Бановић Страхиња: да ли је опростио прељубу или се светио лагано и подмукло?

[Рапсоди]

Парадоксологија -је ли она било ког мушкарца коме је припала по сили волела ?

 

 

Мој одговр. / Е што неће дати Бог да ме неко на силу уда за такога јунака/                                                                                                                                                                                              

[Рапсоди]

А зар нису ( Џеј Кеј, Цеца, Аркан, Легија, непоштени богаташи и политичари итд. )?

 

А зар нису ( бесмислени ратови деведесетих, бесмислена мржња, непријатељство између самих Срба, а камоли између Срба и осталих )?

 

А зар нисмо ( Велики брат, Фарма, опет ови из прве заграде... )?

 

Да, Страхиња је оличење нечег другог, и рекао сам, неумјесно је назвати га ситном душом. Он је оличење нечега већег, јачег него што би то била ситна душа. Али, ова моја питања опет остају-А зар нису? А зар нису? А зар нисмо?

Ниси прочитао /одгледао/ остатак од   Љубомира Симовића

 

– Знаш ти какав је пастир српски народ? Ако на испашу истера седам оваца, од тих седам изгубиће осам.

– Шта ти знаш о српском народу и српским пастирима?

– Знам, знам, само да се Србији с њеним пастирима не пише добро. На славни врх Србије сад може и гавран да заседне и са тог врха заједно с пацовом целом Србијом у округ да влада.

– Е мој Богоје, читајући ненаписане књиге заборавио си оне написане. А у тим си књигама могао да прочиташ да је пастир био и два пут крштени велики жупан Српски Стеван Немања, и његов син Стефан Првовенчани, краљ. И Свети Сава равноапостол,  и Стефан Урош Други, и краљ Милутин, и Стефан Душан Силни, српски цар. Могао си да видиш и да прочиташ да ти пастири нису губили овце. Да српски народ са њима није био стадо оваца што блејећи иде на клање. Да су пред њима узмицали и лавови.  Па би на основу онога што је било могао да видиш и оно што ће бити. А биће… Биће да ће се и данас на Косову наћи пастир пред чијом ће руком устукнути онај ко до сад није ни пред ким устукнуо.  А Мурат и његов син, пород кујин и аспирин, штене лавово и василиско, да ће неко сунце макар и кроз много стотина година, гонећи с врхова те гавране  и пацове изгрејати и обасјати Србију. Ако га уклешемо данас.

[Џуманџи]

Опет зна Бане и познаје и страшљивост женског срца

Sa ovime se uopste ne slazem, zene su neuporedivo hrabrije.

[Рапсоди]

Sa ovime se uopste ne slazem, zene su neuporedivo hrabrije.

Зависи од околности, мислила сам конкретно  на песму Бановић Страхиња и сплет околности под којима су се догађаји одвијали.

Можда срчаније, а храбрије................... :.mislise.  мада , мада некад срчаност можемо изједначити са храбрашћу.

[Чунга Лунга]

''Tako, preljubocinstvo oprostiti, to je najuzvisenija snaga duse jednoga coveka ili zene.

 

U nasem srpskom narodu se pokazalo to jako lepo u pesmi o Banovic Strahinji. I to je zaista za divljenje koliko je taj covek pokazao velicinu jednoga srpskoga viteza, koji je jednostavno nasao svoju zenu Andju tamo na Golez planini pod satorom sa Alijom i dosao u dvoboj s njim i tako se zestoko borio sa njim da je doslo tu i do mrtve glave. Uspeo je da ga pobedi, ali je za tren oka mogao stradati bas od te iste zene, tako pesnicki izrazeno, da je ona delom sablje zamahnula da udari Strahinjica, jer je ovaj rekao - znas da si sa mnom bila, on ce te uvek prekoreti za to, i tako dalje... I zenska pamet, kao Eva u Raju, ako je ona vec prevarena, da prevari Adama; tako i ova Andja. Ali vidite, VELIKI JUNACI nece to da kaznjavaju smrcu, ni cak ni razvodom. Nego, Strahinja kada je zavrsio dvoboj sa Alijom i pobedio ga, on je uzeo Andju lepo i doneo pred tasta svog starog Jug Bogdana i devet Jugovica i kazao - evo Andje, evo mene, evo rane na glavi od nje sto sam dobio, ali ne smete je cvokom dohvatiti; ja sam je doneo ovde, izbavio, a samo da znate da je to vasa sestra, a ti da znas da ti je ovo kcer, A SVI DA ZNATE DA SAM JA NJEZIN MUZ.

 

E, tako nesto oprostiti, tako nesto uciniti, tako vitestvo, tako nesto... To je zaista mogao SAMO JEDAN VELIKI SRPSKI COVEK Banovic Strahinja. Zato je to i uslo u pesmu i mislim da je to jedan od najdirljivijih momenata u nasem pesnistvu, tako da kazem, predkosovskog ciklusa.''

Arhimandrit Stefan (Vuckovic), Velika Remeta

(ja pretocila u tekst)

[Рапсоди]

Sa ovime se uopste ne slazem, zene su neuporedivo hrabrije.

Жене јесу храбрије али и страшљивије. :.mislise.

[w.a.mozart]

Pesma je genijalna i slojevita. Po meni, može se tumačiti na 2 načina: istorijski i univerzalan. Prvi je u vezi sa turskim ropstvom i nije mi previše zanimljiv. Drugi način, univerzalan (može i neki drugi termin, u trenutku sam tak onapisao) govori o situaciji koja je uvek aktuelna: šta raditi kad se dvoje vole, u braku su a desi se da jedno od njih zgreši jer nisu baš u potpunosti kompatibilni u onim stvarima ili sticajem okolnosti? I pored toga, vole se. Situacija je vrlo kompleksna. Može se desiti i obrnuto, da muž prevari ženu a ona mu oprosti ali to bi nekako bilo manje upečatljivo za prosečnog srbina - elem, ovde banović strahinja oprašta ženi jer je voli i veruje da i ona njega voli (ili joj možda i oprašta bez ikakve analize, ko bi ga znao) a da to što je učinila jeste bilo u trenutku slabosti mada samo bog zna šta bi se desilo da je nije našo i da li bi osetila bar malo kajanja. Najteži momenat je svakako onaj kada žena umesto turčina udara svog supruga i generalno, ovde se verovatno desilo isto što i u predstavi Mandragola, gospodja je sa turčinom doživela nešto što sa strahinjom verovatno nije, malo to a malo strah od toga šta će biti ako se vrati kući. Tolko na prvu loptu  

 

p.s. ostaje pitanje, ako se desi jednom - da li je moguće da se više nikad ne desi?