Јубиларна година - Милански едикт 313 - 2013.г., све прославе и догађаји на једном мести

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/27038-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B5/

[Guest]

Академија у Борову

4. Јун 2013 - 14:39

 

 

У пасхалној радости, у навечерје празника посвећеног светом равноапстолном цару Константину Великом и његовој христољубивој мајци Јелени одржана је, у свечаној сали Културног центра у Борову, пригодна академија поводом значајног хришћанског јубилеја - 17 векова од проглашења Миланског едикта. Овај законски акт је ставио историјску тачку на тровековни прогон хришћана и осигурао „право да свако верује како му срце хоће“.

 

Како је ова година јубиларна за васцело хришћанство, и наша помесна Црква је, у сарадњи са културним, просветним, научним и другим институцијама државе Србије, низом манифестација, научних скупова, семинара, концерата, позоришних представа и других садржаја, узела учешћа у прослављању овог значајног јубилеја.Тим мотивом надахнути, ову свечану академију благословили су свештеници Српске православне црквене општине Борово. Она је реализована у сарадњи са Основном школом из Борова, уз труд и залагање боровских вероучитеља, протођакона Драгана Сердара и Александре Кртинић. На тај начин и Црква Светог Стефана у Борову придружила се бројним обележавањима овог великог историјског догађаја...

 

У испуњеној великој свечаној сали, у присуству представника јавног и политичког живота наше заједнице, слово о цару Константину произнео је  г. Марко Шукунда, дипломирани теолог и докторант на Богословском факултету СПЦ-е Универзитета у Београду. Тема његовог излагања носила је назив: "Цар Константин и његов однос према Цркви". Наш млади и угледни теолог, на веома је садржајан, темељит, али не и презахтеван начин, разумљив и за просечно информисаног слушаоца, приближио историјски контекст у коме је живео и деловао цар Константин, наглашавајући Константинов напор и дипломатску вештину (а касније и веру) да се Црква, на првом месту, оствари као слободна, свима доступна, а потом да се интегрише и афирмише у ондашњем друштву. На тај начин, улога светог цара Константина постаје пресудна у даљој историји Европе. Он је, као први римски владар који је пригрлио хришћанство, до тада веру прогоњене мањине покренуо у христијанизацију Царства и прогласио хришћанство доминантном вером тадашњег цивилизованог света, чиме је, уз оснивање Константинопоља, поставио темеље будућем Византијском царству, истакао је предавач.

 

 У другом делу академије представили су се ученици боровске основне школе, који су припремили пригодне песме, приповетке и музичке нумере. Било је истинско задовољство послушати боровске малишане, али и нешто старије ученике како су, љубављу и нескривеном жељом да покажу сву своју даровитост, украсили ово предпразничко сабрање.  

Чула се певачка група ученика веронауке са вокалним солистима: Јованом Сердар и Сашом Малиша, као и Златком Дујковић на тарабуци и Момчилом Сердар на фрули. Песме светог владике Николаја „Крсно дрво“ и „Часном крсту Христовоме“ дивно је произносила Николина Божић. Представили су се и наши ученици, који су уједно и полазници Музичке школе „Драгутин Тадијановић“ из Вуковара, Дамир Мићановић, коме је ове године уручена Прва награда на Државном такмичењу из хармонике одржаном у Дарувару, затим Алекса Медаковић на гитари, Маја Чича на виолини и Лазар Ајдуковић на хармоници. Приповест „О Три крста“ говорили су Тихана Јаковљевић и Милан Николић.

 

На крају  ове добро посећене и по свему академске приредбе водитељице програма Јасна Блитва и Николина Ерић захвалиле су свим учесницима на уложеном труду и показаном умећу, као и задовољној публици, која је све учеснике програма поздравила великим аплаузом, те тако заказала неки нови сусрет.

 

Извор: Епархија осечко-пољска

 

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346435955/%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%83-r1708

[Guest]

Спектакл "Констатинус Магнус" у Нишкој тврђави

5. Јун 2013 - 9:52

 

Музичко-сценски спектакл "Констатинус Магнус", у оквиру обележавања 1700 година Миланског едикта, одржан је синоћ у Нишкој тврђави, а присуствовао му је и председник Србије Томислав Николић. У спектаклу, који је трајао готово два сата, уживала је публика која је испунила летњу позорницу Нишке тврђаве.

Гледаоци су могли да виде изузетну сценографију, као и кореографију, а на спектаклу је учествовао велики број извођача ансамбла који чине симфонијски оркестар, балет и хор Народног позоришта, група Балканика и солисти међу којима је и Снежана Шуваковић Савић.

Дело које представља епски музички спектакл, подељено је у 15 целина у којима се кроз музику, покрет, видео материјале и сценске ефекте приказани разни аспекти живота цара Константина Великог.

Музички спектакл "Константинус Магнус" дело је аутора Александра Сање Илића, а током спектакла коришћени су визуелни и други сценски ефекти, а завршетак је публика дочекала на ногама и аплаузом.

Пре почетка спектакла, присутнима се обратио амбасадор Турске Мехмет Кемал Бозаи, који је поручио да земље као што су Турска и Србија, које су колевке цивилизације и поносни наследници богате мултукултуралне и мултирелигијске коегзистенције, треба да буду на челу, као заговорници универзалних вредности које окупљају народе и цивилизације.

Он је додао да је то једини начин да се спрече судари цивилизација и уместо тога постигне савез цивилизација.

Бозаи је рекао да му је част што присуствује овом историјском догађају на "овом историјском месту" и навео да су се окупили како би славили верску толеранцију, оличену у Миланском едикту, документу светског културног наслеђа.

Документ на који је печат ставио цар Константин Велики, указао је амбасадор, омогућио је свакоме да исповеда веру коју жели.

"У свом Ахиднаме, документу који је предао хришћанским свештеницима Султан Мехмет је омогућио исту племениту ствар", рекао је Бозаи.

На уласку у тврђаву госте концерта су дочекале весталке и римски легионари обучени као из времена Констатнтина Великог.

Извор: РТВ

[Guest]

Торжествена прослава великих јубилеја

6. Јун 2013 - 13:28

 

 

 

Са благословом Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Иринеја, Центар за истраживање православног монархизма прославио је славу, Свете равноапостолне цара Константина и царицу Јелену на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у недељу 20. маја (2. јуна) 2013. године.

Центар се овим прикључио торжественој црквено-државној прослави 1700 година од доношења Миланског едикта, али и обележавању: 900-годишњице рођења Светог Симеона Миртоточивог (Великог жупана Стефана Немање), 800-годишњице од престављења Свете краљице Тамаре Грузинске, 400-годишњице зацарења светородне династије Романова и 200-годишњице од рођења владике Петра II Петровића-Његоша.

Центар за истраживање православног монархизма делује под духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Епископа Митроплије аустралијско-новозеландске г. Иринеја и под високим покрововитељством Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Карађорђевића.

Ова врло успела манифестација је увеличана и личним присуством и учешћем или званичном подршком у виду поздравних писама, Епископа Митроплије аустралијско-новозеландске Иринеја; Епископа ремезијанског Андреја; Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића; принца Карла Владимира Карађорђевића, принцезе Катарине Карађорђевић; принцезе Бригите Карађорђевић и принца Давита Багратион-мухранског Батонишвилија од Грузије, као и представника Војске Србије и јавног и културног живота Србије.

