Микеланђело Истока

[Милан Ракић]

Од Меке до Будима оставио је бројне окамењене трагове времена процвата исламске архитектуре. Нама је, поред других грађевина, запала ћуприја преко Дрине ...

Ћуприју на Дрини, грађену од 1571. до 1577. године, први градитељ Царства посетио је само једном  

            

Опис је уверљив, као да је сам аутор растао у времену старијем од себе четири столећа:
   „Кад је стигао у Босну, неимар Синан имао је осамдесет година. Већ сам помен његовог имена изазивао је опште задовољство и усталасано узбуђење, јер се знало да он у своје руке једино може узети величанствену градњу, која мора бити понос сваког града или читаве земље. Све очи су биле пуне његових грађевина, раскошних, белих и сјајних, нестварних као окамењени стих, које је он руком чудотворца расејао широм Царства.
    А онда се појавио старац, погрбљен, сув, лелујав у црном минтану, дуге, беле, на све стране слободно израсле браде. Неједнако заустављене и превучене опном, очи су му се губиле под подливеним и обешеним капцима, али су обрве над њима биле снажне, чупаве и црне. Носио је чалму овлашно и неуредно савијену, па се увек чинило да ће се сваког часа сама од себе размотати. Било је јасно: то није човек као други, и ако велики неимар мора располагати само њему докучивим тајнама зидања, које су ванљудског порекла, он их је несумњиво, ко зна како, покупио...”

              
 

   Тако је у сјајној књизи „Мехмед Соколовић”, првој у трилогији – уз „Сулејмана и Рокселане” и „Османа”, где је вешто спојио науку и литературу – највећег турског мимара (градитеља) видео наш академик Радован Самарџић, историчар. А једини белег физичког изгледа Мимара Коџе Синана (овде коџа значи уважени, поштовани) сачуван је на једној минијатури на основу које му је исклесан споменик на платоу испред Филозофског факултета у Анкари.

 

Наставак текста на линку...