Патријарх-актуелно (сајт спц)

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Патријарх Иринеј на прослави славе Српског лекарског друштва

7. Мај 2012 - 6:04

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј преломио је колач и честитао славу Светог великомученика Георгија представницима Српског лекарског друштва, који су предвођени Патријархом заблагодарили Богу и Његовом угоднику Светом Георгију за сва доброчинства.

Oснивање овог Друштва дошло је после новосадске "Матице Српске"(1826.), првих гимназија у Сремским Карловцима, Крагујевцу и Београду, затим "Лицеја" у Крегујевцу и Београду, "Српских новина"(1834.) и Вујићевог позоришта(1834.-1836.), а пре "Српског ученог друштва"(1886). Поставши једно од "огњишта српске науке", Српско Лекарскo Друштво је историјска тековина овог народа, његове медицинске и опште културe. Још средином 1842. године две београдска лекара: др Крало Пачек(наш први балнеолог) и др Емерих Линдермајер( први шеф војног санитета) "дали су предлог да се у Београду оснује Лекарско читалиште које би помогло лекарима да прате савремене тековине науке." Забележено је да су и друга два београдска лекара др Аћим Медовић(професор Велике Школе) и др Јован Валента(први управник "Варошке болнице у Палилули") 60-тих година прошлог века покренули идеју да се с истим циљем оснује "Друштво београдских лекара". По њиховој замисли ово друштво треба да окупи и oкрене на стручну активност десетак лекара који су у то време радили у Београду. Међутим, у оба случаја сви покушаји су пропали. "због неразумевањa надлежних, као и због неких других разлога...

Оснивачи Српског Лекарског Друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Оснивачима ће се убрзо придружити још Јосиф Панчић и Младен Јанковић, који су приликом првог састанка били одсутни.

Српско Лекарско Друштво ће са девет редовних, једним почасним и 34 дописна члана из унутрашњости, као и "24 лекара из словенских и других земаља" 5. августа 1872. године званично отпочети са редовним радом. Друштво ће већ од тих првих дана поред сталешких питања на својим седницама почети да се бави и стручним радом везаним за медицинске, здравствене и социјалне прилике у српском народу. Тако ће оно већ од првог тренутка, да "... ради нарочито на статистици болести не само у Србији, већ и у земљама у којима српски народ живи, да тражи узроке болестима, уколико су они у народним и географским особинама и да проучава средства којим би се ти узроци најпоузданије уклањали...". На тај начин "...Српско Лекарско Друштво је од самог почетка свог рада постало Дручтво свих Срба, не само у Србији него и ван ових граница..." - како је то записао, др Војислав Суботић(1922.) у својој "Историји Српског Лекарског Друштва" издатој поводом педесете годишњице постојања и рада.

Овај часопис Српског Лекарско Друштва, ће на Међународној изложби у Лондону 1901. године бити изложен у српском павиљону и добити прву награду за техничку опрему у уредништво.

За постојање и рад Српско Лекарског Друштва, односно лекара окупљених око њега, везана је појава многих значајних медицинских и друштвених институција у Србији. На првом месту, ту је оснивање српско Друштва Црвеног Крста(1876.), па Главног Санитетског савета(у које је Друштво именовало шест чланова), затим припрема и оснивање Медицинског факултета у Београду од 1914 до 1920 године. Од посебног значаја је активно учествовање Српско Лекарског Друштва у стварању српског здравственог законодаваства све до 1941 године.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Прослава Светог великомученика Георгија у Београду

7. Мај 2012 - 7:55

Један од најстаријих београдских храмова, црква Светог Великомученика Георгија у Бежанији, прославила је своју славу Евхаристијским сабрањем којим је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.

• беседа Патријарха српског Иринеја /Радио Слово љубве/
  
• летопис храма Светог Георгија у Бежанији
  

У овом храму уочи Ђурђевдана, Његово Преосвештенство Епископ хваостански Г. Атанасије служио је празнично бденије, док је сутрадан Владика Атанасије служио у цркви Светог Ђорђа на Бановом Брду.

[Guest]

[Guest]

[Guest]