Како и доликује, прослава је отпочела литургијским слављем у капели Светог апостола и јеванђелистеа Јована Богослова при Православном богословском факултету, којој је началствовао духовни покровитељ центра Епископ Митроплије аустралијско-новозеландске Иринеј,уз саслужење Епископа ремезијанског Андреја, протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића, професора на Богословском факултету, јереја Василија Војводића, секретара Богословског факултета, јереја Бошка Р. Маринкова, председника Одбора за културу, јеромонаха Јелисеја (Вујовића), протођакона Немање С. Мрђеновића, директора Центра, јерођакона Прокопија (Тајара), ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, председника Одбора за хералдичке и генеалошке студије, као и других свештеника и ђакона.

Евхаристијска радост је овом приликом увеличана и чињеницом што је  владика Иринеј у свештени ђаконски чин рукоположио Срећка Живановића, новог клирика Митрополије аустралијско-новозеландске.

Владика Иринеј је произнео пригодну пастирску светоконстантиновску омилију, а у наставку је Епископ ремезијански Андреј, у препуној факултетској капели, пресекао славски колач и освештао кољиво поводом наше Славе. Поред великог броја верника, присуствовалили су и принц Карл Владимир и принцеза Бригита Карађорђевић.

После службе у фоајеу Факултета је отворена изложба изабраних хералдичких, вексилолошких и других радова нашег Одбора за хералдичке и генеалошке студије. Отварање изложбе је отпочело пригодним словом Ч ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића.

Потом је свима посебну част указао и Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, који је, у пратњи принцезе Катарине Карађорђевић, поздравио домаћине и госте на прослави изневши и своју визију о природи монархије, каква је Србији потребна у XXI веку, чиме је изложба и отворена.

У амфитеатру Факултета је уприличена пригодна светоконстантиновска академија. Знаменити мушки хор ''Преподобни Рафаило Банатски'' из банатског Петровграда отпочео је програм појањем васкршњег тропара и химне Србије, што су сви присутни поздравили стојећи и молитвено учествујући.

Програмом је руководио отац Бошко Р. Маринков, који је најаве обогатио и својом медоточном богољубивом и отачаствољубивом поезијом, а у скалду са свештеним поводом.

Угледним званицама и гостима, у име Факултета, као домаћина, обратио се др Владимир Вукашиновић, професор при катедри за Литургику. Он се, између осталог, не без сете, присетио времена када је чак и тајно уношење фотографија Престолонаследника Александра преко југословенске границе представљало чин  не без ризика.

Директор Центра протођакон Немања С. Мрђеновић је сабране упознао са историјатом, структуром и методама рада Центра, посебно стављајући акценат на личност и огромне заслуге и идеолошки утицај, који је оставио покојни Небојша М. Крстић, зачетник Центра за истраживање православног монархизма.

У наставку је ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић прочитао поздравна писма, која су благоизволели упутити Високи покровитељ Центра Његово Краљевско Височанство кнез Александар Павлов Карађорђевић од Србије и Југославије и Његово Краљевско Височанство принц Давит Багратион-мухрански Батонишвили од Грузије.

Овом приликом је, свакако, на све присутне нарочит утисак оставило предавање Владике ремезијанског Андреја, који је детаљно и студиозно обрадио тему православног монархизма, посветивши га, претходно, значајним јубилејима: Миланском едикту, рођењу Светог Симеона Мироточивог, престављењу свете краљице Тамаре Грузинске и зацарењу светородне царске династије Романова.. Једнако је упечатљиво и делотворно било учено излагање пуковника  доц. др Борислава Д. Гроздића, професора при катедри за Војну етику на Војној академији Универзитета одбране, на тему христољубивог војинства са хришћанско-етичког становишта и кроз призму светоконстантиновског наслеђа.

Отачаствољубиве душе на овој манифестацији је посебно разгалио наступ народног гуслара Влада Руња, који је отпевао одељак из Горског вијенца, чиме смо се пригодно подсетили да је ово и јубиларна 200-годишњица од рођења Пустињака Цетињског и највећег песника српскога имена и језика.

При свршетку програма угледницима и заслужнима уручени су пригодни дарови и признања. Тако је духовном покровитељу Центра, Епископу Митрополије аустралијско-новозеландске Иринеју, у знак безграничне благодарности за све његово очинско старање и љубав, уручен владичански портрет, дело иконописца Рада М. Павловића.

Као символични поклон, у знак захвалности и поштовања, Престолонаследнику Александру уручена је икона светог равноапостолног цара Константина Великог, рад београдског иконописца Вукашина Делића. Владики Андреју је уручена Захвалница Центра у знак благодарности за постигнуто на пољу сведочења идеје православног монархизма. Принцу Карлу Владимиру Карађорђевићу скромна, али искрена благодарност изражена је Захвалницом Центра. Захвалницама су награђени и Александар О. Ђурђев, саветник градоначелника Града Новог Сада за Дунавску стратегију и шеф одборничке групе Треће Србије у Скупштини Града Новог Сада, као и Срђан Станишић, шеф Кабинета Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Павловог Карађорђевића.

Уз то, свима поменутим нашим доброжелатељима уручене су и књиге, које су плод рада на пољу истраживања нашег Центра, а које потписују наши уважени сарадници и саборци: јереј Бошко Р. Маринков, протођакон Немања С. Мрђеновић, ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић и Александар В. Бачко.

Извор: czipm.org

[Guest]

Побеђуј овим!

6. Јун 2013 - 13:38

 

 

 

Духовна академија поводом 1700 година од доношења Миланског едикта, 1150 година од почетка словенске мисије Св. равноапостолних Кирила и Методија, подводом славе храма Свeтог Јована Владимира, 900 година од рођења Св. Симеона Мироточивог и 182 године од рођења Милана Ђакова Милићевића.

Несвакидашњи догађај одвијао се 4. јуна у београдском насељу Медаковић III у ОШ „Милан Ђ. Милићевић“ који је окупио многобројне свештенике, директоре основних и средњих школа, парохијане, ученике, вероучитеље из других школа... Заједничким снагама, братство храма на челу са старешином о. Драганом Шовљанским и ученицима и наставницима школе извело је ову необичну представу. Надилажење времена и брисање граница осетило се синоћ у школској сали која је била премала за све госте.

Ученици су у школском дворишту дочекали владику Атанасија (Ракита) певајући Многаја љета, чим је Владика био посебно дирнут,  што се могло осетити према ученицима школе који су га дочекали заједно са братством храм Св. Јована Владимира, старешином храма Драганом Шовљанским, директором школе г. Трипком Међедовићем, наставницима и вероучитељима школе.

После најаве програма окупљеним гостима обратио се свештеник Драган Шовљански, говорећи о значају Миланског едикта, као и о важности јубилеја за српски народ како на духовном тако и на националнаом плану, што је представа ученика покушала дочарати сценом и музиком.

Поред школских хорова веронауке под диригенском палицом Дубравке Лонцовић уз помоћ Бориса Коцијана, проф. музичке културе, помоћ је пружила и етно група Срма, као и Певачко друштво Преображење и солисти Марија Вучковић и Даница Никић.

