Јубиларна година - Милански едикт 313 - 2013.г., све прославе и догађаји на једном мести

[Guest]

У оквиру Констанинове године - Девета симфонија

19. Јун 2013 - 10:06

 

 

Публика одушевљена музичарима који су маестрално извели Девету Бетовенову симфонију . Младе снаге испуниле очекивања.

У препуном амфитеатру Нишке тврђаве прексиноћ је изведена Бетовенова Девета симфонија,  у још једном од гала концерата у оквиру обележавања 1.700 година Миланског едикта. Публика је овацијама поздравила нишке музичке снаге, које су маестрално извеле дело једног од највећих немачких композитора.

Оркестар Факултета уметности у Нишу, Нишки симфонијски оркестар, хор Факултета уметности у Нишу, Академски хор Студентског културног центра у Нишу, Женски хор СКЦ у Нишу, Академски хор „Обилић“ из Београда, Нишки камерни хор и солисти, - укупно више од три стотине извођача на сцени Нишке тврђаве, -  послали су поруку мира и толеранције.

Свечаном извођењу Девете Бетовенове симфоније присуствовали су председник Народне скупштине Републике Србије Небојша Стефановић, министар културе и информисања Братислав Петковић, градоначелник Ниша Зоран Перишић, као и многе друге личности из јавног живота.

Домаћин вечери је био амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији Хајнц Вилхелм, који је био донатор концерта.

- Толеранција је суштински елемент овог дела. Девета симфонија је и химна Европе, која слави разноликост народа, заједништва и узајамног поштовања  ... Надамо се да ће Србија ускоро употпунити заједницу народа ЕУ, у којој су основни стубови слобода, солидарност и толеранција - истакао је амбасадор Вилхелм.

[Guest]

Свети Константин и Јелена у Химнографији

19. Јун 2013 - 13:43

Флавије Валерије Константин (Flavius Valerius  Constantinus), или Константин Велики, или Свети и равноапостолни Константин, био је император током кризног периода у коме је Римско царство трансформисано у Источно римско царство, популарније и познатије као Византијско царство. 

У његовој личности се сусрећемо са преласком из антике у средњи век, са транзицијом из паганства у хришћанство. Окарактерисан је као најважнији цар касне антике, као вођа који је променио европску историју и индиректно утицао на остатак света.  Победио је Максенција 28. октобра 312. године после Христа у бици код Милвијског моста, која се сматра једном од најпресуднијих битака свих времена. Он је император који је донео две епохалне одлуке.(1) Најпре, преселио је престоницу империје из Рима у Цариград, отварајући тако нову еру и нову империју, која је требало да избрише дотадашњи хиљадугодишњи курс.(2)  

Друго, 313. године, потписао је Милански едикт којим је успостављена  верска толеранција.(3) Свакако да је сама чињеница постојања овог едикта изазовна тема, али ово није одговарајући тренутак да се њоме бавимо. Овде ћемо, наиме, представити слику Константина Великог у химнографији, онако како је приказана у објављеним и необјављеним химнографским текстовима. Након сличних студија од пре стотинак година, сматрамо да је и данас значајно објавити студију са истим садржајем.(4) Осим тога, методе текстуалних истраживања су напредовале и откривени су и неки нови текстови и рукописи.   Оно што најпре пада у очи у химнографским текстовима јесте да су Свети  Константин и Јелена први хришћански цареви.(5) Веома је значајна чињеница  да се у личности цара Константина реализује прелаз од императора бога  (божанства) до Богом помазаног императора. Ово веровање дало је печат средњовековној Европи и утицало на политичка размишљања.   

Такође, његово химнографско представљање као новог Давида(6) веома је битан тренутак нове религије, јер су до тада, за разлику од хришћана, велике цареве имали само Јевреји. Такође, химнографија говори и о Константино- вом премештању главног града Царства 330. године и наглашава његову проницљивост приликом избора места.(7) Нова престоница је Царица, Нови Рим, Други Рим, и коначно Константинов град, Константинополис. Посебно се наглашава његов допринос хришћанству, јер је 325. године у Никеји сазвао Први васељенски сабор на коме је осуђена аријанска јерес, која је представљала велику опасност за нову, хришћанску, религију.(8)   

