Шешељев случај улази у Гинисову књигу рекорда

[Manolis]

У недељу 24. фебруара навршава се десет година од када се лидер СРС-а Војислав Шешељ (59) добровољно предао Хашком трибуналу.

 

Деценију касније, у предмету који је задао много главобоље тужилаштву и судијама, првостепена пресуда још није изречена, а Шешељ је ушао у историју и по томе што је постао притвореник са најдужим стажом у историји европског правосуђа.

 

„Био бих дубоко несрећан када би тај светски циркус прошао без мог директног учешћа. Једва чекам да одем у Хаг, што пре и у било ком својству. Мој животни циљ није да мирно умрем у кревету, већ да оставим неко дело по којем ће ме се сећати поколења. Хаг је за тако нешто идеална прилика”, рекао је Шешељ у једном интервјуу, датом након што је 14. фебруара 2003. године против њега подигнута хашка оптужница.

 

 

 

У међувремену, бивша тужитељка Карла дел Понте у својој књизи је написала да јој је покојни премијер Зоран Ђинђић својевремено рекао: „Води Шешеља и не враћај га”. Актуелни тужилац Серж Брамерц оценио је да се трибунал обрукао на суђењу Шешељу и да тај процес није пример како треба да функционише међународно право.

 

Од 25. марта 2003. године, када је изјавио да није крив ни по једној тачки оптужнице која га терети за удружени злочиначки подухват с циљем да се већина Хрвата и муслимана трајно уклони са трећине територије Хрватске и великих делова БиХ, као и из неких делова Војводине, одржано је 175 судећих дана. Саслушан је 71 сведок оптужбе.

На почетак суђења чекало се четири и по године, до 7. новембра 2007. године. Шешељ је почео штрајк глађу и одбијао да се појави у судници. Претресно веће му је због тога наметнуло браниоца и наложило холандским властима да му обезбеде све медицинске услуге.

 

Тужилаштво је завршило с изношењем доказа 13. јануара 2010. Шешељ није износио своје доказе, а 4. маја 2011, веће је донело усмену одлуку према правилу 98 бис и одбило захтев за ослобађајућу пресуду. Председавајући судија Жан Клод Антонети приложио је супротно мишљење. У међувремену, Шешељ је два пута осуђен за непоштовање суда, због обелодањивања идентитета заштићених сведока.

 

Завршне речи одржане су у марту прошле године. Тужилац Матијас Маркузен тражио је 28 година затвора и оценио да је стварање Велике Србије за Шешеља било разлог постојања.

 

„Својим речима, оптужени је посејао семе етничке мржње, а затим је помогао да се оно развије у етничко насиље. Злочини оптуженог су тешки по обиму и гнусни по природи”, рекао је тужилац, наводећи да су Шешељеве речи и дела подстакла убиство 905 особа, а да је међу жртвама и једно новорођенче.

 

Последњег дана изношења своје завршне речи Војислав Шешељ је рекао да га баш брига хоће ли бити осуђен и признао да је суђење за злочине над цивилима у Хрватској, Војводини и БиХ искористио као јавну политичку трибину за обрачун са трибуналом и мрачним страним силама које стоје иза њега.

 

Тврдио је да он не може бити осуђен за подстицање прогона говором мржње, јер сматра да се по међународном праву може кривично гонити само директно и јавно позивање на геноцид, а не и на обичне ратне злочине и злочине против човечности, што је, по оптужби, током рата чинио.

 

 

 

Шешељ је судијама одржао час историје објашњавајући да већи део територије бивше Југославије, од Македоније до западне Славоније и Крајине, припада Србима. Рекао је да казну од 28 година сигурно не би издржао до краја и да би, узме ли се у обзир његово супротстављање Сједињеним Државама, НАТО-у и Европској унији и мржња коју гаји према трибуналу, најпримеренија казна била доживотна робија, коју би уједно могао да одслужи до краја.

 

„Ја сад одох у славу, а Српска радикална странка ка политичком тријумфу на предстојећим изборима”, закључио је Шешељ.

 

Он је, према информацијама од његовог правног тима, једини притвореник трибунала којем се не плаћају трошкови одбране. Једино он није ниједном пуштен на привремену слободу, чак ни када му је умрла мајка.

Шешељ је тврдио да га у притвору трују и остао при томе и када су анализе крви, односно тест на 2.000 супстанци које би могле да изазову тровање, показале негативан резултат. Једном је у судници саопштио да му је, после медицинске интервенције на срцу спржен центар за љубав, али да га у животу одржава центар за мржњу.

Све у свему, деценија у притвору је случај – за Гинисову књигу рекорда.

 

 

(Политика)

 

http://srbin.info/2013/02/seseljev-slucaj-ulazi-u-ginisovu-knjigu-rekorda/

[Manolis]

РТС: Шешељ, десет година без пресуде

 

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1272750/%D0%A8%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%99%2C+%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B1%D0%B5%D0%B7+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B5.html

[Ignjatije]

Presuda Šešelju na "neodređeno"

IZVOR: TANJUG

Hag -- Tribunal u Hagu je danas na neodređeno vreme odložio izricanje presude Vojislavu Šešelju, koja je trebalo da bude izrečena 30. oktobra.

 

 

Presuda Šešelju odložena je, kako piše u odluci predsedavajućeg sudije Žan-Kloda Antonetija, zbog toga što je iz raspravnog veća, zbog moguće pristrasnosti, krajem avgusta, na zahtev odbrane, izuzet sudija Frederik Harhof.

Budući da su tužilaštvo i ostale sudije - koje su se protivile izuzeću Harhofa - zatražile da ta odluka bude preispitana, što je odložilo imenovanje novog sudije, predsedavajući Antoneti ocenio je da izricanje presude u ranije zakazanom roku nije moguće dok se to pitanje ne reši. 

Posebno veće Tribunala utvrdilo je krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osudjujućih presuda". 

"Neprihvatljiva predstava o pristrasnosti postoji. Zbog toga, većina je utvrdila da je pretpostavka nepristrasnosti suzbijena. Shodno tome, većina je našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", odlučilo je to veće. 

U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasantime što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. godine "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni. 

Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Anti Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela. 

U odluci posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih. 

Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre. 

Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost "vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama zvanim "šešeljevci". 

Time što je pomenuo "utvrđenu praksu" Tribunala da osuđuje vojne komandante za zločine podređenih, sudija Harhof je, po odluci, dao osnova za zaključak da bi "razumni i dobro informisani posmatrač" to mogao shvatiti kao "pristrasnost sudije Harhofa u korist osuđujuće presude" i u procesu protiv Šešelja. 

Nesaglasje sa odlukom o izuzeću izrazili su predsedavajući sudija Antoneti i članica veća Flavija Latanci, koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom". 

Potpredsednik Tribunala Karmel Ađijus odluku je na preispitivanje vratio posebnom veću suda, kojem je predsedavao sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike, a čiji su članovi Barton Hol sa Bahama i Liu Daćun (Daqun) iz Kine. Sudija Daćun glasao je protiv izuzeća Harhofa sa sđenja Šešelju. 

Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. U pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je objavljena optužnica. 

Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo 2007, a izvođenje dokaza okončano je prošle godine. 

U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, tražio je da bude oslobođen.