За сцену су се под руководством вероучитељице Славице Шушњаревић побринули бивши и садашњи ученици школе: студент Марија Вучковић, студент Тијана Петрић, Ања ЦвијановићV₂, Никола Спаић IV₃, Лара Жигић IV₃ као и многобројни ученици четвртог и петог разреда.

Сценарио су заједнички написали вероучитељица Славица Шушњарњвић и Биљана Мудринић, проф. српског језика.

После приредбе окупљенима се поново обратио свештеник Драган Шовљански, а затим је Еп. Атанасије пренео поздраве и благослове Његове Светости Иринеја, и том приликом директору школе г. Трипку Међедовићу уручио високо одликовање СПЦ - Орден Светога Саве трећег реда за допринос развоју веронауке.

И дирктор школе г. Трипко Међедовић обратио се окупљенима и уручио поклоне како Његовој Светости Иринеју, тако и братсту храма Св. Јована Владимира.

По завршетку представе окупљени гости наставили су дружење уз скромну закуску у мензи школе.

Славица Шушњаревић, вероучитељ

[Guest]

Свети равноапостолни цар Константин и царица Јелена прослављени у Никшићу

7. Јун 2013 - 7:58

 

 

На празник Светих цара Константина и царице Јелене, у понедјељак 3. јуна 2013, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу служена је света Литургија. Богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Драган Крушић уз саслужење ђакона др Николе Маројевића. У литургијском прослављању Светих цара Константина и царице Јелене, чије дјело је од великог значаја за сву васељенску Цркву, учествовао је вјерни народ Никшића.

О значају празника сабрани народ поучио је протојереј-ставрофор Драган Крушић.

“Племенито и узвишено дјело Светог цара Константина и мајке му, царице Јелене данас слави свеколико православље широм овог земаљског шара. Да бисмо боље спознали од какве је вриједности за православне хришћане проглас цара Константина, познат као Милански едикт, којим признаје и потврђује православну вјеру, потребно је да се укратко подсјетимо историјата хришћанске вјере до времена цара Константина. Када се хришћанство појавило и почело ширити по римској империји ондашњи закони нијесу дозвољавали другу вјеру осим многобожачке. Закон је био јасан – ко је исповиједао нову вјеру сматран је за непријатеља државе и цара и над њим су се примјењивали најстрожи казнени закони“.

“Жестина гоњења зависила је од самих царева, а живот хришћана у великој мјери је био угрожен. Међутим, тешко је било тајити вјеру, јер су се хришћани животом и обичајима потпуно разликовали од незнабожаца. Римљани су вољели прославе и често се празновало уз приношење жртви. Ко није учествовао у овим прославама знало се – хришћанин је и морао је живот свој изгубити. Не могу се описати све муке којима су бездушни Римљани подвргавали хришћане. Бацали су их у врелу воду, смолу или креч, пекли их живе на жеравици, везивали за точак и вукли их. Ипак, никаква клетва, ни протест се није чуо од хришћана, већ само молитва и опроштај. Римски затвори, прва три вијека хришћанства, били су препуни ухапшеника, оних који су исповиједали хришћанство“, казао је о. Драган.

Он је истакао да се управо у таквим околностима, пуна три вијека борио сатана са Христом у душама првих хришћана, борио се Крст и мач, све док се мач није скршио о палмову грану, а ломача угасила од проливених суза праведника и крви мученичке.

“На хришћанском небу почело се разведравати, освануо је крај хришћанским патњама једном за свагда. Христос је побиједио и спасио свијет од јарма, а цар Константин са мајком Јеленом, сатро траг бездушницима заувијек. Ни сам цар није још увијек дисао православном душом, али десило се нешто што га је привело и утврдило у хришћанској вјери. Уочи битке са много надмоћнијим царем Максенцијем на небу се појавио знак у облику крста и ријечи: “Овим ћеш знаком побиједити“. Битка се завршила побједом цара Константина и од тада је он примио Христову вјеру и са својом мајком, царицом Јеленом саградио је многе храмове, чак у Јерусалиму и Витлејему“.

“Његов указ, звани Милански едикт из 313, којим проглашава хришћанску вјеру државном, а све остале забрањује, учинио је непроцјењиво дјело за све нас. Од тог момента гоњења су престала, хришћани се више нијесу морали сакривати по катакомбама да се Богу моле, већ су јавно исповиједали вјеру у Свету Тројицу. За неколико година хришћанство се толико раширило да је у сваком мјесту био подигнут храм Божији. Ето шта значи Божанска моћ! Да Христова вјера није била истинита, зар би толики мученици жртвовали своје животе, зар се неки под теретом окова не би одрекли своје вјере да нијесу били убијеђени у Христово Божанство и да ли би се знак Крста јавио цару Константину да Христос није Бог?“, бесједио је свештеник Крушић.

Протојереј-ставрофор Драган Крушић је истакао да је од свих помјесних православних Цркава управо Српска Православна Црква високо почаствована да ове године буде домаћин свехришћанског Сабора, који се одржава у Нишу, мјесту рођења благочестивог цара Константина. Велики јубилеј 1700 година од проглашења знаменитог Миланског едикта обиљежиће се на достојан, литургијски начин.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

Конференција у Нишу: Свети цар Константин и хришћанство

7. Јун 2013 - 10:59

 

 

 

Међународни научни скуп ''Свети цар Константин и хришћанство'', на којем је учествовало око сто тридесет научника из више земаља Европе, Америке и Аустралије, одржан је у Нишу од 31. маја до 2. јуна 2013. године.

Идеја о овој конференцији потекла је од тадашњег Епископа нишког, сада Патријарха српског г. Иринеја, на Годишњој скупштини Центра за црквене студије у Нишу 2010. године, када је и отпочео рад на њеном организовању. Патријарх Иринеј задржао је место покровитеља овог скупа, а на чело Организационог одбора и Програмског савета дошао је нови Епископ нишки г. Јован. Поред Центра за црквене студије, у организацији овог научног скупа учествовали су и Институт за православне хришћанске студије Универзитета у Кембриџу, Институт за византијско-словенске студије ''Иван Дујчев'' из Софије, Институт за национална и верска питања из Солуна, Одељење за историју Филозофског факултета из Београда и Филозофски факултет из Ниша.

Програм Међународног научног скупа ''Свети цар Константин и хришћанство'' почео је церемонијом свечаног отварања у Светосавском дому Саборне цркве 31. маја у 10 часова. У име Његове светости Патријарха и Његовог преосвештенства Епископа нишког присутне је поздравио протојереј ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Светог Кирила и Методија. Пригодне говоре упутили су професор Зоран Перишић, градоначелник Ниша, др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, и професор Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије.

