Београд-вечити град, документарни ТВ серијал

[Милан Ракић]

Епизода 12 - Гроф од Такова

 

Одлуком Берлинског конгреса 1878 године, Кнежевина Србија добија независност, а истим уговором добија Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ.

По повратку из Петрограда, кнез Милан је посетио Беч где је и утаначио преговоре о политичком уговору са Аустро-Угарском. Тај документ је била чувена Тајна конвенција, коју је у Београду потписао Чедомиљ Мијатовић и која је подразумевала узајамну и пријатељску политику Србије и Аустро-Угарске. Србија се овим актом обавезала да на свом подручју неће трпети политичка сплеткарења против Аустроугарске монархије, а за узврат Аустро-Угарска се обавезала за проглашавање Србије за краљевину и лобирање код других сила. Наредни чин, било је проглашење Србије за краљевину, фебруара 1882., а Цар Франц Јозеф је лично честитао краљу Милану Обреновићу, који се до тада, приватно представљао као: Гроф од Такова.

Краљица Наталија

Пратећи политички успешне године у којима Србија поново постаје краљевина, данашња емисија нас води у симпатичне авантуре српског краља. Милановој непопуларности, свакако су допринеле његове сталне и неумесне љубавне афере па и некоректан однос према лепој, отменој али и охолој краљици Наталији. Међу Милановим љубавницама је била контроверзна лепотица, Џени Џером, мајка можда највећег политичара у историји, сер Винстона Черчила. На Обреновића, трагикомичног и суштински несрећног човека, извршено је више атентата, а емисија нас уз несрећног краља, води у њих четри. Милан напослетку абдицира. Једно време је боравио у Карлсбаду, затим у Темишвару, а последње тренутке је провео у Бечу, где се смртно разболео од упале плућа.

Милан Обреновић

Последњи дани Милана Обреновића су били тужни, али Београд није. Аутор нас затим води у Београд- Агате Кристи, чувене списатељке и аутора замршених криминалних прича. Она је овековечила је Београд и Србију у свом роману "Убиство у Оријент Експресу", а радња на привлачан начин дочарава ово време. Београд, захваљујуци легендарном возу, постаје додатно привлачан као шармантна "капија Оријента".

Истовремено у градски собраћај али и у историју, улази први београдски трамвај, додуше на коњску вучу.

На крају ове епизоде, очекује нас једна од најинтересантијих прича читавог серијала, историја београдских гробља, од античког доба до данас...

Емисија је посвећена Краљици Наталији Обреновић.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 13 - Краљ без присталица

 

"Ја сам глава Дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и будућности Династије...Према томе, мишљење мога оца у делу женидбе, ствар је споредна и од малог значаја. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, стога по праву и разрешио од дужности команданта активне војске"... Казао је, у својој беседи, виђенијим представницима народа, краљ Александар Обреновић 17. јула 1900. године.

Последњи краљ из династије Обреновић, Александар, овим говором одаје слику своје владавине, али и недвосмислен путоказ ка извору своје трагедије, која је у нераскидивој вези са брачним избором несрећног монарха.

Краљ Александар Обреновић

Изучавајући његов карактер, можемо рећи да је од свог рођења, па све до краја живота, Александар био жртва.

Краљица Наталија

Као дете из скандалозног брака, краља Милана и краљице Наталије, имао је све сем нормалног детињства, јер је оно, било испрекидано, болним сукобима, скандалима, оптуживањима и обостраном несрећом родитеља.

Разапет између, незаинтересованог и често развратног оца, и окрутне и осветољубиве Мајке, Александар је, не ретко, био идеална монета за родитељско, краљевско- брачно  поткусуривање.

Вечерње новости поводом посете краља Николе

Од савременика скандалозних Обреновића, сазнајемо како је краљица Наталија, била несумљиво разборита и културна жена, али необразована и необучена за положај на који ју је животни пут довео.

Није тешко предпоставити емотивно растројсво будућег владара, изазвано понашањем родитеља.

Ова емисија ће нас упознати са трагичним владарем србије Александром Обреновићем.

Емисија је посвећена краљу Александру I Обреновићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 14 - Пред вратима Великог рата

 

Београд... 1903 година...

Последњи Обреновић- Краљ Александар, убијен је, а крвава династичка превирања, заувек су окончана. На престо Србије, долази Петар Карађорђевић, унук славног вожда, Ђорђа Петровића.

