Јубиларна година - Милански едикт 313 - 2013.г., све прославе и догађаји на једном мести

[Guest]

Бачка Паланка: Представа у част јубилеја Миланског едикта

11. Јул 2013 - 11:24

У петак 5. јула 2013. године, у дворани биоскопа Војводина у Бачкој Паланци, у оквиру духовних свечаности Од Видовдана до Ивандана, одржана је  позоришна представа  по тексту владике Иринеја Ћирића из 1913. године поводом 1700 година Mиланског едикта, која носи назив по хришћанским мученицама Перпетуи и Фелицити.

Представа нам показује живот првих хришћанских заједница и описује њихову непоколебиву веру приликом гоњења и страдања због Христа. Глумци у овој сценско - уметничкој манифестацији били су ученици Гимназије „20. октобарˮ из Бачке Паланке. Ученици су својом надахнутом глумом оставили дубок утисак код публике. Позоришни комад је режирао катихета Стеван Јурић.

Извор: Епархија бачка

[Guest]

 

http://www.spc.rs/sr/proslava_jubileja_milanskog_edikta_u_kanadi

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/28699-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D0%B0/

[Guest]

Народни музеј: Књиге за децу о цару Константину

5. Август 2013 - 11:22

У Народном музеју представљене су књиге за децу "Мали Велики Константин" и "Чаролије Римске историје", које ће омогућити деци да не уче историју с муком, већ да заволе прошлост своје земље.

 

 

Поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта, у Народном музеју у Београду представљене су књиге за децу "Мали Велики Константин" и "Чаролије Римске историје".

Књига "Мали Велики Константин" говори о Константиновом детињству, њему као војсковођи, владару и заштитнику хришћана. Прати изложбу у Народном музеју. У основи публикације су текстови о изложеним експонатима са подручја Србије, који се дотичу Константинове епохе.

Коауторка књиге и кустос Народног музеја Елиана Гавриловић каже да је њен задатак био да прилагоди обимну литературу потребама пројекта.

"Мој задатак је био да сву ту грађу која је заиста обимна учиним на неки начин пријемчивим за врсту материјала која је овде била потребна Јасминки да је на неки начин обради, структурира и прилагоди пре свега деци", рекла је Гавриловићева.

Коауторка књиге Јасминка Петровић каже да новину у књизи представљају стрелице које деци омогућавају лакше сналажење.

"Оно што сам се трудила да буде креативно јесу те неке стрелице које се провлаче кроз књигу, да деца имају могућност да уколико су нешто заборавила могу да се врате на почетак и ако су нестрпљива да сазнају шта ће бити, да погледају касније", рекла је Петровићева и истакла да је то и асоцијација "на неке будуће електронске књиге где ће деца путем миша моћи лакше да уче".

Књига песама "Чаролије Римске историје" настала је с намером да деца не уче историју с муком, већ да на другачији начин заволе прошлост своје земље.

Аутор књиге Драган Јацановић каже да је у стихове унео фактографске податке, како би деца лакше савладала градиво.

"Ја сам кроз лагане стихове уткао у сваку од песама неке од фактографских података, као што је, на пример, да је Јелена мајка Константинова или да је Константин рођен у Нишу", рекао је Јацановић.

У оквиру Дечјег клуба београдског Народног музеја, сваке друге суботе током лета, одржавају се радионице посвећене Константину Великом.

Извор: РТС

[Guest]

16 векова Миланског едикта у Нишу: Уз звона пуцали и топови

15. Август 2013 - 9:25

 

Како је 1913. године у Нишу, родном граду цара Константина, прослављено 16 векова Миланског едикта

Као што ће ове године прославити 17 векова, родни град цара Константина – Ниш је такође 1913. године свечано обележио и 16 векова од доношења Миланског едикта, документа којим је у Римском царству, уз друге религије, допуштено и до тада прогоњено хришћанство. Првобитно планирана на Крстовдан (14. септембра), прослава 1600. годишњице Миланског едикта ипак није могла бити одржана поменутог датума и то због епидемије колере и пегавог тифуса, који су после Балканског рата у Нишу узели маха у великој размери.

Ипак, месец и по дана касније, Србија је смогла снаге, те је тако од 28. до 30. децембра 1913. године у царском Нишу, уз присуство највиших верских и државних званица, прослављен јубилеј – 1.600 година од доношења Миланског едикта. Око припреме се највише истиче тада новоизабрани епископ нишки Доситеј.