На пленарном заседању које је одржано на Филозофском факултету од 12 часова истог дана, британски академик и чувени православни философ о. Андреј Лаут истакао је да се са обраћењем Константина захтев Римског царства за универзалном влашћу поклопио са универзалним захтевом Цркве да проповеда свим народима – на основу чега је Црква лако склизнула у то да постане организација за спровођење верске политике цара. Професор др Радомир Поповић са Православног богословског факултета у Београду изнео је преглед правила Првог васељенског сабора, која дају јасан увид у унутрашњи живот и поредак Цркве у Константиново доба. Руски академик Анатолиј Турилов говорио је о тајанственој историји сребрног реликвијара у којем је био чуван део моштију светог цара, које су у Русију доспеле из средњовековне Србије. На крају пленарног заседања развијена је плодна дискусија у којој је узео учешћа још један од светских ауторитета константиновских студија, професор Тимоти Барнс из Единбурга.

Радни део конференције састојао се од девет сесија које су, према програму, биле подељене у по три секције паралелно вођене у слушаоницама Филозофског факултета. У три конференцијска дана одржано је, практично, двадесет шест сесија. За модераторе ових јединица именовани су неки од најугледнијих учесника скупа: Грем Џонс са Оксфорда, Алберто Фереиро из Сиетла, Норберт Видок из Ополе, Торстеин Толефсен из Осла, Михаил Казаков из Смољенска, Димитриос Москос из Атине, Џеф Дан из Бризбејна, Елени Влахопулу из Солуна и други. Противно обичајима вишедневних скупова, интересовање за рад сесија трајало је до самог краја. Последња, девета сесија, била је и најпосећенија, најдужа по трајању и због даљег тока програма морала је бити прекраћена.

Првог дана конференције најзапаженија саопштења имали су већ поменути Тимоти Барнс, као и двојица млађих теолога из Санкт Петерсбурга, Андреј Даровски и Дмитриј Бирјуков. Професор Барнс изнео је тезу да однос државе према хришћанима уопште није био тема дискусије Константина и Ликинија у Милану 313. године. По њему, сусрет двојце императора имао је сличну историјску важност и циљеве какве ће вековима касније имати Конференција савезника на Јалти пред окончање Другог светског рата. О административној државној подели и значењима у време Константина говорили су Грем Џонс са Оксфорда, као и професори Павел Филипчак и Јачек Вјевјоровски из Лођа. На крају своје сесије они су заједно са професорком Хагит Сивен из Канзаса, САД, развили жестоку дискусију.

Другог дана конференције запажена излагања на бугарском језику имали су Васја Велинова, управница Центра за византијско-словенске студије, о Константину Великом у византијској и словенској историографији, и Александар Омарчевски, декан софијског богословског факултета, о Криспу и Фаусти као ''ноћној мори'' светог Константина. Врхунска саопштења имали су Антуса Папајанаки са Оксфорда, из области византијске археологије, и Алберто Фереиро из Сијетла, САД, из старе хришћанске књижевности.

У другој сесији група философа из Скандинавије и балканских земаља обрадила је значајне моменте Константиновог дела из угла светомаксимовских теолошких студија. У другој секцији ове сесије неколико домаћих историчара из Београда и Ниша (Милош Антоновић, Радивој Радић, Бојан Јовановић, Александар Узелац) отворили су важне теме из наслеђа константиновског предања у српској националној историји.

У поподневним сесијама другог дана могле су се чути занимљиве анализе Михаила Казакова из Смољенска, Русија – о религијској толеранцији како су је хришћани и пагани схватали у IV веку, и Димитрија Москоса из Атине, о ставу раног египатског монаштва према Константину и идеји хришћанског царства. Маријана Вуковић са Централног европског универзитета у Будимпешти анализирала је средњовековне словенске изворе потекле из ране агиографске традиције о Константину као земаљском владару, која се разликује од уобичајене званичне глорификације Константина на трагу Јевсевијеве политичке теологије.

Међу најзанмиљивијим излагањима трећег дана међународног научног скупа ''Свети цар Константин и хришћанство'' била су саопштења историчарки Монике Вајт из Нотингема, о поштовању светог Константина у премонголској Русији, и Мажане Кучниске из Познања, о улози Константиновог идеала у хришћанству пољско-литванске државе. Одличне реферате из историје уметности поднели су Маријана Боднарук из Будимпеште, Бранка Цуца из Милана, Винка Бубић из Загреба и Елени Влахопулу из Солуна. Можда је најзначајнији тренутак трећег конференцијског дана био наступ дон Франческа Браскија из миланске Библиотеке Амброзијана, на тему нове дефиниције коју је улога хришћанског цара задобила по окончању аријанске кризе.

Зборник радова са научног скупа ''Свети цар Константин и хришћанство'' у два тома на више од 1200 страна одштампан је и подељен учесницима уочи почетка конференције. Промоција овог зборника одржана је 2. јуна у 20 часова у Светосавском дому. Том приликом говорили су високи представници суорганизатора конференције. Професор Атанасиос Ангелопулос из солунског Института за национална и верска питања говорио је о актуелности Миланског едикта, истичући да је слобода савести почетак других слобода и семе свих политичких права на која се позивају грађани савременог света. Васја Велинова из софијског Центра за византијско-словенске студије рекла је да су аутори радова у овом зборнику покушали да дају одговор на питање ко је Константин за нас модерне људе који живимо у време постмодернизма: легенда, мит, историјска личност или светац? У већини случајева немамо категоричне одговоре већ само отварање хоризоната за нова наулчна истраживања. Једно се не може порећи: историјски и легендарни лик Константина великог су нераздвојиви. Синиша Мишић са Одељења за историју београдског Филозофског факултета напоменуо је да се у овом зборнику налазе радови који су донели нове резултате и које ће будући итсраживачи ових тема морати да узму у обзир. Тимоти Барнс најављен је као човек који већ деценијама помера границе константиновских студија и као најкомпетентнији да оцени значај овог зборника. Он је назвао зборник спомеником научних доприноса различитих дисциплина, који ће, надајмо се, трајати наредних седамнаест векова. Ово је обележавање рођења ере која је у своје време обухватила читав медитерански свет, а која, нарочито на овим просторима, траје до данашњих дана – истакао је Барнс.

Професор Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије, главног организатора конференције, упутио је завршну поруку, делећи заслуге за њен успешан рад у три нивоа: организаторе, учеснике скупа и Организациони одбор. Оно што никада не смемо да заборавимо је Божји благослов. У времену, простору и атмосфери у којој се налазио Центра за црквене студије успех овог научног скупа спада у велика Божја чуда.

Извор: Епархија нишка

[Guest]

Посланица Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве поводом јубилеја Миланског едикта (313 - 2013)

7. Јун 2013 - 11:44

1700 година Миланског едикта – Дух едикта и даље је са нама!

 

 

Ходите, људи, и видите дела Бога

Који учини чудеса на земљи!

Ево, овог лета доброте Господње дарована нам је ретка и истинска свечаност: дато нам је да прослављамо 1700 година од дана када је Промисао Божји проговорио кроз светога цара Константина и дао слободу и силу вери хришћанској. Заиста је ово посебно лето и посебан јубилеј! Јер, свети цар Константин не бејаше обичан римски император, попут других. Јер, његова победа не беше победа попут других. Јер, његов Едикт не беше обични царски указ којим се неко, употребом царске моћи, присиљава да се покори властима. Напротив: све то беше посебно и благословено, све то беше толико значајно и велико да и ми  данас славимо светлост која нам је засијала Миланским едиктом 313. године и великим делом славногa Константина. Иако сва хришћанска васељена слави, ми, православни хришћани, а поготову верни народ наше свете помесне Цркве славимо са умноженом радошћу јер славимо сазивача Првог васељенског сабора, нашег суграђанина, човека којег су подигле наше реке и наше равнице, грејало наше сунце и отхранила наша земља. Зато поручујемо свим православним хришћанима, као и свима хришћанима и нашим пријатељима других вера који схватају значај Миланског едикта: нека се умножи духовна радост и славље!

