Велибор Џомић: Томислав Николић се бави црквеним питањима

[Guest - . . .-]

На Крстовдан, уочи Богојављења, Николић је боравио у првој званичној посети Црној Гори. Том приликом, у сусрету са црногорским званичницима, добрано је загазио и у црквена питања. О томе како на то гледају у СПЦ за Недељник пише протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, најближи сарадник митрополита Амфилохија

 

 

 

 

 

За кратко време, током јануара, појавила су се два једнострана става државне власти у вези СПЦ на Косову и Метохији и Црној Гори. Главни актер и у једном и у другом је Томислав Николић, председник Србије. Српска Црква по узору на Католичку: У Политичкој платформи под тачком В је обелодањено да Србија посебно инсистира "на успостављању уговорног односа између СПЦ и ПИС у Приштини" те да би "овим уговором, који би требало да узме у обзир искуства из статуса Римокатоличке цркве у Италији, требало да буде утврђена међународно валидна гаранција за објекте СПЦ, црквене поседе и деловање СПЦ на подручју покрајине", а да "детаљи везани за преговарачку позицију по овом питању морају да буду усаглашени са представницима СПЦ".  Предлог је једностран, а Свети Архијерејски Синод СПЦ није консултован приликом његовог формулисања. Аутори предлога се нису бавили следећим питањима: да ли држава има овлашћења да преговара са Албанцима у име Српске Цркве? Да ли Српској Цркви одговара уговорни однос на делу територије која по Уставу спада у територију Србије? Из којих су се разлога творци овог предлога одлучили да као узор узму положај Римокатоличке цркве у Италији? Да ли је у случају положаја СПЦ, тј. Епархије Рашко-Призренске адекватан пример положаја Римокатоличке цркве у Италији у којој већина становништва припада римокатоличкој вероисповести и у којој није било НАТО интервенције и једностраног проглашења независности једног дела италијанске територије? Да ли Српској Цркви одговара тај пример и та врста положаја једне њене Епархије? И, на крају, ако Српској Цркви и, још више, реалности на Косову и Метохији одговара пример положаја Римокатоличке цркве у Италији онда је потпуно непотребан захтев за "међународно валидним гаранцијама за објекте СПЦ, црквене поседе и деловање СПЦ на подручју покрајине"? Које су то, какве међународно валидне гаранције и у којим међународно-правним актима се налазе такве гаранције за црквену имовину СПЦ мимо оних које већ има Римокатоличка црква у Италији? И да ли је то уопште могуће озбедити? 

 

 

Познато је да се Србија, за разлику од других држава, није определила за потписивање уговора са СПЦ и другим традиционалним Црквама и верским заједницама. Таквих уговора нема ни у Војводини. Да ли је реално да Влада Србије од Албанаца тражи да примене тај модел? Затим, да ли је реално и колико може бити компатибилно са добро познатим ставом Сабора и Синода о Косову и Метохији инсистирање на потписивању уговора СПЦ са ПИС у Приштини које се, у бројним медијима у Србији, без зазора називају "Скупштина, Влада, председник и премијер Косова". Творцима ове идеје је јасно да друга уговорна страна никако не би могла, а ни хтела да се појави под називом "ПИС" него "Влада Косова"? Још им је јасније, из претходних споразума, као и из нових које договарају, да уговор у име Албанаца не би потписао нико у име "ПИС" него у име "Владе Косова" чије су надлежности утврђене чланом 93. тзв. Устава Републике Косово? Зар творцима ове идеје, једногласно усвојене у Влади Србије, није пало у очи да би СПЦ на тај начин признала тзв. Владу Косова која је формирана по тзв. Уставу Републике Косово којим је та покрајина проглашена за "независну и суверену државу" (ст. 1. чл. 1. тзв. Устава Републике Косово). Само ова чињеница у потпуности дерогира усвојени предлог. У том послу, не би се даље одмакло од, за СПЦ неприхватљивог, легитимисања друге уговорне стране. Верске заједнице у Скупштини АП Косова и Метохије: У тачки Д Платформе предвиђено је да се тражи "формирање дводомне Скупштине АП Косова и Метохије у којој би горњи дом представљао Дом региона и верских заједница". У Дому региона и верских заједница би "сви региони и главне верске заједнице били равноправно заступљени". Треба знати да и важећи Устав Србије и тзв. Устав Републике Косово прокламују начело одвојености цркава и верских заједница од државе и да је овај предлог, сам по себи, неприменљив.Појам "главних верских заједница" не постоји у Србији, а ни на Косову и Метохији. Предлагачи вероватно под њима подразумевају СПЦ, Римокатоличку цркву и Исламску заједницу. Ако је то тако - онда је предлог дискриминаторан у односу на остале верске заједнице и неприхватљив за међународну заједницу. Чак и када не би био дискриминаторан поставља се питање ко и како може натерати "главне верске заједнице" да уђу у политичку борбу и одлучују у једном од два дома тог парламента кога српска страна назива "Скупштина АП Косова и Метохије", а албанска "Скупштина Републике Косово". Затим, како би се бирали посланици из редова "главних верских заједница"? И да ли би оне у својим унутрашњим процедурама отварале изборне процесе и такмичење свештеника за функцију посланика горњег дома? О темпора, о морес!