Краљ Петар Први Карађорђевоћ

Династија Обреновића је затрта, и бачена је на дно историје, јер више није било живих глава, које би након Александровог убиства могле носити круну. Династички рат, је заувек и коначно завршен, победом Карађорђевића. Резимирајући биографије српских династија, целокупно гледајући, стичемо лаконски закључак, по којем су Обреновиће као људе и владаре, фатално  упропаштавале жене, док су владавине Карађорђевића, заиста, упропастили мушкарци, лоши кумови, пријатељи, саветници, и још гори савезници... Заједно са Карађорђевићима, који коначно долазе на власт,  у Европу, стиже и време нове политике великих светских сила, у којој се тражи доминација над планетом... али и над народима... Пред Београдом, и његовим владарима је период највећих промена у историји Европе.. Све ће нам бити јасније ако покушамо да додирнемо биографије личности које симболизују ово време. Петар Карађорђевић рођен је јула 1844. године, у још увек турском и орјенталном Београду, као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде.

Посвећено Милану Јовановићу Стојимировићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 15 - Балкански крвави круг

 

Мало је познато да је многим политичким неприликама Београда и Србије, на почетку 20 века, несрећно допринео, нестанак и убиство једног српског партијарха.

Трагична прича о патријарху Лукијану Богдановићу, је несхватљиво занемарена у српској историографији, и због овога заслужује нашу пажњу и време, па вам зато, преносимо податке о архијереју који је на чудан начин ступио на патријаршијски трон, и који је на још чуднији начин напустио овај свет. Патријарху Лукијану Богдановићу се за живота, а и касније приписивало све и свашта.

Патријарх Сентандрејски Лукијан

Оно што се сматра извесним је, да је патријарх био емотиван човек, прилично млад за највећу духовну функцију у српској цркви и као такав је, по свој прилици био потпуно неспособан за политику, одувек пожељну вештину у црквеним круговима. Последњи патријарх Карловачке митрополије, Лукијан Богдановић, није био нарочито омиљен у српском народу, а пажњу скреће податак, по којем је на контроверзан начин, после више поништених гласања, изабран за патријарха, готово сигурно, уз утицај политичких кругова Угарске.

Иштван Тисза

Наиме, у време Лукијановог ступања на трон, дошло је до укидања српске црквене аутономије у Мађарској. Могуће је да је мађарска политичка елита тражила мање способну личност на трону православне цркве, ради лакшег спровођења укидања црквене аутономије. Патријарх се, природно, осећао одговорним, али и немоћним да помогне свом народу, па су највероватније због оваквог бремена, почеле и његове душевне тегобе и борбе, које су временом постале веома дубоке.

Патријарх Лукијан, неуспешан, несрећан и немоћан да се одупре оваквом искушењу, запада у мрачне депресије...тражио је лек у самоћи. Покушаћемо да реконстуишемо његове последње дане.

Емисија је посвећена Владиславу Ф. Рибникару

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 16 - Огањ над Београдом

 

Влада Аустро-угарске искористила је сарајевско убиство надвојводе Франца Фердинанда као повод за решавање "српског питања", у чему је имала подршку Немачке. 

Зато је, 23. јула 1914. године Србији упућен ултиматум који је садржао десет захтева.

Павле Јуришић

Иако је првобитним нацртом српског државног одговора на Бечки ултиматум, и спорни члан 6 био прихваћен, ослањајући се на подршку Русије, Србија је ултиматум одбацила и објавила је општу мобилизацију. Као свој одговор, Аустро-угарска је 5 дана касније објавила рат Србији, на шта је Русија реаговала делимичном мобилизацијом војних снага на граници са Аустријом.

Учесталост наредних, драматичних догађаја је фасцинантна. Крајем јула, руски генералштаб обавештава свог цара да је делимична мобилизација логистички неизводљива, због чега се наређује општа мобилизација трупа. Немачка не жели да чека, и одмах затим, 1. августа, објављује рат Русији, али и Француској два дана касније.

Одбрана Београда

Током напада на Француску, немачке снаге, наступају ка Паризу, али прелазећи границе Белгије, нарушавају њену неутралност, због чега и Британија улази у рат. Са уласком Британске империје у арену, пет од шест европских сила, нашло се у највећем континенталном сукобу у Европи још од Наполеонових ратова. I Светски рат је коначно отпочео, а књиговодство смрти је... отворено!!!

