ех, те корелације...

 

Прочитај из овог текста поглавље ”Како упокојити вампира”.

[DankaM]

Ех, те корелације...

 

Sve znam Meni su omiljeni oni statistički značajni rezultati, sa nuličanstvenom upotrebnom vrednošću, tj. toliko male razlike  da je potrebna tzv. statistička virtuoznost da bi se uopšte dobilo bilo šta primenjivo. 

 

Ipak, ne radi se o korelaciji postignuća na testovima inteligencije i broja cipele, koja postoji i statistički je značajna ; ono što većini ljudi koji se slepo pridržavaju testometrije i statistike nedostaje je zrnce zdravog razuma... 

 

Moj pristup je samo jedan vrlo praktičan način rešavanja problema selekcije. Tu IQ može biti koristan konstrukt. Inače sam protivnik korišćenja testova, specijalno testova ličnosti.

[Odahviing]

A šta ćemo mi za četvorocifrenim IQ-om, sad ništa ne važi?

[DankaM]

A šta ćemo mi za četvorocifrenim IQ-om, sad ništa ne važi?

 

Ništa, vi ste izbačeni iz uzorka kao autlajeri, da ne kvarite lepu normalnu raspodelu

[zuti car]

Ovi iz mense ima da dignu ustanak .

[Тања1]

Ново мерење интелигенције

Професор Хаурд Гарднер са Универзитета Харвард предлаже укидање чувених тестова интелигенције Ајзенка и увођење "мерења збирног интелекта" , које би се састојало у испитивању пет типова мишљења. Он предлаже да тестови садрже пет сегмената који би "мерили" и одређивали:

- дисциплинарни тип размишљања (претпоставља да је особа савладала бар један занат или професију),

- синтетски (способност интегрисања идеја из разних области у једну целину),

- креативни (способност стварања и измишљања новог)

- уважавајући (способност комуникације са људима без обзира на расну, националну и професионалну припадност) и

- етички (способност да се сноси одговорност за сопствено деловање)

 

 

извор

 

Нема ту шта да се предлаже, нове мерне интелигенције садрже многи уџбеници (Језик, Комуникација и Психологија) педагогије, које се дуже време користе (Скандинавија), тј. морају се узети у обзир у вези доношења одлука, првенствено у раду са децом. То значи да тестови интелигенције Азјенка остају као занимација.