Уочи саме прославе, 28. децембра у Ниш су пристигли представници Православних Цркава. Тако је групу Руске Цркве предводио ректор Царске петроградске духовне академије и професор Универзитета Анастасије. Од руских свештеника ван Русије, дошли су протојереј пештански Теофил Кардашевич, софијски протојереј Петар Григоријевич… Протосинђел Викентије и архиђакон Иринеј заступали су православну Карловачку богословију, а нису изостали ни посланици из Црне Горе, Грчке, Румуније и Русије. Дочек гостију био је на железничкој станици.

Увече је, како стоји у програму прославе, служено бденије у Саборној цркви, а почетак је оглашен пуцњем топа са Тврђаве и звоњењем у сва црквена звона. О литургијском сабрању и централној прослави у Богословском гласнику пише:”Служили су четири архијереја, и то, преосвећена господа митрополити Димитрије београдски и Вићентије скопљански, затим преосвећена господа епископ Анастасије и Доситеј нишки, као и велики број других свештеника”.

За време читања светог Јеванђеља у храм је стигао и престолонаследник српски Александар са принцом Павлом, министрима, представницима православних држава и многим другим виђеним личностима.

Наредног дана, после свечане службе Божје, освећена је спомен-плоча Нишке народне одбране и Црквене певачке дружине “Бранко”, затим је обављено освећење камена темељца за будући храм посвећен управо Светом цару Константину и царици Јелени, откривен је споменик епископу Милентију, проти Стојану, попу Ђорђу и другим родољубивим Нишлијама, које су Турци обесили 1821. године код гвозденог моста на Нишави. У наставку је организован богат ручак, након чега је уследила свечана седница Општинског одбора, док је увече приређен концерт са разноврсним културно-уметничким програмом.

Последњег, трећег дана прославе, гости су разгледали Ниш и његове знаменитости, возом се провозали кроз Сићевачку клисуру, да би се после ручка у Белој Паланци вратили у Ниш и увече су свечано испраћени на железничку станицу.

Дар Руског Цара

Поводом 1.600 година Миланског едикта, цар Николај Други Романов, поклонио је Саборном храму у Нишу комплет сасуда који је делимично уништен током пожара у октобру 2001.

Такође, истим поводом, 1913. отворен је Музеј у Нишу, али је услед ратних недаћа, између балканских и Првог светског рата био затворен после само 212 дана рада, а поново је обновљен тек 1933. године.

Век касније

Данас, један век касније, како је недавно истакао на научном скупу у Нишу, декан Правног факултета, проф. др Мирослав Лазић, поново у тешким временима, политичким и економским али и духовним, Србија је смогла снаге да обележи значајан јубилеј – 1700. годишњицу Миланског едикта. Низом манифестација, од локалног до државног значаја, од којих су неке већ одржане, а многе тек предстоје, у Нишу, родном месту цара Константина биће и централна прослава 6. октобра у организацији Српске Православне Цркве, која ће окупити велики број црквених великодостојника и других званица. Пре тога, 21. септембра свету мису ће служити Католичка црква.

Извор: Вечерње новости

[Guest]

Нови број Видослова посвећен јубилеју Миланског едикта

16. Август 2013 - 8:14

[Guest]

Народни музеј: Изложба Константин Велики и Милански едикт (313)

22. Август 2013 - 13:12

 

Изложба Константин Велики и Милански едикт (313). Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије, реализована поводом обележавања 1700 година од доношења прогласа, који је за циљ имао успостављање верске толеранције унутар Римског царства, прилика је да, захваљујући изузетним археолошким предметима, на сликовит начин упознамо важан сегмент прошлости ових простора. Захваљујући овој изложби сазнајемо на који начин су изузетне личности и актуелне друштвено-политичке прилике утицале на животе занатлија, трговаца, царева, војника, ветерана и свих других становника Балкана.

Тежећи да на што целовитији начин представе епоху која је претходила времену Константинове владавине, културно-историјске промене које његова владавина доноси, као и наслеђе првог хришћанског цара, аутори изложбе одабрали су 180 непроцењивих експоната, од којих се највећи број чува у збиркама Народног музеја у Београду. Како би динамичне промене у касноантичној епохи биле сагледане из различитих перспектива одабране археолошке предмете за излагање су уступили Историјски музеј Србије,  Музеј Војводине, Музеј Града Београда, Музеј Крајине из Неготина, Музеј Срема, Музеј у Смедереву, Народни музеј Зајечар, Народни музеј Пожаревац и Народни Музеј Ниш.