Емисија је посвећена доктору Душану Стојимировићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Драган Јашић]

Ово је заиста дивно ! Нисам знао за овај серијал и баш ми је жао што нисам пратио али Милане за ово !

[Милан Ракић]

Епизода 17 - У оковима

 

У нашој филмској хроници "Београд Вечити град", настављамо са описом необичне биографије овог древног града, чији је пад под Аустроугарску чизму и власт- 1915. године, означио почетак једног од најтрагичнијих раздобља Србије.

Разрушен и спаљен, Београд поново мирише на смрт, палеж и несрећу.

Аустроугарски цар Карло на железничкој станици 1918.

По ко зна који пут, он постаје ружна касарна, немо гробно место недавног живота и лепоте, постаје камена пустиња у којој сем успомена и мртвих, није остало готово ништа. Као у древним пророчанствима, преживели се дивише мртвима, обојени у свеопште блато, скорену крв, глад и ужас.

Драма и јунаштво српских генерала је грандиозно.

Измучени измицањем, желели су да се на истом оном месту, као 526 година раније, у битци против Турака, коначно супротставе, победе или нестану у једном једином завршном крвавом чину.

Надвојвода фелдмаршал Фридрих отвара обновљени железнички мост на Сави, 1916.

Ово су херојски али и неодговорни циљеви, па је Радомир Путник избегао овакав сценарио, по којем је потпуно уништење Српске војске па и државе, било више него извесно.

Интересантно је и мало познато, да је времешни али фантастицни стратег, војвода Путник предлагао превентивни удар српске војске на Бугарску, јер је предвиђао да ће се Софија пре или касније, приклонити Немцима и да ће пресећи одступницу српској војсци према савезницима.

Немци у Београду

У освојеном и разрушеном Београду из којег је измештено све што је имало атрибут Српске државе, завладао је неми очај, а град и земља су дотучени епидемијом тифуса и глади.

У данашњој емисији, сазнаћемо бројне, мало познате податке о Београду, граду „У оковима".

Емисија је посвећена Војводи Радомиру Путнику.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 18 - Између два рата

 

Дух Београда, можда најбоље осећамо, ако се посветимо и предамо прохујалим временима, шармантном животу града и његових грађана, у ретким периодима мира.

Београд је одувек обиловао интересантним људима, мушкарцима и женама који су свом граду пружили вечити сјај, а у овом граду, као да се, одувек више ценила индивидуалност него колективни дух.

Београдска кафана

Непун век од Карађорђевог устанка, Београд се стабилизовао у социјалном смислу, постигао је устаљеност неопходну за прогрес, а величина града је још увек омогућавала Београђанима да се добро знају међу собом. Пред први велики рат је у Београду било породица које су имале исту адресу још од 1840. године, па и од раније.

Хотел "Лондон"

Поред овога, готово сви виђенији Београђани, били су у некаквом сродству, кумству или партнерству. У тој и таквој средини се добро знало ко је ко, а ако се по нешто и није знало, могло се установити без губитка веће количине времена. Београд је уз новопридошле али и староседеоце, почео да ствара своју аристократију. У староседеоце Београда се пре свих могу убрајити Јевреји, Грци и Цинцари. Јевреји су живели затворенијим начином живота, док су се грчке и цинцарске породице, брзо утапале у већинску српску масу, која је у Београд пристизала са свих страна. Београд је између два светска рата, заиста имао јединствене дражи, које су на жалост у надолазећим годинама, исчезле и потонуле у заборав, што због природних социјалних промена, што због провала неукуса којима ће град обиловати до данашњих дана.

Милунка Савић

Свакодневница међуратног Београда свакако није била тмурна, јер је постојао развијен и организован социјални систем, а данашња емисија ће нам открити бројне податке о шармантном Београду. Можда је баш свест о огромним ратним губицима подстрекивао општи полет, убрзану урбанизацију и развитак грађанске свести. За многе је било довољно што су преживели велики рат.

Емисија је посвећена Милунки Савић.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 19 - Силуете старог Београда

 

Историјску душу Београда, причестило је много необичних догађаја и судбина људи, али је саму природу града, понајпре одредило његово широко и отворено небо, као и прелепи пољубац река Саве и Дунава, које као бачене, леже, увијају се и клизе пред ногама древног града.

