Наследство

[olja]

Лизини родитељи су били сиромашни, али поштени људи. Лиза је и сама била врло добра и нежна девојчица и сва деца из суседства су је волела јер је била љупка и учтива. Другарице су једва чекале да се играју са њом. Била је сиромашнија од њих. Није имала тако лепе хаљине као Наташа, Настја или друге девојчице. Ипак, деца је нису нису ценила због хаљина већ због њеног срца, које је свакако било вредније од свилене или сомотске одеће.

Изненада, Лиза се променила. Њени родитељи су добили велико наследство и обогатили се. Помислила је да је важнија од својих другарица. Постала је врло надмена. У њој није остало ни трунке од пређашње доброте, жеље и спремности да помогне другима.

Испрва су Наташа, Настја и друге девојчице биле изненађене, а после су почеле да је исмевају. “Слушај, Лизо,”, најзад рече Настја, “ти си луцкаста девојчица. Ако не промениш своје понашање, остаћеш сама; нећемо се више са тобом играти. Запамти то!”

Када је чула ове речи, Лиза је наборала чело, окренула леђа другарицама и рекла: “Ја сам сада богата и наћи ћу себи другарице!” Погрешила је. И друга деца су је напустила. Лизи убрзо поста веома досадно. Тек је тада је схватила да је непријатно бити сам. Седећи поред прозора, Лиза је плакала гледајући како се њене другарице играју напољу. Најзад, мајка је приметила промену на Лизи и упитала је: “Зашто се ти не играш са својим другарицама?”

У почетку се Лиза стидела да открије мајци прави разлог своје усамљености. Но на мајчино инсистирање, признала је свој непромишљен поступак и рекла да се већ дуго каје због свог гордог понашања.

Мајка јој је рекла: “Иди другарицама и замоли их да ти опросте. И запамти да људи код неке особе цене не богатство већ нежно и благо понашање. Од каквог је значаја другима твоје богатство или сиромаштво? Да ли им је стало до твог богатства? Заувек се одреци глупе надмености и не допусти злу да се укорени у твоме срцу.”

Лиза је сместа послушала мајчин савет. Отрчала је до својих другарица и искрено их молила да јој опросте због њеног надменог понашања, а оне су је радосно примиле у друштво раздрагане деце. Ово искуство је било драгоцено за њу. Од тада се више никада није погордила због очевог богатства.

Из часописа “Православна породица”