С правом се наша Црква дичи светим царем Константином. Не дичи се она само рођењем његовим овде, у древноме Наисосу, данашњем Нишу, него свиме оним што је он видео и постигао. Ниш ондашњи не беше неко забачено село, али не беше ни моћни Рим, ни древна Атина, ни богати Коринт, ни космополитска Александрија. Па ипак, Промисао Божји који делује увек путевима неисказивим и мале у великоме прославља, даде да ни из једног од ових градова не изиђе човек и цар који је толико схватао величину Христове личности и науке, као што то учини Константин Нишки. Не преузносећи се пореклом, он се прославио својим великим делима – као цар и државник, али најпре и највише као слободољубац, и слобододаватељ, и поклоник Крста и Христа. Управо зато нити га је понео отаџбински понос Римљана, нити гордост древне философије, ни бахатост Коринћана, ни индиферентност Александријаца. Него га просветли Светлост Христовог Васкрсења и Његове победе над смрћу, тако да је Христовим Крстом постао већи, славнији, духовно богатији и већи космополит од свих својих претходника.

Истинска величина се види у способности да видимо даље и дубље, да испод замагљене површине видимо јасну унутрашњост. Управо такав беше цар Константин, такав беше и његов славни Едикт који прослављамо. Видећи Светлост Тиху Свете Славе бесмртног Оца небеског, он је видео даље и јасније од ма ког од својих претходника на трону римском. Он је, данас знамо и слободно можемо рећи, видео бар 1700 година унапред. Јер, непосредно пред сјај Миланског едикта Цркву и империју потресали су Диоклецијанови прогони, најкрвавији и најперфиднији до тада. Они су Цркву украсили мноштвом мученика, али су позну антику нагрдили невиђеном свирепошћу: у доба које се дичило философијом, културом и цивилизацијом, прогоњени су, огњем и мачем, људи чија је једина кривица била у томе што нису веровали у мноштво лажних богова, него у Једнога и Јединога Бога – у Господа Исуса Христа, само зато што нису хтели да учествују у култу власти него су проповедали љубав за сваког човека. И управо када се чинило да ће антика неславно завршити свој славни ток у крви хришћанских мученика, долази Константинова, али и Христова победа. Долази повратак тадашње културне васељене њој самој у откривању трајних вредности хришћанске вере које постају трајне вредности пре свега хришћанске културе, а потом сваке цивилизације. А све је то било могуће само због боговидне далековидости нашег суграђанина – Константина Великог и Славног.

„Увиђајући већ одавно да не треба порицати слободу религије никоме“, вели овај славни човек на почетку Миланског едикта. Никада се ниједан цар пре њега, а ретко ко и после њега, није уздигао до тог степена богопознања и човекопознања. Јер – слобода је основ свеколиког постојања човековог уколико оно треба да оствари своје назначење. Човек је слободан јер је боголик, јер је створен по икони и подобију, по слици и прилици слободног Бога. Јесте да је човек ту слободу злоупотребио још прародитељским грехом, јесте да човек ту слободу пречесто злоупотребљава на разне начине, често угрожавајући друге својом слободом. Али без слободе он није ништа, он се не осећа као човек јер му је у слободи дат осећај његовог назначења за слободну заједницу са Богом. То се тим пре односи на слободу религије. Јер, човек је по природи homo religiosus, религиозно биће, биће које у вери тражи смисао свога постојања. Вера, као највиша човекова активност којом он ступа у заједницу са живим Богом – дакле, као света вера, посебно захтева свету слободу. Јер, вера рађа наду, нада љубав, а љубави нема онде где влада присила. Зато је слобода вероисповести темељ свих осталих вредности, сваке цивилизације и културе која себе сматра вредном човековог поштовања и живљења у њој. Данас ми не тражимо ништа ни више ни мање од онога што је римском императору и потоњем светитељу постало јасно пре 1700 година. А то је основна чињеница да је човеку неопходно омогућити да слободно, ни од кога ометан, верује и исповеда онако како му срце жели и савест налаже. Нису тако далеко била времена када ово није било могуће. Нису тако далеко од нас простори где ово јесте могуће, али многи одступају од вере, не питајући себе уопште о смислу живота у друштвима која нуде такозвани бољи живот. Свети цар Константин Нишки, православни и европски, знао је да оба ова искушења прете да униште не само веру него и друштво, јер друштво без основних вредности само је понешто боље регулисан чопор вукова. Знао је свети Цар и видео да нити помаже присила да се верује или не верује само зато што је неко тако наредио. Знао је и да ниједно друштво неће преживети ако не дозволи свакоме своме грађанину оно основно – веру, искреност и слободу.

Био је свети Константин, у свом Едикту који данас прослављамо, „модернији“ и племенитији него многи властодршци који су уследили после њега, или који владају данас, када су милиони хришћана  у свету угрожени. Имајући слободу детета Божјег, он је знао на којим вредностима се може основати град. Потекавши из Ниша, са раскрснице Истока и Запада, знао је добре стране и једног и другог. Зато је саградио престоницу у светлости Новог Сиона и тој престоници подарио племенити идеал који друштво може истински оплеменити - идеал симфоније или сагласија Цркве и државе. Знао је свети Цар из свог личног искуства да не помаже ни силина војске ни јачина присиле ако се све не осени Крстом Христовим и не постане христоносно. Његово виђење – виђење победе у знаку Крста - јесте програм постојања Ромејског Царства после њега и програм „византијског комонвелта“, као и свих нас који делимо његову убеђеност да Христос увек и неизоставно побеђује. Његово виђење убедило га је у оно чиме су после њега хиљаду и више година непрекидно живели византијски цареви, као и српски краљеви и цареви: живу веру да сваки град и свако царство треба да се утемељи у Христовој жртви и у Његовом Васкрсењу, али најпре и највише – у ишчекивању Другог доласка Христовог. И ми данас знамо да је усклик „овим побеђуј“ трајно упућен не само њему него и свима. Знамо да је само у знаку Свепобеде могућа било која победа. Константинова загледаност ка Истоку јесте иста она загледаност са којом ми сваки дан ишчекујемо јављање Господа нашега. То је загледаност у свету Евхаристију. Није случајно Велики Константин Миланским едиктом вратио Цркви све храмове и сва богослужбена места. Незнабожачки цареви, у својој жељи да науде Цркви, одузимали су места на којима се приносила божанска Евхаристија знајући да без Евхаристије нема хришћана, да је она њима хлеб насушни и свакидашњи, потребан за живот више од свега другог. Зато је и дао Цркви да приноси највећу од свих жртава и највећи од свих људских приноса – бескрвну Жртву Евхаристије, Принос над приносима. Зато ће истинско прослављање Миланског едикта увек бити литургијско славље, литургијско сећање на историју нашег спасења у Христу, као и на Његов славни Други долазак.