Београдски калемегдански гребен, као да је расчеречио лепе реке, и као да одувек се свемоћно, у њима огледа, попут рибара људских судбина и душа. Град Београд, у којем је "крв, као роса пала на равни - да хлади толиких самртнички дах", можда се најдубље огледа, у болном и громовитом делу "Ламент над Београдом", грандиозног писца, Милоша Црњанског. Историчари па и политичари говоре како је град Београд, произвео више историје него што је могао да је поднесе, свакако више него многе друге европске престонице, тако да је за разумевање његове контроверзне природе, тешко пронаћи исправан правац и приступ.

Код 3 сељака

Говорећи о међуратном Београду, описујемо догађаје али и нарав самог града и његових грађана тог доба, који ће нам дочарати ћуд овог времена, ове чулне вароши и њене раскошне прошлости. У Београду између два рата цветају кафане у којима се одигравао значајан део друштвеног живота. Разумљиво јер се овде одувек добро јело и пило, а ово је град у којем и данас владају бесмртни староседеоци Београда у виду укусних гурманских специјалитета многих народа.

Парк Мањеж 1937.

Београдске трпезе су можда најбољи потпис његових владара, јер, као да је сваки освајач, Београду оставио по неку личну гастрономску чаролију. У Београду ћете, на пример, и данас, у истој кафани пронаћи најукусније германске, мађарске али и орјенталне кулинарске тековине. Тако, на истом мени-у, овде царују по германском укусу, зачињене куване коленице у киселом купусу или рену, а поред ортодоксно немачких јела, овде ће се појавити и турски ћевап, ражњић, сарма, добар мађарски гулаш, свакакве врста печења, дивљачи, али и укусне речне рибе. Данашња емисија води нас кроз боемски Београд.

Емисија је посвећена Браниславу Нушићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[marko_13]

Пратим редовно. Одлично одрађено.

[Милан Ракић]

Епизода 20 - Страшни суд

 

Казнена војна операција под именом "Страшни суд", отпочела је над Београдом, заглушујућом грмљавином убилачког оружија немачке авијације, у недељно јутро, 6. априла 1941. године, у 6 сати и 30 минута.

Док је историјом силована и измучена престоница још увек спавала, над њом је са неба дејствовала застрашујућа "4. ваздушна флота" Вермахта, под командом генерал лајтнанта Александра фон Лера. Хитлеров, по много чему лични али и коначни обрачун са Србима је заиста и личио на страшни суд, којим је Београд, огњем требало претворити у армагедонски пакао и пепео.

Александар Лер

Застрашујућа слика запаљеног Београда је појачавана несносним звуком злогласних авиона „штука", тако дизајнираних да у обрушавању, додатном буком - додатно избезуме жртве. И данас се полемише о политичким узроцима ове кланице, али се с' правом констатује да су пре свега, два мартовска дана исте 1941. године, одредила овакву судбину Београда и Краљевине Југославије. Први датум је 25. март када је Југословенска влада Цветковић- Мачек, са Немачком потписала Тројни пакт, а други датум је 27. март, дан избијања војног пуча у Београду, којим је иста ова влада оборена, заједно са кнезом Павлом и када су се на улице града излиле непрегледне колоне одувек непослушних београђана - пучиста који су манифестовали против пактирања са Рајхом.

Стари двор 1941.

Београдски преврат је, може се рећи с' правом, разјарио Адолфа Хитлера, јер је он пре свега у овај посао уложио много личног труда, али и због тога што је пореметио неупоредиво важнији план...поход на Совјетски Савез.

Историчарима данас пакт о неутралности Југославије, делује као прилично повољан, јер је гарантовао самосталност налик на Швајцарски модел, али пре свега, због тога што је искључивао крваве војне операције и комадање земље. Да ли би Хитлер поштовао протокол о неутралности Југославије не знамо али сумњамо, јер знамо да се Фирер није држао сличних уговора.

Кнез Павле и Хитлер

Ипак, оно што је сасвим сигурно је, да је због београдских демонстрација и изведеног пуча, донета "Директива 25", по којој се, поред Грчке, и Краљевина Југославија имала уништити као држава.