Коначно, догађај који доминира у химнографским текстовима је Константинова визија пре битке код Милвијског моста(9): крст формиран од грчких слова Х и Р и натпис овим побеђуј, на латинском hoc signo victor eris.(10) Хришћански ретор Лактанције сматра да је Константин ову визију имао у сну,(11) док је Јевсевије Кесаријски описује као реалистичну визију која се појавила на небу у подне, и коју су видели и присутни војници.(12)  

Света царица Јелена, мајка Константина Вели-ког, увек се слави заједно са својим сином. Тако је и у химнографским текстовима који се односе на Светог цара Константина и она истовремнено представљена. Најупадљивија чињеница из њеног живота, која је заступљена у химнографији, јесте њена потрага и проналазак у Светој Земљи Крста на коме је Христос пострадао.(13) Заједничко сећање на Светог Константина и његову мајку Свету Јелену православне Цркве прослављају 21. маја.   

Најзад, поређење словенских и грчких последовања у наведеним мајским Минејима доводи нас до закључка да су словенски тачан превод грчког. Горе наведено указује на постојање извесног парадокса. И поред тога што је Константин отишао у историју као Велики, за Цркву равноапостолни, и што је најмање десет његових наследника носило његово име, што су чињенице које показују колико је важна била његова посмртна слава и колико је велики углед уживао, у химнографији је његово присуство остало веома ограничено. До сада је објављено мало химнографских текстова, а још неки, који се могу избројати на прсте, остају необјављени.  

(Δημοσθένης Στρατηγόπουλος, ΟΙ ΑΓΙΟΙ  ΚΩΝΣΤΑΝΤΙΝΟΣ ΚΑΙ ΕΛΕΝΗ ΣΤΗΝ ΥΜΝΟΓΡΑΦΙΑ, Зборник радова Ниш и Византија V, 2006)

 

Превели с грчког:

свештеник Драган Поповић и Велимир Михаиловић

 

НАПОМЕНЕ

1 Lactantius, Mort. Pers. 44; Eusebius, Hist. Eccl. 9.9; Eusebius, Vita Const. 1.38.

G. Dagron, Ἡ γέννηση μιᾶς πρωτεύουσας. Η Κωνσταντινούπολη καὶ ἡ θεσμοί της ἀπὸ τὸ 330 ὣς τὸ 451, (μτφ. Μαρίνα Λουκάκη), Ἀθήνα 2000.

3 Lactantius, Mort. Pers. 48; Eusebius, Hist. Eccl. 10.5.

4 S. Gassisi, „Innologia greca in onore dei Santi Constantino ed Elena“, Roma el’ Oriente 6 (1913) 80-84.

5 Христе Сведржитељу вишњи, Царе вечни, светлост ми разуму с небеса подари ... да милу реч кажем о првим владарима хришћанским, Cd. Marcianus gr. II 140, f. φεv (476v).

6 Нови си Давид у свему постао, Минеј за мај (Ἀποστολικῆ Διακονία τῆς Ἐκκλησίας τῆς Ἑλλάδος), Атина 1992, 203.

7 Красан град... подигавши, уистину седмобрежан и богоутврђен, Cd. So�ije, ΕΗΑΙ gr. 384, p. 326 (EHAI= Ecclesiastical

Historical and Archival Institute of the Patriarchate of Bulgaria).

8 Са четири краја земље, о славни, сабор у Никеји на твоју се заповед састао, свеблажени, да Аријево безбожно учење сруши, Cd. Sofije, ΕΗΑΙ gr. 384, p. 326.

9 Види M. Di Maio – J. Zeugne – N. Zotov, „Ambiguitas Constantiniana: The Caeleste Signum Die of Constantine the Great“, Byzantion 58 (1988), 333-360; P. Weiss, „Die Vision Constantins“, in Jochen Bleicken (ed.), Colloquium aus Anlass des 80. Geburtstages von Alfred Heuss, [Frakfurter Althistorische Studien 13], Kallmünz 1993, 143-169.

10 Теби се победотворно указало, владару, скривено под земљом, у висину узнето оружје Животоносног Крста, Cd.

Sinaiticus gr. 670, f. 208r.

1 Lactantius, Mors Pers. 44.5-6.

2 Eusebius, Vita Const. 1.28-29.

3 Данас Константин с матером Јеленом пронађе Крст, свечасно дрво, Минеј за мај, 206.

4 У грчком Минеју: Служба Светима, види Минеј за мај, 197-212.