 

 

"Усаглашавање" државе са СПЦ: Више је него проблематичан став да "детаљи за преговарачку позицију по овом питању (уговора са приштинским Албанцима по италијанском узору) морају бити усаглашени са представницима СПЦ". Евидентно је да понуђена основа италијанског модела, изгледа, не мора бити (а и није) усаглашена са СПЦ. Нејасно је на које се представнике СПЦ мисли? Да ли је то Патријарх Српски или Епископ Рашко-Призренски с обзиром да Патријарх представља СПЦ, а Епископ Епархију као органски део СПЦ? Ни један ни други, уз уважавање њиховог достојанства, нема право да у оквиру своје представничке надлежности о томе самостално доноси одлуку. Ако је нејасно да ли су предлагачи под "представницима СПЦ" мислили на Патријарха или Епископа онда је сасвим јасно да под "представницима СПЦ" нису прецизно и јасно подразумевали Сабор и Синод као највиша законодавна и извршна тела у СПЦ која су, по Уставу СПЦ, једино меродавна за доношење одлука о таквим питањима.Судећи по тексту Платформе евидентно је да се о једној од духовно и национално најзначајних Епархија Српске Цркве покушава наметнути став који је у супротности са Уставом Србије и Законом о црквама и верским заједницама.

 

 

 

Нови ставови о ЦПЦ: На Крстовдан, уочи Богојављења, Николић је боравио у првој званичној посети Црној Гори. Том приликом, у сусрету са црногорским званичницима, добрано је загазио и у црквена питања. Саопштио је неколико проблематичних и нетачних теза. Прво, као Православну Цркву је ненадлежно легитимисао и творевину црногорског МУП-а из 2000. године под називом "Црногорска православна црква". Друго, дао је предлог да "две цркве", тј. СПЦ и тзв. ЦПЦ треба, вероватно дијалогом, да реше свој проблем "јер је тај проблем на таквом нивоу да не оптерећује односе Србије и Црне Горе". Треће, Николић би се умешао у односе између СПЦ и тзв. ЦПЦ само у случају када би односи "две цркве" оптерећивали односе Србије и Црне Горе? Четврто, саопштио је да у Црној Гори нема прогона свештених лица и одузимања црквене имовине као што га има у БЈР Македонији. Уз све ово треба имати у виду да Николић није посетио Цетињски манастир, а што је била пракса његових претходника. Али, то је мање важно у односу на ставове које је саопштио.Ставови које је, поводом Цркве, саопштио Николић у Подгорици су катастрофални. На основу чега он и са којим правом, тј. из које председничке надлежности по Уставу Србије изједначава канонску Цркву и групицу самозваних рашчињених свештеника? Од када су то и по којим канонима "две православне цркве"? Са ким се то Николић консултовао приликом саопштавања оваквих ставова и да ли се може очекивати да ће се, судећи по ставовима које је изнео, лично заузети да се у Регистар цркава и верских заједница Србије упише и "Црногорска православна црква за Србију" и то као једна од традиционалних цркава? Николић је вероватно начуо да се од Савета Европе и Европске уније препоручује државама воде политику тзв. активне неутралности када су у питању унутрашње ствари цркава и верских заједница. То значи, али изгледа није имао ко да му појасни, да држава нема права да се меша у унутрашња питања цркава и верских заједница, али је дужна да подстиче дух верске толеранције. Да је Николић ово знао онда не би давао овакве изјаве.Међутим, он је отишао још даље саопштавањем става да би се он умешао у решавање односа између "две цркве" ако би они утицали на односе две државе. На основу ког уставног овлашћења би се умешао у та питања и шта би том приликом предузео - остала је непознаница. У суштини, Николић се на тај начин умешао легитимишући једну псевдо-религиозну организацију као једну од "две Православне Цркве у Црној Гори". И друго, на тај начин је повредио уставно начело одвојености цркава и верских заједница од државе. Да ли је на овај начин својим црногорским колегама предложио модел решења, тј. да се они умешају о ова "унутрашња питања у Црној Гори"?Николић "није обавештен" да Управа за некретнине Црне Горе, коју предводе кадрови СДП Ранка Кривокапића, годинама покушава да, мимо закона, прекњижи у катастру право својине Митрополије над црквама и манастирима. Изгледа да још није чуо да "та друга црква" годинама некажњено обија православне храмове по Катунској нахији који су у својини Митрополије. Није му изгледа познато да МУП, опет на челу са кадровима СДП, свештенству и монаштву без црногорског држављанства годинама одбија захтеве за одобрење боравка у Црној Гори. Уз то, за њих је СПЦ "окупаторска", а свештеници из Србије су "страни најамници у мантијама". Николић се, на жалост, као председник Србије у којој несметано живи скоро 300 хиљада црногорских држављана ни једном једином речју није заложио за права својих држављана у Црној Гори. Да ли можда ми који указујемо на те проблеме реметимо односе између две државе? Коме јавност треба да верује - нама и извештајима организација које прате кршење људских права у овим случајевима, почев од Стејт департмента, или оваквим нетачним Николићевим изјавама?

 

 

 

Преузето: са Пресс онлајн

 

[Ивановић]

Због чега у било којој већински православној земљи не постоји уговорни однос државе и цркве? Можда гријешим, ако постоји нека таква земља.

[DYNABLASTER]

da je ovo normalna drzava u njoj bi zajedno donosili odluke i crkva i vladajuci, ali posto nije, prepusteni smo politicarima marionetama