Имајући, драга чеда духовна, такву величанственост нашег суграђанина пред очима и у срцима, потрудимо се да га будемо достојни, да се не поносимо само рођењем у истом граду и у истој земљи у којима се роди највећи од римских царева. Он знадијаше за праве вредности, за веру, љубав и слободу – будимо достојни те вере,  те љубави и те слободе! Он беше „модеран“ јер први јавно признаде слободу вероисповести као основно људско право – користимо и штитимо то право, дајмо својој деци образовање у вери благочестивој и у црквеном животу. Ако славимо свог најзначајнијег суграђанина, поучимо децу ономе чему је он сâм поучио поданике свога царства, а то је лепота вере хришћанске. Ево, Константин беше свестан вредности и јединства Истока и Запада – баш као и свети Симеон и свети Сава после њега, као свети Николај Жички и Јустин Ћелијски, као сви они Оци Цркве који су нам говорили да се не опредељујемо за наметнуте опције и понуђене илузије него за царски пут „изнад Истока и Запада“. Понајпре - да разумемо оно што је у основи Миланског едикта, а то је суштинско, духовно јединство једне државе и друштва као основа свеколиког напретка његовог. Знао је Свети Цар Христове речи да „свако царство које се раздели само у себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам у себи, неће се одржати“ (Матеј 12, 25). Не можемо ни у Царство небеско отићи сами него идемо у Заједници, у Цркви, љубећи једни друге. Тим пре је та поука за нас и задатак свих нас као грађана овог друштва и ове старе европске државе: да будемо, попут великог Константина, миротворци јер ћемо се тако синовима Божјим назвати.

Прослављајући данас спомен светог равноапостолног цара Константина и његове свете мајке, царице Јелене, и радујући се слободи богослужења, проповедања, градње храмова, слободност исповедања и живљења вере хришћанске, што је њихова непролазна заслуга, молитвено се, са болом и сузама, сећамо наше браће и сестара, православних Срба на Косову и Метохији, на окупираној светој српској земљи, као и крајишких Срба, прогнаних 1995. године! Сетимо се, молитвено и састрадално, и свих страдалника у Сирији и широм Истока! Сетимо се и свих жртава сурове „транзиције“, бездушних приватизација и социјалне неправде у свим њеним издањима!

Сви треба да се угледамо на светога цара Константина у његовом старању за сирочад, удовице, гладне и немоћне, као и на задивљујућу филантропску и добротворну делатност Цркве првих векова.

Сви ви, драга наша децо духовна, прихватите спремно и радосно, попут светога Константина Великога, свето Јеванђеље Христово! Чујте глас: Овим побеђујте! – побеђујте Крстом Христовим, којим дође радост свему свету! Нека се свако људско срце просветли часним и животворним Крстом Господњим! Он је преобразио и осмислио васељену и историју. Он је вечни знак победе Христове над злом, грехом и смрћу. Васкрсење не бива без Крста, а ко год се Крсту Христову клања и њиме живи, тај узима учешће и у Васкрсењу Христовом, у победи Његовој ,,над кнезом овога света” (Јов. 12, 31), над свим његовим тминама, обманама и неправдама.

Нека прослава испуњења седамнаест векова од дана када је истина хришћанске вере засијала попут Сунца буде и свима нама повод да схватимо величину догађаја који прослављамо! Плод тога чудесног догађаја јесте остварење апостолске мисије Цркве у свету. Придружите нам се, драга наша децо духовна, у овоме слављу! Нека сваки наш дан буде ново прослављање Христа Господа, а у Њему и овога догађаја! Будимо сарадници Христови у делу спасења света! Будимо, макар у маломе, сведоци љубави Христове и јединства у Христу, Господу нашем, и у свепобедној сили животворнога Крста Његова! Амин.

Дано у Нишу, Константиновом граду, на дан Светог Цара Константина и Јелене, 3. јуна/21. мајa 2013. године

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и

Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко- средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ

Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ тимочки ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ славонски САВА

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ нишки ЈОВАН

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Епископ  умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН

Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ

Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ липљански ЈОВАН

Викарни Епископ ремезијански АНДРЕЈ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички и мјестобљуститељ Епархије битољске МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

[Guest]

Азања: квиз посвећен Миланском едикту

7. Јун 2013 - 12:24

На дан када се наша Света православна црква молитвено сећа светог цара Константина и његове мајке свете Јелене, 3. јуна 2013. године, Основна школа “Радомир Лазић” и храм Светих бесребреника Козме и Дамјана из Азање били су организатори пригодне свечаности поводом прославе 1700 година од доношења Миланског едикта. Том приликом је организован и квиз за ученике основних школа са подручја општине Смедеревска Паланка на тему “1700 година Миланског едикта” о животу и делу светог цара Константина, Миланском едикту и Православној веронауци.

Квиз су осмислили и организовали наставници поменуте основне школе: Бојан Стојадиновић, вероучитељ, и Дамир С. Живковић, наставник историје.

У пригодном програму учествовали су ученици ОШ “Радомир Лазић”: Никола Талијан, Јелена Кељаћ, Немања Талијан, Тамара Радисављевић, Лена Јелић и Марија Милошевић. Свечаност је увеличао и дечји црквени хор “Свети врачеви” поменутог храма којим руководи вероучитељ Бојан Стојадиновић.

У квизу су учествовале екипе четири основне школе: “Херој Радмила Шишковић”, “Херој Иван Мукер”, “Олга Милошевић” и домаћин ОШ “Радомир Лазић”. Квизом су руководили поменути наставници, а о регуларности је бринуо и стручни жири у саставу: јереј Дејан Ненадовић, старешина азањског храма, Слађана Јелић, директорка азањске основне школе, и Весна Митровић Пантић, наставник историје у ОШ “Олга Милошевић”.

У једночасовном квизу ученици су се надметали у седам игара: “Слагалица”, “Загонетна личност”, “Спајалица”, “Скривалица”, “Састави реченицу”, “Ко зна зна” и “Асоцијације”, а квизу су присуствали ученици Основне школе “Радомир Лазић” који су испунили локални Дом културе до последњег места.

Иако резултат није био у првом плану, већ жеља да се нешто више научи о животу и делу Константина Великог, поменимо да је у квизу победила екипа школе домаћина “Радомир Лазић” у саставу: Тања Илић (5. разред), Александра Вулићевић (6. разред), Катарина Витић (7. разред) и Валентина Даниловић (8. разред). Резултат на крају квиза био је следећи:

1. ОШ “Радомир Лазић” - 71 бод
2. ОШ “Олга Милошевић” - 59 бодова
3. ОШ “Херој Иван Мукер” - 42 бода
4. ОШ “Херој Радмила Шишковић” - 36 бодова

Нарочито вредно помена је то да су сви учесници у квизу награђени, без обзира на пласман, књигом и дипломом. Школама које су учествовале у квизу додељена је захвалница и књига на дар. Поклоне су обезбедили организатори, а у просторијама школе је, након квиза, организовано послужење за све учеснике програма и квиза.

О Знамењу које се указало светом цару Константину, свети Владика Николај Српски је записао следеће: “Крст је сведочанство свете љубави; ко то сведочанство не покаже, нема свете љубави у себи. Никакве речи и никакви дарови не могу посведочити љубав као што то може Крст.”