Раскошна археолошка изложба за многе посетиоце биће прилика да се по први пут сусретну са чувеним портретом Константина Великог, јединственом Београдском камејом, војним парадним оклопом из Ритопека, разноликим представама божанстава римског пантеона, позлаћеним парадним шлемовима, као и одабраним експонатима са представама хришћанског монограма који приповедају о приватној и јавној побожности.

Архeoлoшким нaлaзимa кojи прeдстaвљajу нajaутeнтичниja свeдoчaнствa о веровањима, идеологијама, свакодневици, естетици, економији, сукобима, симболима, аутори изложбе су тежили не само да осветле прилике у тадашњем Римском царству, већ и да подстакну на промишљање о значају и  функцији културне баштине која нам је поверена на чување.

Координатор: мр Деана Ратковић

Контакт особе за едукативне програме  и организоване посете:

мр Eлиaнa Гaврилoвић [email protected]  +381 11 3306 052

Марина Пејовић [email protected]  +381 60 807 50 35

Извор: narodnimuzej.rs

[Guest]

Ауторско вођење Константин Велики и Милански едикт

22. Август 2013 - 13:18

Атријум Народног музеја у Београду, 5.  септембар 2013. у 19 часова

 

Научни саветник др Ивана Поповић посетиоцима ће говорити о епохи која је претходила времену Константинове владавине, културно-историјским  променама које је владавина овог цара донела као и о наслеђу првог хришћанског цара. Упознајући актере догађаја који су обликовали историју Римског царства, ондашње актуелне друштвено-политичке прилике, животе занатлија, трговаца, царева, војника, ветерана и свих других становника Балкана, посетиоци ће бити у прилици да сазнају зашто су ауторке одабрале баш ових 180 непроцењивих експоната.

Извор: narodnimuzej.rs

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/28700-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98-%D1%83-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%BB/

[Guest]

Јорк: У част цара Константина

30. Август 2013 - 10:59

 

На Духовски уторак, 25. јуна 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски г. Доситеј, у пратњи протопрезвитера-ставрофора Александра Илића, старешине храма Светог Јована Крститеља у Халифаксу, посетио је катедралу Светог апостола Петра у Јорку, северна Енглеска. На јужној страни катедрале налази се величанствена статуа цара Константина Великог са натписом да је овај римски цар у Јорку проглашен 306. године за владара.

 

 

Катедрала у Јорку је један од највећих храмова готског архитекстонског стила у Северној Европи. Седиште је надбискупа Јорка, који је други по части у Англиканској протестанкој цркви.

 

 

У вечерњим сатима, чланице Кола српских сестара при храму Светог Јована Крститеља у Халифаксу, под вођством Слободанке Живаљевић и Душанке Барошевић, припремиле су и послужиле трпезу љубави у част епископа Доситеја.

протопрезвитер-ставрофор Александар Илић

[Guest]

Припреме за освећење подгоричког Саборног храма

01 недеља сеп 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Митрополије

≈ Оставите коментар

 

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије данас је у Подгорици одржао састанак са подгоричким свештенством чија тема је била обиљежавање јубилеја седамнаест вјекова од доношења Миланског едикта и освећење Саборног храма Васкрсења Христовог које је заказано за 7. октобар.

 

Освећење ће обавити православни Патријарси: васељенски, јерусалимски, руски и српски, уз саслужење представника свих помјесних православних цркава на свечаности прославе јубилеја.

 

Митрополит Амфилохије је након састанка са свештенством обишао храм, прегледао радове који улазе у завршну фазу, нарочито фрескопис и дао додатна упутства за њихов завршетак.

 

Р.В.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[мирођија]

  Марти, хвала ти за ову вест.

  Сутра ћу да позовем пријатеље из Подгорице да им честитам овај скорашњи долазећи  догађај.

  Прошле године у априлу  сам била у Подгорици и одвели су ме да видим овај храм.

  Много је леп.

  Биће понос Подгорице.

  Иначе рекоше ми да су Руси доста помогли изградњу.

[marko_13]

Бићу.

[мирођија]

   Молим те сликај, јер имам неке фотографије од онда, велика чистина око храма, иза планине под снегом...

   свеће смо палили у старој црквици...

   Па нам постави да видимо...ако ти не буде тешко...мени би пуно значило...

[marko_13]

Важи.