Серија "313. - 1700 година слободног хришћанства" на РТС 1

[Милан Ракић]

Поводом године Миланског едикта, редакција Културно образовног програма РТС-а је направила и од 17. јануара, сваког четвртка од 22 сата на Првом програму емитује документарну серију "313"...

 

 

Документарна серија прати историју хришћанства од његовог настанка у Јудеји, осветљава личност Исуса Назарећанина као обећаног спаситеља и богочовека. То је било време када се Римска република после серије грађанских ратова трансформисала у царство које је у почетку игнорисало, прогањало и кажњавало новонасталу секту која је обећавала вечити живот и спасење за све људе царства. Преко двеста педесет година хришћани живе као непризната и незаконита религија да би 313. године Миланским едиктом цара Константина Великог добила слободу и право на постојање.

 

Серија "313" прати ово време и догађаје и после Миланског едикта све до 9. века када новонастањена словенска племена у првом реду Срби и Хрвати у Илирику, почињу из Рима и Константинопоља да прихватају хришћанство. 

           

Серија "313"са епизодама од 50 минута у четрнаест хронолошко тематских целина,  доноси сведочења преко педесет учесника:   историчара, археолога, свештеника,  историчара уметности и византолога о најдраматичнијим догађајима ове свете историје, у  исто време тумачећи и свету географију настанка и ширења хришћанства.
           

Екипа документарног програма је четири године припремала и радила на реализацији овог пројекта у чему су јој драгоцену помоћ пружили угледници и експерти из  Црне Горе, Италије, Хрватске, Македоније, Турске, Грчке, Израела, Палестине и наравно Србије.
           

Серија обилује ексклузним снимцима најважнијих и најлепших хришћанских храмова који су до данас остали споменици хришћанског постојања и веровања.  Рад на овој серији поздравили су и подржали и стручњаци и званичници хришћанских земаља које баштине наслеђе Pимског царства, а Србији је припала та част да овај велики датум обележи у Нишу, месту рођења цара Константина Великог.

Пројекат 313 (1700 година слободног хришћанстава) обележава се у Србији у организацији Председника Републике, Владе Републике Србије и  Српске православне цркве,  а РТС нуди  гледаоцима ово истраживање које за циљ има популаран и атрактиван увид у све догхађаје који су обележили овај период.

 

За сада нажалост нема репризе, премда сам уверен да ће до централне прославе у октобру ове године, серија бити репризирана... До сада су приказане две епизоде и од данас, на овој страни ће "ићи" најаве за сваку следећу епизоду...

 

Иначе, ред је поменути да је серија дело следећег ауторског тима:

 

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста : Проф. др Радивој Радић; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Горан Мијић; редитељ: Татјана Феро.

 

Најава

[Милан Ракић]

 

 

313. - Два цара, два бога

 

Два, у почетку завађена царства, небеско и земаљско, библијско и римско, од којих је свако за себе претендовало на изабраност и вечност, у једном историјском тренутку биће сједињена и тако ће удвостручити моћ заједничке вечности...

Римско царство, IMPERIUM, прогласио је 27. године пре наше ере Гај Јулије Цезар Октавијан Август и тиме римску државу, која је до тог периода постојала већ више од седам стотина година, увео у нови облик владавине. Цар је сам доносио све одлуке од државног интереса, и цивилног и војног, и уводио нове законе. Он сам је за живота одређивао наследника на престолу. Сенат, древна институција која је постојала одувек у Риму, још од оснивања државе 753. године пре наше ере, сада је могао само да потврђује одлуке једног свемоћног владара који је носио титулу августа, односно императора, који је успоставио унутрашњи поредак назван принципат или заједничка владавина политичких првака, чланова Сената, на чијем челу је био он, Август, принцепс - или први сенатор.

 

Цареви су после смрти проглашавани за бога, додуше не сви, али они важнији овековечени су после деификације коју је службено обављао Сенат. Он је налагао да се изради споменик и биста почившим августима, пред којима су вршени верски обреди обожавања као обавеза свих грађана Царства.

 

Хришћанство је рођено пре скоро 2.000 година у римској провинцији Јудеји, у граду Јерусалиму. Јерусалим је за Јевреје био свети град преко хиљаду година, јер је у њему подигнут храм, светиња над светињама, кућа Бога Јехове. За време владавине првог римског императора Октавијана Августа, у градићу Витлејему, дошао је на свет Јошуа бен Јосиф. Тек што је прешао трећу деценију живота, као револуционарни проповедник оптужен је за подстицање на побуну против јеврејског свештенства и римске управе и убијен је у време владавине другог императора, Тиберија. На крсту су му написали четири слова, «И Н Р И», што је требало да буде подругљив и циничан став римске власти према човеку који се, наводно, лажно представљао као јеврејски Цар из лозе Давидове. Крунисан је венцем од трња због поменутог преступа. Осим малог круга људи, његове мајке Марије, оца Јосифа, дванаест апостола и неколицине које је оживео или исцелио, нико тада није знао да је на крсту умро богочовек, спаситељ свих људи света, Божији син - Исус Христос. Тако је антички свет добио два цара - два бога: Августа и Христа.

