Кад су Свети били мали

[olja]

Три века после Вазнесења Господњег у Кападокији је живела девојчица Нина. Била је јединица ћерка знаменитих и благочестивих родитеља: Завулона, римског војводе, рођака светог Великомученика Георгија, и Сузане, сестре јерусалимског патријарха Јувеналија. Расла је у богатој и угледној кући, али одгајана побожно и сасвим скромно, како и доликује девојчици-хришћанки.

Кад је напунила дванаест година, Нина је дошла са својим родитељима у Јерусалим. Тамо је њен отац примио монашки чин. Дирљив је био опроштај мужа и жене, али још више оца и ћерке. "Пошто сузама ороси своју младу кћер Нину, повери је Богу, Оцу сирочади и заштитнику удовица." За оца Нина никад више није чула, јер је отишао у јорданску пустињу и од свих сакрио своје подвиге, због чега је и био прослављен пред Богом. Мајку Сузану Нинин ујак патријарх је поставио за ђаконису при храму. А света Нина је била дата на васпитање некој побожној старици Ниафори.

"Света девојчица ова беше толико бистра и паметна да за две године, уз помоћ благодати Божје, изучи правила вере и побожности и навиче на њих." Свакога дана она је читала свете књиге, одлазила на богослужења, где је често вероватно виђала и своју побожну мајку. Нина није сметала мајци, јер је знала да она при храму има бројне обавезе, а пре свих да служи сиротим и слабим женама. Сигурно јој је и Нина често помагала.

Никад Нина није зажалила што су се родитељи уместо ње, а због служења Богу, одрекли богатства, палата и раскоши. У свему је она налазила мала и ситна задовољства, која у ствари и чине живот. А највише је волела да се поучава из Светога Писма. Тада би њено срце горело љубављу према Христу.

И она је често размишљала о мукама и страдању које је Господ претрпео за све људе. Једном се запитала шта ли се десило с Господовим хитоном? А то је била она хаљина за коју су стражари бацали коцку док је Господ био разапет на Крсту. Где је ова земаљска порфира Сина Божјег, питала је она старицу Ниафору. Тада јој је она рекла да је ова велика светиња у земљи Грузији, где ју је однео војник коме је она коцком припала. Од тог дана срце девојчице Нине горело је жељом да оде у ту далеку земљу.

Она се непрекидно молила Пресветој Богородици да јој ову жељу испуни. И једном у сну Она јој се јави и рече: – Иди у земљу Грузију, благовести тамо Еванђеље Господа Исуса Христа и наћи ћеш милост у Њега, а ја ћу ти бити покровитељка. – Али, како могу ја, питаше смирена девојчица, бити оруђе тако велике службе, кад сам немоћно женско створење? – А Пресвета Дјева, дајући Нини Крст направљен од винове лозе, рече јој: "Узми овај Крст, он ће ти бити штит и тврђава противу свих видљивих и невидљивих непријатеља; силом његовом побошћеш тамо спасоносну заставу вере у милог Сина мог и Господа, који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине."

И кад се пробудила, угледала је девојчица Нина у својој руци диван Крст, кога је одмах са сузама пољубила. Онда га је увила у своју косу и отишла до ујака, патријарха, да му исприча свој сан. Кад је подробно све чуо, патријарх јој је благословио пут. Увео је у свети олтар, ставио своју руку на њену главу и усрдно се помолио Богу да Он благослови пут ове свете девојчице.

Света Нина је путовала са још неким светим девојкама. Прво су биле у Јерменији, где су ове свете девице мученички пострадале од злог цара Диоклецијана. Света Нина се на чудесан начин спасла од смрти и после дугог путовања доспела до земље Грузије. И као што јој је у сну благовестила Света Богомајка док је још била девојчица, она је кроз цео свој живот ревновала као вредни радник на жетви велике њиве Господове, преобраћајући многе и многе житеље Грузије у веру хришћанску. Зато је и понела име Равноапостолне просветитељке Грузије. А Мати Божја је није напустила до краја њенога живота.

[obi-wan]