5 У руском Минеју: Служба Светима, види Минеј за мај, Кијево-Печерско Успенска Лавра 1866.

6 Ἑλένη Παπαηλιοπούλου – Φωτοπούλου, Ταμεῖον ἀνεκδότων βυζαντινῶν ᾀσματικῶν κανόνων seu Analecta Hymnica

Graeca e codicibus eruta Orientis Christiani, Ι. Κανόνες Μηναίων, [Σύλλογος πρὸς Διάδοσιν Ὠφελίμων Βιβλίων 62], Атина 1996, 612.

7 D. Getov, Incipitarium for the apparently unedited liturgical canons, as contained in the greek manuscripts kept in Bulgarian Libraries, Bollett ino della Badia greca di Grott aferrata terza serie vol. I (2004) 98.

8 Παπαηλιοπούλου – Φωτοπούλου, 613.

9 Овај податак дугујем истакнутом сабрату и пријатељу господину Доротеју Гетову, коме се и захваљујем.

20 Παπαηλιοπούλου – Φωτοπούλου, 614.

2 Παπαηλιοπούλου – Φωτοπούλου, 615.

22 Δ. Στρατηγόπουλος, Ο Νικόλαος Μαλαξὸς καὶ τὸ ὑμνογραφικό του ἔργο, [Докторска дисертација, неиздата], Солун 2003, 149.

23 „Служи се његов сабор у Светој Великој Цркви, и у Светим Апостолима, и у божанскоме Храму у Цистерни Вонској где Патријарх заједно са Царем и Сенатом у литији на крају приступају светој Мистагогији“, Минеј за мај, 208.

24 L. Petit, Bibliographie des acolouthies grecques, [subsidia Hagiographica 16], Bruxelles 1926, 44-45.

25 Служба и Житије Светим славним великим царевима и равноапостолним Константину и Јелени, Атина, 1899  (Ἀκολουθία καὶ Bίος τῶν ἁγίων ἐνδόξων μεγάλων βασιλέων καὶ ἰσαποστόλων Κωνσταντίνου καὶ Ἑλένης… Ἐν Ἀθήναις, 1899), 14-17.

26 Служба и Житије Светим славним великим царевима и равноапостолним Константину и Јелени, Атина, 1899 (Ἀκολουθία καὶ Bίος τῶν ἁγίων ἐνδόξων μεγάλων βασιλέων καὶ ἰσαποστόλων Κωνσταντίνου καὶ Ἑλένης… Ἐν Ἀθήναις, 1899), 17-20.

Извор:  часопис Каленић

[Guest]

Патријарх Иринеј отворио међународни скуп о Миланском едикту

21. Јун 2013 - 10:03

 

 

 

 

 

 

Патријарх српски г. Иринеј отворио је међународни научни скуп под називом "Вера, власт и држава: од Константина до секуларизације и шире" који се одржава у Хотелу "Москва" у Београду у организацији Мреже за међународна еклисиолошка истраживања, а уз подршку СПЦ и бројних дипломатских и образовних установа. У својој беседи патријарх Иринеје је назначио да наслеђе Миланског едикта морамо чувати у времену када су многима ускраћене верске слободе. У том смислу је неопходно да мисија Цркве буде снажна и јединствена.

Извор: Слово љубве

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/23695-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%83/#entry883104

[Guest]

Трећи музички едикт у Нишу

27. Јун 2013 - 9:28

 

Музиком у част светог цара Константина и јубилеја 1700. година Миланског едикта у Нишу одржава се међународни фестивал хорске музике под именом Музички едикт. Овај фестивал се одржава бијенално, а свој почетак везује за садашњег Патријарха српског Иринеја, а тадашњег Епископа нишког, чијим је благословом почео 2009. године.

Ове јубиларне 2013. године,  у којој обележавамо 17 векова од доношења Миланског едикта, фестивал је почео на празник Свесвете Једносушне и Живоначалне Тројице благословом предстојатеља на катедри Епископа нишких Јована и поздравним говором градоначелника Ниша  г. Зорана Перишића. Могли смо да чујемо Повељу о Музичком едикту која је произишла из пера и срца нашег Епископа, а у славу појања којим се наше молитве на небеса уздижу. Повељу ће добити сви учесници овог фестивала. На фестивалу учествује 17 хорова. Поред домаћих хорова, ту су и хорови из Кине, Египта, Израела, Пољске и Белорусије. Фестивал се одржава од 23. јуна  до 27.јуна 2013. г. у Светосавском дому у порти Саборне цркве у Нишу.