Емисија је посвећена Кнезу Павлу Карађорђевићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 21 - Последњи краљ

 

Април 1941 године...

Београд је са неба, нацистичким бомбама разаран данима... немачке трупе надиру кроз порозне границе Југославије. Вероватно најгори сценарио распада краљевине јужних Словена је отпочео.

Краљ Петар II на Кембриџу

Краљ Петар II Карађорђевић је са владом напустио предстони Београд, неколико дана касније и Југославију, на чијем трону, пре свог избеглиштва, није саставио ни 20 дана. Млади Карађорђевић више никада неће видети ни Београд ни Југославију.

Истражујући податке о овим несрећним данима, најпре увиђамо да бег и повлачење југословенског монарха и владе, војни слом и капитулација, више личе на расуло и политички авантуризам, него на последицу осмишљеног плана. Но, да ли је све било баш тако.

Душан Симовић

О овим контроверзним догађајима, су историчари и званична политика већ рекли своје, а нама остаје да трагамо за новим сазнањима и да се трудимо да укажемо на њихова значења.

Зато, у нашој мисији откривања мање познатих података о историји Београда, покушавамо да појаснимо ову компликовану композицију трагедија о којима из много разлога никада није довољно речено, можда баш због тога, што се овим драматичним догађајима ретко ко могао и може поносити.

Rudolf Toussaint

Историчари су углавном одгонетнули разлоге распада Југославије, међутим, као да још увек нису до краја разјаснили судбину југословенског злата, о којем се и данас испредају маштовита и бајковита нагађања и шпекулације, које, да одмах напоменемо, немају готово никаквог утемељења у документима.

Данашња емисија, поред бројних и мало познатих података, пружа фантастичну рекапитулацију приче о злату Карађорђевића.

Емисија је посвећена Краљу Петру II Карађорђевићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

 

[Милан Ракић]

Епизода 22 - Сумрак богова

 

Београдска историјска прича, пажљивог хроничара може да доведе до лудила, јер она личи на лавиринт и на бескрајну композицију драма...

Чим додирнемо део прошлости Београда у време II светског рата, увиђамо да је ово необично болна и тешка тема за разумевање, и да нам представаља горак пример неспојивости историје и приповедања. Овај део прошлости, нарочито захтева дубоке анализе али и да, уколико их немамо, изградимо ставове о многим питањима и догађајима. У овој причи, на нашем опасном путу кроз људско лудило, потражићемо корене ужаса који су омогућили морални цивилизацијски пад, којег зовемо II светски рат, и који је у Београду оставио толико тежак и дубок крвави траг.

О јеврејима и њиховим лажима, М.Лутер

Опште је познато да се Хилтерова идеологија, окомила пре свега на Јевреје, али треба знати да су се јеврејске заједнице, знатно пре нацизма, на тлу читаве хришћанске Европе, налазиле под непрестаним прогонима хришћанских цркви, народа и држава.

Нацизам је дакле, у свом тешко схватљивом односу према Јеврејима, имао јако историјско упориште. Са друге стране, повезаност града Београда и Јевреја је древна, јер су београђани и Јевреји заједно провели бурне векове у промењивој животној хармонији, али је њихово заједничко страдање у II светском рату, налик на некакав вечити крвави загрљај, који се не може и не сме заборавити.

Franz Bohme

Према јеврејском предању, овај народ је још од античких времена, вероватно под именом Романиоти, настањивао околину утврђења, које је касније постало Београд.

Романиоти су Јевреји који су живели расути по провинцијама огромног Римског царства, а подручје Баклана, у значајнијем броју насељавају на самом почетку нове ере.

Хилда Дајц

У данашњој емисији ћемо сазнати обиље трагичних података о страдању Јеврејског народа у Србији, Југославији и Европи.

Емисија је посвећена Горану Стојићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 23 - Вешала за генерале

 

 

У оквирима германске доктрине - „Продор на Исток", град Београд је најважнији немачки циљ на Дунаву, још од 17 века и Максимилијана II, владара Баварске, из династије Вителсбах.

Овај ратоборни сплеткарош, кнез изборник „Светог Римског царства" и власник гиздавих титула: гувернера „Шпанске Низоземске" и „војводе од Луксембурга", је далеке 1688. године, освојио древни Београд, од Турака.