Учествују: Проф. др Радивој Радић, Проф. др Сима Аврамовић, Проф. др Жика Бујуклић, Др Алка Старац, Мр Владан Таталовић, Др Миомир Кораћ, Епископ крушевачки др Давид.

 

Извор

[Ignjatije]

За сада нажалост нема репризе

 

Јооооооооооој а ја се баш обрадовао да ћу репризе наћи на овој теми

[Милан Ракић]

 

 

313. - Подарио сам им империју без краја

 

Иако најмоћнија сила античког света, Римљани су стрепели од давно најављених пророчанстава да ће њихово царство нестати у великој космичкој катаклизми.

Римски песник Вергилије, савременик цара Октавијана Августа, у свом спеву, Енејиди, написао је како се врховни бог Јупитер обраћа Венери и уверава је да више неће Римљанима одређивати никакво ни просторно, нити временско ограничење говорећи: „Подарио сам им империју без краја!" Вергилијево чувено дело објављено је после његове смрти, а Рим је назван Вечним градом - Urbis аeterna.

До седамдесетих година 1. века Римом је владала царска династија Јулијеваца-Клаудијеваца, а њен последњи изданак, цар Нерон, извршио је самоубиство. Тада су забележени први прогони хришћана које је више светина, него сама власт окривила за велики пожар у Риму. До краја 1. века владала је династија Флавијеваца који су 70. године срушили Храм у Јерусалиму и протерали Јевреје.

Међу самим раним хришћанима који су сви одреда били јеврејског порекла дошло је и пре овог догађаја до поделе због тога што је једна група прве генерације које је предводио Павле из Тарса, тврдила да хришћанин може постати свако ко прихвата Исуса и не мора се придржавати Мојсијевог закона. До коначног раздвајања доћи ће у време опсаде Јудеје када je већ омражена хришћанска заједница међу Јеврејима, одбила да учествујуе у одбрани града и Храма показујући тиме да не жели да се солидарише са својом дојучерашњом браћом по крви и вери. Јеврејски храм је престао да постоји а приношење жртава богу Јевреји су заменили учењем о својој традицији и верској историји по синагогама широм Медитерана. Малобројна хришћанска заједница сели се у Рим, у главни град царства, који постаје позорница велике драме и сукоба који су се временом заоштравали између првих генерација хришћана и царске власти.

Учествују: Проф. др Радивој Радић, Исак Асијел, Епископ бачки Господин ИРИНЕЈ, Кардинал Ђанфранко Раваси, Епископ крушевачки др Давид, Проф. др дон Славко Ковачић, Др Еутерпе Марки, Проф. др Владета Јанковић.

 

Извор

[Милан Ракић]

Јооооооооооој а ја се баш обрадовао да ћу репризе наћи на овој теми

Верујем да репризе нема, а нити сам игде пронашао да је неко "окачио" претходне епизоде зато што ће можда изађи ДВД... Треба нешто и зарадити

 

Премда, није искључено да се снимци неће негде појавити "окачени"

[Милан Ракић]

Најава за сутра, четвртак, 31. јануар, РТС 1 у 22:05. Трећа епизода, под називом:

 

 

313. - "Pax romana" и почеци велике цркве

 

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима "Pax Romana" или "Римски мир". "Pax romana" је тадашњим хришћанима био дар са неба...

Хришћани и пагани оног времена славе еру мира, која - од Августа до Марка Аурелија - одговара организацији и развоју освојених земаља, индустрији и пољопривреди, трговини и богатству, али и размени културних и религиозних добара, при чему се Исток својим победницима Римљанима одужује доносећи им свој језик, своју уметност и своју религију.

 

Други век је време наследника светих апостола, епископа. Сваки град у Империји имао је своју црквену јединицу или општину на челу које је био епископ. У првих 200 година настаје мноштво писаних радова, јеванђеља, посланица, откровења. До краја другог века васељенске цркве су направиле спискове прихватљивих књига. Све су прихватиле четири традиционална јеванђеља, Павлове посланице и Лукина дела апостолска. Хришћани су своју правоверност учврстили на јединству Старог и Новог завета, тако да нико за себе није могао рећи да је хришћанин ако није прихватио доктрине Старог завета у вези с настанком света и природом човека.

У време владавине цара Трајана влада начело да римска држава са своје стране не прогони хришћане, али уколико их неко оптужи и то писмено потврди или посведочи, мора се спровести суђење и уколико се оптужени не одрекне вере мора бити погубљен. Пролазиле су и деценије а да није било прогона, али би у време неких природних непогода, земљотреса, суша или епидемија код светине, која је мрзела хришћане због њихове посебности, провалио бес и обновљни су сурови прогони.

