Патријарх-актуелно (сајт спц)

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Патријарх српски Г. Иринеј у Светотројичној цркви Подворја Руске Цркве у Београду

30. Јануар 2012 - 16:41

У недељу 29. јануара 2012. године поводом треће годишњице интронизације Патријарха московског и све Русије Г. Кирила на Московски патријарашки престо, Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј је служио Свету Архијерејску Литургију и благодарствени молебан уз саслужење клирика Архиепископије београдско-карловачке и старешине Подворја Руске Православне Цркве у Београду, протојереја Виталија Тарасјева. Светој Литургији су присуствовали Амбасадор Русије у Београду Његова Екселенција А.В. Конузин, Шеф правног сектора Министарства вера и дијаспоре, гђа. Душанка Шекара, саветник Првог Подпредседника Владе Републике Србије господин Драгутин Матановић и сарадник компаније «НИС-Газпромнефт» Михаил Акопов.

Пре почетка Литургије Његова Светост Патријарх Иринеј освештао је икону «Воздвижења Часног Крста Господњег» - дело кнеза Михаила Путјатина, коју су рестаурирали сарадници иконописне радионице Подворја «Пребодобни Андреј Рубљов».

На крају Богослужења протојереј Виталиј Трасјев се топло захвалио Његовој Светости Патријарху Иринеју за «приношење бескрвне Жртве у Храму Подворја за здравље и спасење Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила и Сверуске Његове пастве».

На молитвену сећање о предстојатељском богослужењу у Храму Подворја, старешина Подворја је поклонио Његовој Светости Патријарху српском напрестони дрвени крст, ручне израде, пожелевши Предстојтељу Српске Цркве молитвеним заступништвом Преподобног Симеона Миротчивог, Светитеља Саве и Великомученика Лазара Косовског успеха у вођењу Српске пастве. Након говора старешине Подворја господину Михајилу Акопову је била уручена захвалница за прилог дат за рестаурацију иконе «Воздвижења Часног Крста Господњег».

Његова Светост Патријарх се, у беседи, захвалио на лепим и топлим речима и истакао да му је било изузетно драго да служи Литургију у руском храму Свете Тројице. Патријарх је подсетио присутне на историјске и духовне везе између Србије и Русије. На крају Литургије током Свечаног ручка , који је уприличен у част Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, протојереј Виталије Тарасјев се захвалио свим гостима и пожелео братском српском народу заступништвом Светитеља Саве Српског, духовне снаге и успеха у свим богоугодним делима.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Сусрет Патријарха српског и Министра иностраних послова Грчке

1. Фебруар 2012 - 12:05

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је јуче у Српској Патријаршији у Београду г. Ставроса Димаса, министра иностраних послова Грчке у чијој пратњи су били: г. Димостенис Стоидис, амбасадор Грчке у Београду; г. Харалампос Димитриоу, директор Дирекције за суседне земље; г-ђа Марија Луиза Маринаки, заменик директора Дирекције за суседне земље; г. Христос Панагопоулос, шеф Кабинета; и г. Григориос Делавекоурас, портпарол Министарства.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Први том Српске енциклопедије

1. Фебруар 2012 - 12:14

Значајно Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј присуствовао је јуче у Свечаној сали Српске академије наука и уметности представљању Српске енциклопедије (Том I, књ.1 и књ.2) у заједничком издању Матице српске, САНУ и Завода за уџбенике.

После поздравних речи академика Николе хајдина, председника САНУ, и академика Чедомира Попова, председника Матице српске, о овом великом издавачком подухвату говорили су академик Ђорђе Злоковић, проф. др Дарко Танасковић и проф. др Драган Станић.

Српска енциклопедија описује историјску и културну баштину Срба, природне одлике простора на којима српски народ живи, као и специфичности географског положаја, геолошког састава и грађе земљишта, рељеф, хидрографске особине, климу, биљни и животињски свет.

Она показује колико су природна својства утицала на привредни и демографски развитак, на егзистенцију, психосоцијалне и друге особине становништва. То се пре свега односи на простор Србије као матичне државе, али и на све друге просторе на којима су Срби живели и данас живе.

Енциклопедија обрађује економски развој и савремени положај српског народа као битне чиниоце кретања, особености и стваралачког доприноса у појединим раздобљима друштвеног развитка.

Рад на Српској енциклопедији почео је 2005. доношењем закона у Скупштини Србије којим је дефинисан подухват који се спроводи уз помоћ Министарства просвете и науке Србије. Издавач Српске енциклопедије је Завод за уџбенике.