  На свечаном отварању  наступила су два најстарија хора у Србији. Најпре је певало  Прво београдско певачко друштво под уметничким руководством гђе Светлане Вилић, а затим и домаћин, хор „Бранко“ под уметничким руководством гђе Саре Цинцаревић, која је и селектор фестивала. Кратак историјат о хоровима изговорио је г. Дејан Ђуровић, дугогодишњи водитељ и уредник емисије „Драгстор озбиљне музике“ Радио Београда 202. Како и приличи за два најстарија хора, размењене су повеље. Једна је била посебна и, према речима старешине Саборне цркве у Београду оца Петра Лукића, односила се на „појца који се не заборавља“, а то је  Епископ  нишки Јован.

Друге вечери наступио је Инклузивни  хор „Исон“ из Новог Сада, који је привукао велику пажњу свих присутних  са диригентом Миодрагом Близанцем. Затим су поклоници хорског појања могли да чују хор „Свети Кнез Лазар“ из Крушевца,  којим је дириговала Катарина Божић и који су премијерно извели одломак из сценске кантате „Крст светог цара Константина“. После њих на сцену је ступио хор Хришћанске заједнице Фуџиан из Кине са диригентом Лин Лихи, који су такође били спремно и весело поздрављени од публике. И на крају ове друге вечери наступио је Ансамбл „Давид“ из Каира, Египат, са диригентом Џорџом Кирилосом који су присутнима представили богато духовно наслеђе које Копта.

На трећој вечери овог фестивала посебну радост причинило је и присуство Његове Светости Патријарха српског  Иринеја, у пратњи свог домаћина Епископа нишког Јована, који је дошао да поздрави и благослови све хорове и све присутне. Ове треће вечери наступали су хорови „Свети Прокопије“ из Прокупља са диригентом г. Иваном Стојановићем, затим вокална група „Либеро“ из Лесковца којим  је дириговао Мирољуб Цветковић, хор „Свети Јован Крститељ“ из Бачке Паланке под управом диригента  Снежане Жујић и хор „Ади“ из Јерусалима, Израел, којим је дириговао Одед Шомрону.

Фестивал има и алтернативну сцену испред цркве светих цара Константина и  Јелене у парку Светог Саве. Такође, хорови ће имати наступе и у Пироту, Лесковцу, Прокупљу и Алексинцу.

Покровитељ фестивала је Епархија нишка.

протонамесник Миодраг Павловић

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Јевсевије Памфил - Живот Константинов

27. Јун 2013 - 13:28

 

У години јубилеја, а у  оквиру издавачке делатности Епархије далматинске, објављена је књига Слободана Продића, "Јевсевије Памфил, ЖИВОТ КОНСТАНТИНОВ".  

Реч је о делу  у коме су изложене многе информације о епископу Јевсевију, човеку, који се с пуним правом назива "оцем црквене историје". 

 Јевсевије Памфил, данас  махом познат управо као аутор  надалеко чувене "Историје Цркве"  која је, споменимо и то, вољом  Божјом и благословом Епископа Фотија, пре неколико месеци такође објављена у издавачкој делатности Епархије далматинске, аутор је још неколико важних наслова, међу којима је свакако и дело "Живот Константинов".  

 У време када се, захваљујући прослави Миланског  едикта (313. г.), често говори о императору Константину Првом Великом, свакако је прикладно да се коначно на српском језику појави књига која у себи неће садржати само превод списа епископа Јевсевија, него и квалитетно написан рад о аутору овог дела, као и многобројне коментаре који савременом читаоцима, а поготово онима који нису баш нарочито упознати са историјом Цркве и историјом Римске империје, олакшати читање овог дела.

Оно што такође можемо окарактерисати као важан елеменат издања које је пред нама, свакако је и литература на коју нас усмерава г. Слободан Продић. Ово је од нарочите важности, пре свега, нашим ученицима и студентима, јер, уколико студиозно истраже наведену литературу и прихвате информације сабране у њој, не би требало да нас чуди уколико у догледно време светлост дана угледа још неки квалитетан научни рад о епископу Јевсевију Кесаријском или о императору Константину Великом.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/27480-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BC%D0%B8/