 

Око 165. године, за време владавине Марка Аурелија, који није имао високо мишљење о хришћанима њихов положај се значајно погоршао, али у исто време подигнути су споменици апостолима Петру и Павлу. Петру на брду Ватикан, где је страдао, и Павлу на путу за Остију, римску луку, где је, такође по легенди, страдао. Негде око 200. године почеће да се слави 29. јун као дан светих апостола Петра и Павла.

 

Учествују: Исак Асијел; Проф. др Радомир Поповић; Отац Јозо Милановић; Епископ крушевачки др Давид; Мр Владан Таталовић; Проф. др Радивој Радић; Проф. др Славко Ковачић; Златко Кованцалиев; Епископ бачки др Иринеј; Проф. др Ђовани Марија Вијан

 

Извор

[Милан Ракић]

Ево једна лепа вест, за оне који нису одгледали прве две епизоде, а важи и за све остале епизоде:

 

 

(среда, 30. јан 2013, 19:12)
anonymous [neregistrovani] pošalji odgovor Prikazivanje

 

Zivim u inostranstvu. Gdje mogu ovo a pogledam? 

Одговор:

Ускоро ће цео серијал бити постављен на сајту РТС-а, на странициЕмисије.

www.rts.rs 

[Милан Ракић]

 

Да подсетим, вечерас у 22:05 сати, на РТС 1 - нова, трећа епизода документарне серије "313"...

 

 

313. - "Pax romana" и почеци велике цркве

 

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима "Pax Romana" или "Римски мир". "Pax romana" је тадашњим хришћанима био дар са неба...

Хришћани и пагани оног времена славе еру мира, која - од Августа до Марка Аурелија - одговара организацији и развоју освојених земаља, индустрији и пољопривреди, трговини и богатству, али и размени културних и религиозних добара, при чему се Исток својим победницима Римљанима одужује доносећи им свој језик, своју уметност и своју религију.

 

Други век је време наследника светих апостола, епископа. Сваки град у Империји имао је своју црквену јединицу или општину на челу које је био епископ. У првих 200 година настаје мноштво писаних радова, јеванђеља, посланица, откровења. До краја другог века васељенске цркве су направиле спискове прихватљивих књига. Све су прихватиле четири традиционална јеванђеља, Павлове посланице и Лукина дела апостолска. Хришћани су своју правоверност учврстили на јединству Старог и Новог завета, тако да нико за себе није могао рећи да је хришћанин ако није прихватио доктрине Старог завета у вези с настанком света и природом човека.

У време владавине цара Трајана влада начело да римска држава са своје стране не прогони хришћане, али уколико их неко оптужи и то писмено потврди или посведочи, мора се спровести суђење и уколико се оптужени не одрекне вере мора бити погубљен. Пролазиле су и деценије а да није било прогона, али би у време неких природних непогода, земљотреса, суша или епидемија код светине, која је мрзела хришћане због њихове посебности, провалио бес и обновљни су сурови прогони.

 

 

Око 165. године, за време владавине Марка Аурелија, који није имао високо мишљење о хришћанима њихов положај се значајно погоршао, али у исто време подигнути су споменици апостолима Петру и Павлу. Петру на брду Ватикан, где је страдао, и Павлу на путу за Остију, римску луку, где је, такође по легенди, страдао. Негде око 200. године почеће да се слави 29. јун као дан светих апостола Петра и Павла.

 

Учествују: Исак Асијел; Проф. др Радомир Поповић; Отац Јозо Милановић; Епископ крушевачки др Давид; Мр Владан Таталовић; Проф. др Радивој Радић; Проф. др Славко Ковачић; Златко Кованцалиев; Епископ бачки др Иринеј; Проф. др Ђовани Марија Вијан

 

Извор

 

[Милан Ракић]

Прва епизода (клик на банер)

 

 

Друга епизода

 

[obi-wan]

:anim_57:

[Guest - . . .-]

Свака част на теми Милане! Имаш пиво од мене

[И.стојковић]

Свака част на теми Милане! Имаш пиво од мене

И од мене  - свака част !

Оће буде пивце и за мене ? 301

[Guest - . . .-]

Да нема тебе не бисмо могли да гледамо све ово.. у твојој соби се налази оно дугме "укљ-искљ" на РТС-у... зато пиво иде обавезно (од два литра).

[Милан Ракић]

И од мене  - свака част !

Оће буде пивце и за мене ? 301

Ће буде... И то на академском нивоу...

 

[И.стојковић]

Да нема тебе не бисмо могли да гледамо све ово.. у твојој соби се налази оно дугме "укљ-искљ" на РТС-у... зато пиво иде обавезно (од два литра).

.smesko. Што јес, јес...ево и сад радим, зато нисам могао да учествујем на "Дивану"  

Како је протекло?