Дунавски Рајх

Максимилијан је том приликом потпуно уништио и опљачкао град, а затечено становништво је дао да се побије и расели. Уз чувено презиме и београдски покољ, предходна женидба са лепом и музикалном Маријом Антонијом, учинила је Максимилијана славним, што је Баварац покушавао да уновчи, на политичком вашару Европе.

Ово је наравно било могуће искључиво на рачун грандиозне династије Хабсбург, тако да кнез, генерално није имао нарочите среће у овом послу, па је био приморан на изгнанства у Холандију и Француску. Након многих битака и бурног живота, освајач Београда, Максимилијан, љубитељ и покровитељ уметности, сахрањен је у родном Минхену, у крипти цркве „Театинер", где почива и данас, у многобројном и лепом друштву немачких принцеза, војвоткиња, императора, краљева и принчева.

Фриц Клингенберг

Два века касније ће се у истом граду, родити нацистичка Немачка, а нас ће наша прича о нацизму, неумесно и упорно враћати у Минхен.

Не рачунајући раније, античке походе гермаских племена: Гепида, Гота, Херула, Франака, касније и крсташа Фридриха Барбаросе, Германи су под разним државним заставама и савезима, од краја 17 века, до II светског рата, Београд освајали чак 6 пута, дакле, у просеку, једанпут у сваке 42 године. Немачке армије су предводили поменути Максимилијан, 30 година након њега, респектабилни Еуген Савојски, затим, у истом 18 веку, времешни Маршал Фон Лаудон.

Максимилијан II

У данашњој епизоди, сазнаћемо биографије нациста који су господарили Београдом. Бројне чињенице и подаци ће од гледалаца тражити нарочиту пажњу, јер је аутор Александар Диклић, коначно на једном месту објединио мало познате податке о послератним судбинама људи који су сатирали древни Београд, његов народ и Србију.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

 

[Милан Ракић]

Епизода 24 - Отписани град

 

Послератно време је прикрило многе трагове и вечите ожиљке које је II светски рат оставио на души града Београда и Србије.

Бројни трагични догађаји, као да лебде над Београдом, као да су на некаквом путу, с којег никако да стигну до данашњих дана.

Београд у рушевинама

Поготово не, до општег разумевања. Враћајући се у овај део историје, увек изнова тражимо упутства о томе шта је добро и исправно. Данас када је многе догађаје и обзир појело време, саосећамо са бројним жртвама ратне крваве праксе али и са жртвама читавог низа испреплетених идеологија. Кад у историји Београда тражите одговоре, деси вам се да углавном пронађете нова питања.

Рахела Ферари

Па ипак, чини се да је природно, хумано и важно, стално проналазити и истицати човекову потребу и моћ да се жртвује за идеале, али је истовремено битно изучавати и разумети, људски нагон да се преживи, потребу да се прилагоди, и да се на неки начин опстане. Обиље деликатних тема нас тако изнова враћа у време II  великог рата и немачке окупације Београда, која је трајала предуга 42 месеца. Окупација је званично отпочела капитулацијом краљевине Југославије, која је потписана у Београду 17. Априла 1941. године.

Био је четврак, дан након језиве ноћи, у којој је немачки Рајх, извео, до тада највеће разарање Лондона, на сличан начин на који је унаказио Београд, 11 дана раније. Тог мучног 17 дана априла, док је предстоница „Уједињеног краљевства" горела у пламену, опуномоћеници Врховне команде југословенске владе, Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивоје Јанковић, потписују акт о капитулацији оружаних снага Југославије.

Како о преговорима није било ни говора, текст је издиктирао немачки генерал Максимилијан фон Вајкс. Овај историјски догађај, збио се у маркантној згради чехословачког посланства у Београду, која се налази у непосредној близини здања Народне Скупштине Србије и где је да подсетимо, 3 дана раније одржана парада немачких трупа, са генералом Фон Клајстом на челу.

Како ћемо видети, капитулацијом је „априлски рат" за многе био завршен, а за неке је тек почињао. На жалост, драматичне идеолошке разлике, запалиће ватру грађанског рата који се одигравао паралелно са нацистичким терором.

У Данашњој епизоди ћемо се упознати са свакодневним животом Београда и његових грађана у току немачке окупације.

Аутор је посебну пажњу поклонио храбрим појединцима, вечитим херојима Београда који су обележили овај део историје вечитог града.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду