Свештеник и лопов

[Срђан Ранђеловић]

 

Један крадљивац је дошао на исповест код свештеника. Свештеник је почео да га исповеда. Крадљивац се дуго кајао због својих крађа. Свештеник га је прекрио епитрахиљем и почео да

чита молитву. У том трену крадљивац је приметио свештеников сат. Познато је да крадљивац увек остаје крадљивац! Рука је сама кренула ка сату, и он се нашао у његовом џепу. Само што

је украо сат - сетио се свештеникових речи о страшном суду, загробном животу. Решио је да се покаје и за тај грех.

 

- Оче, нисам се покајао за један грех. Могу ли?- Може, може, - обрадовао се свештеник, размишљајући о искреном раскајању грешника.

 

- Украо сам сат од једног свештеника, - рекао је крадљивац.

- Врати му га, - посаветовао га је свештеник.

- Изволите оче! - Пружајући му сат.

- Не, мени није потребан, дај ономе од кога си украо! - Рекао је свештеник.

- Томе сам давао, али тај није узео, - одговорио је крадљивац.

- Он ти је вероватно опростио и самим тим ти поклонио сат. Иди с миром, сине мој! - Отпустио је свештеник крадљивца.

После службе свештеник је желео да види колико има сати и да види да ли је готов колач који је спремала попадија. Ухватио се за џеп - сата није било...

Свештеник је пошао кући и почео да прича попадији:

- Данас ми је на исповести био један крадљивац. Дуго се кајао. После исповести је замолио да се покаје за још један грех. Дозволио сам му. Рекао је да је украо сат од једног свештеника. Посаветовао сам га да му га врати. Он га је мени давао. Рекао сам: дај ономе, од кога си украо. Одговорио је да је давао али да тај није узимао. Сад схватам: то је био мој сат, такав црн!

- Блесан, блесан! - Одговорила је попадија. - Ти сад немаш сат, а крадљивац грех. А још си поп!

http://manastirglogovac.blogspot.com/search?updated-max=2013-02-15T10:35:00%2B01:00&max-results=2