Дамир С. Живковић, наставник историје

и Бојан Стојадиновић, вероучитељ

Извор: Епархија шумадијска

[Guest]

Свештенство Букурешта и Илфова на конференцији у Патријаршијском двору

Прва седница пролећне полугодишње пастирско-мисионарске конференције свештенства Букурештанске  Архиепископије одржана је у великом амфитеатру „Патријарх Теоктист“ у Патријаршији. Радна тема је била „Свети Константин и Јелена – поборници верских слобода и приврженици Цркве“.  Конференцији је председавао Његово Блаженство Патријарх румунски Данило.

Преко 800 свештеника из Букурештанског намесништва првог, другог и трећег као и Северног и Јужног Илфова учествовали су на овом симпосиону заједно са намесницима, игуманима, игуманијама и свештеницима букурештанског и илфовског округа.

Пославар Румунске Цркве је одржао проповед на тему  „Свети цар Константин и Јелена – прототипови лаичког, политичког и друштвеног руковођења“  објаснивши да, између осталог,  да се свети цар Константин и Јелена изображавају са Часним Крстом између њих, јер је свети Константин пронашао Крст на небу, а света Јелена на земљи.

Наводимо теме на које су одржани реферати:

-Професор др Виорел Јонита – „ Милански едикт (313.) – толеранција и слобода за хришћанску Цркву“;

-Професор др Емануил Бабуш – „Хришћанство у контексту Константинове верске политике од 324. до 327. године“;

-Др Данијел Бенга – „Константин Велики и Никејски символ вере (325.)“,

- Професор др Николае Некула – „Развој литургијског живота у време светих цара Константина и Јелене“.

- О. проф. др Адријан Габор – „Нека питања из Константиновог законодавства по питању морално-друштвене и социјалне помоћи државе Цркви“;

- О. проф. др Константин Патулеану – „Основно обележје верске политике светих цара Константина и Јелене. Верска слобода данас“;

- Архимандрит др Венијамин Гореану – „Црквено законодавство у време Константина Великог ( Сабори: Анкирски (314.), Неокесаријски (314/315.), Први васељенски (325.))“;

- Архимандрит Тимотеј Ајоанеј – „ Поштовање и прослављање светих цара Константина и Јелене у Цркви“;

- Архимандрит др Поликарп Читулеску – „ Представе светих цара Константина и Јелене у старим румунским штампаним књигама. Текстови и изображења“.

Пре конференције је одслужена Литургија у храму Светог Спиридона Новог.

Поводом овог догађаја издата је књига Свети Константин и Јелена – поборници верских слобода и приврженици Цркве, у којој се садрже сви радови са конференције.

Извор: Румунска Патријаршија

[Guest]

Прослава јубилеја Миланског едикта у Невесињу

11. Јун 2013 - 14:38

 

 

Централна прослава 17 вијекова Миланског едикта одржана 9. јуна 2013. године у Невесињу. Велики јубилеј свједочи да хришћани и даље живе на овим просторима и да српском народу нико не може одузети оно што је његово вијековима. /фотогалерија/

Литургијско сабрање, културни програм, донаторски ручак и народно весеље уприличени су у касарни „Невесињска пушка“. Обиљежавању великог јубилеја, које је организовала Епархија захумско-херцеговачка и приморска под покровитељством предсједника Републике Српске г. Милорада Додика, присуствовало је око пет хиљада вјерника из Захумско-херцеговачке и Будимљанско-никшићке епархије и Митрополије дабробосанске. Светом архијерејском Литургијом началствовао је изабрани Владика зворничко-тузлански Хризостом уз саслужење Преосвећене Господе Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцеговачког и приморског Григорија, изабраног бихаћко-петровачког Атанасија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија.

Послије служења свете архијерејске Литургије одиграна је представа једночинка „Невесињско Константиние“, којом је на символичан начин представљен чин потписивања Миланског едикта. Представу коју потписује Горан Дука извели су београдски глумци Јелена Жигон и Лепомир Ивковић.

Владика зворничко-тузлански Хризостом истакао је послије свете архијерејске литургије да српски народ баштини насљеђе отаџбине цара Константина: - Цар Константин је доказао да имамо право да се бранимо, да се боримо непрестано и изнова за своја права на опредјељење, слободу живљења и вјеровања, те да нам нико не може одузети оно што је наше вијековима. Морамо бити одлучни, храбри и достојанствени, баш као што је био и цар Константин, да чувамо наше велико богатство и нашу светињу живота, нагласио је владика Хризостом. Он је истакао да је цар Константин Миланским едиктом дао слободу хришћанству: - Цар Константин је направио један велики потез, практично је премјестио престоницу из Рима у Цариград, али још већи значај је био духовни – што је дао слободу хришћанима, који су три вијека били гоњени, казао је владика Хризостом и нагласио да дјела Светог Константина имају далекосежне историјске посљедице које се тичу и нас и нашег времена и да идући Константиновим стопама овај јубилеј прослављамо у једноставности и чињењу добра.

Предсједник Републике Српске г. Милорад Додик истакао је да је манифестација у Српској поводом обиљежавања 1700 година од доношења Миланског едикта доказ да хришћани још постоје на овим просторима: - Хришћани су вијековима на овим просторима пролазили кроз тешка времена и увијек су излазили јачи. Он је истакао да су Влада Републике Српске и Епархија захумско-херцеговачка и приморска договорили да централно обиљежавање јубилеја Миланског едикта у Српској буде управо у слободарском Невесињу.

Средства прикупљена на донаторском ручку биће употријебљена за фондацију „Свети Вукашин“, која помаже породицама са троје и више дјеце, за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима и за дневни центар дјеце са посебним потребама „Моја нада“ у Невесињу. Овој хуманој акцији одазвало се 700 донатора, чиме је добила епитет највеће донаторске акције организоване икад у Невесињу. - До сада је у 160 домова стигла помоћ путем наше фондације, а не смијемо заборавити ни будућност ни прошлост ни наше Пребиловце које обнављамо, рекао је владика Григорије.

У склопу обиљежавања 1700. годишњице од објављивања Миланског едикта прослављене су слава општине Невесиње и слаћког храма Светих Константина и Јелене.

Обраћајући се хуманистима на донаторском ручку, председник Додик је истакао да ће настојати да се у Невесињу у идућем периоду улаже у нове пројекте – изградњу фабрике прехрамбене индустрије и савремене хируршке клинике у које ће Република Српска уложити око десет милиона марака, а чијом ће реализацијом бити створене могућности за отварање нових радних мјеста.

Додик је о реализацији ових пројеката разговарао са власником компаније „Свислајон Таково“ Родољубом Драшковићем и академиком и познатим хирургом из Београда који је поријеклом из Требиња, Предрагом Пешком. Пешко, који је био ратни хирург током протеклог рата, најавио је да ће са својим тимом стручњака радити у невесињској болници и помоћи њено опремање.

Додик је посјетио и Галерију у Невесињу чију је обнову помогао Кабинет предсједника Републике Српске, а у којој је уочи прославе Миланског едикта постављена изложба слика и скулптура академског сликара и вајара професора Миливоја Унковића.

• Бесједа Епископа зворничко-тузланског Хризостома
• Бесjеда Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија
• Обраћање Предсједника Републике Српске г. Милорада Додика
• Обраћање начелника Невесиња г. Шиљеговића
• Обраћање г. Зорана Јањића
• ФОТОГАЛЕРИЈА

Извор: Епархија захуимско-херцеговачка

[Guest]

О историјским и теолошким аспектима Миланског едикта

13. Јун 2013 - 7:13

У част јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта, библиотека „Радоје Домановић“ из Велике Плане, дана 23. маја 2013. године организовала је књижевно вече под називом О историјским и теолошким аспектима Миланског едикта. Гости вечери били су проф. др Радивој Радић са Филозофског факултета, Универзитета у Београду и протођакон Златко Матић, секретар Одбора за просвету и културу Епархије браничевске и асистент на Православном богословском факултету у Београду.

Након уводне речи домаћина, предавачи су, сваки из свог академског угла посматрања, расветљавали личност и дело великог ромејског цара, светог Константина. Професор Радић говорио је о историјским аспектима Миланског едикта, лику самог Константина Великог, првог хришћанског цара, као и о раном хришћанству у Римском царству. Протођакон Златко Матић, говорио је о теолошким аспектима Миланског едикта, значају раног хришћанства, стању у Цркви, односа државе и Цркве на Никејском сабору.

Милански едикт је законски акткоји су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али је хришћанима дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. Миланским едиктом из 313. године, Константин је зауставио прогоне хришћана и фаворизовао хришћанство и њену Цркву као доминантнију верску силу, у оквиру Римског царства. „Схвативши да је хришћанство огромна снага, он је ушао у неку врсту савеза са овом религијом и на тај начин отворио нову епоху у светској историји“, рекао је професор Радић. Према речима протођакона Златка Матића кључна личност за ову велику историјску прекретницу био је цар Константин и тада: „Августов Pax Romana доласком Константина постаје Pax Christiana“, прогони хришћана у потпуности престају, док Августов мир постаје само пророчка припрема света за појаву хришћанског цара.

У препуној сали библиотеке „Радоје Домановић“ из Велике Плане владало је велико интересовање за ову тему, што доказују и бројна питања публике на крају излагања.

Предраг Георгијев

дипломирани историчар

Извор: Епархија браничевска

[Guest]

Прослава Светих Константина и Јелене у Луксембургу

10. Јун 2013 - 10:38

Недалеко од Трира, престонице префектуре Галија и једног од администартивних центара у Константиново доба, јуче је прослављена храмовна слава парохије Светих Константина и Јелене Епархије западноевропске. Свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ западноевропски  Лука. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Никола Шкрбић, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, декан Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију из Београда, протојереј Јаков Марковић, парох бриселски, протонамесник Зоран Радивојевић, домаћин ове велике и важне парохије за православне Србе који живе и раде у Луксембургу, уз ђакона Ивицу Чаировића и ипођакона Жан-Клод Ларшеа. Литургији су присуствовали свештеници и представници Грчке и Руске Православне Цркве.

Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, декан Академије Српске Православне Цркве, започео је своју беседу верницима који су испунили капелу речима псалмопојца Давида Ово је дан који створи Господ… јер су они данас дошли да радосно прославе свог Творца и Спаситеља, али и свог патрона Светог Константина, а затим је истакао значај Светог цара у контексту реформи у светлу Миланског едикта (313). Отац Радомир се посебно осврнуо на значај Константина као равноапостолног светитеља за све оне Србе који живе у расејању и ван своје Отаџбине..

После Свете Литургије протојереј-ставрофор Никола Шкрбић преломио је са домаћином о. Зораном и кумом славе славски колач, а затим су се сви укрепили за трпезом љубави. После тога многи су отишли да виде изложбу која је синоћ отворена у луксембуршком Центру Конвикт, а међу њима је било Холанђана, Румуна...

Извор: akademijaspc.edu.rs

[Guest]

Вера, власт и држава: од Константина до секуларизације и шире

12. Јун 2013 - 11:15

 

По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја и Светог Архијерејског Синода, у Београду ће се од 19. до 22. јуна  2013. године одржати научни међународни симпосион на тему Вера, власт и држава: од Константина до секуларизације и шире. То је међународни састанак у организацији Мреже  за  еклисиолошка истраживања (The Ecclesiological Investigations International Research Network), и њиме ће се са своје стране обележити 1700-годишњица Миланског едикта. Конференција ће изучавати овај изузетно „важан догађај у историји који садржи у себи толико питања, изазова и тензија, узимајући у обзир све оно заједничко за народе и вероисповести, али и оно што их дели. Питања попут ко-егзистенције, дијалога, верске и етничке толеранције, као и проблеми мира и сукоба превладаваће овом конференцијом.“

Поред Српске Цркве, конференцију подржавају многе установе и лица, међу којима Оксфордски универзитет (Енглеска), Универзитет у Џорџтауну (САД), Центар за католичку мисао и културу при Универзитету у Сан Дијегу (САД), Институт за екуменска и међурелигијска истраживања при Тибингенском универзитету, Фондација Конрад Аденауар, британски амбасадор у Србији, Њујоркшка теолошка академија и др.

Ова тродневна конференција представљаће „међународно и интердисциплинарно сабрање са учесницима са свих континената“. На скупу ће излагати представници скоро свих религија и верских заједница у свету, као Prof. Mahmoud Ayoub, стручњак за исламско-хришћански дијалог, и Prof. Necla Tschirgi, стручњак за изграђивање мира и безбедности људи са ранијим радним искуством при Уједињеним нацијама и Форд Фондацији, као и професори са универзитетâ у Мексику, Египту, и Канади; Peter Phan, професор на Ignacio Ellacuria (Џорџтаун), професор католичке социолошке мисли и оснивач програма за докторат из области религиозног плурализма на Универзитету у Џорџтауну; Dale Irvin, председник Теолошке семинарије у Њу Јорку; Elizabeth Clarke, John Carlisle Kilgo, професор историје и патристике на Дјук универзитету; Edwin Arrison, генерални секретар KAIROS-а, Јужна Африка; Elaine Padilla, професор конструктивне теологије на Теолошкој семинарији у Њујорку, и професор Thomas Bremer са катедре за екуменизам и мир Универзитета у Минстеру.

Програм укључује и екскурзије до најзначајнијих историјских и верских знаменитости Србије које су у вези са темом конференције, укључујући и посету древном граду Viminacijum-у, главном граду римске провинције Мезије.

Главни део конференције биће посвећен дискусији о новом документу Црква, који је израдила Комисија за веру и црквени поредак Светског савета Цркава. Ово је други документ који је Комисија издала након документа под називом Крштење, Евхаристија и Свештенство из 1982. г. Dr John Gibaunt, директор Комисије за веру и поредак, образложиће документ. У дискусији ће учествовати и Peter de Mey, професор еклисиологије и екуменизма на Католичком универзитету (Лувен) и члан Међународне реформисане римокатоличке комисије за дијалог, и Преузвишени Dr Geoffrey Rowell, англикански  бискуп у Европи.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/27251-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-1700-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82/