Јубиларна година - Милански едикт 313 - 2013.г., све прославе и догађаји на једном мести

[Guest]

• 18. јануар 2013. 16:52 Категорија: Актуелно
• Свечаност поводом званичног отварања прославе године Миланског едикта информативна служба епархије нишке

 

У нишком народном позоришту у вечерњим часовима 17. јануара, званично је започета прослава јубиларне 2013. године. Свечаност је отворио поздравним говором градоначелник града Ниша господин Др Зоран Перишић, а после чега су се низали говори : Амбасадора руске федерације Г. Александра Чепурина, Његове Преузвишености Бискупа Реформаторске хришћанске цркве г. Иштвана, Његове Екселенције Надбискупа г. Орланда Антонинија, апостолског нунција у Београду и београдског Надбискупа г. Станислава Хочевара. Поздравом домаћина свечаности Председника Републике Србије Господина Томислава Николића и Његове Светости Архиепископа и Патријарха српског Господина Господина Иринеја, започела је јубиларна година толеранције и међусобне хришћанске љубави.

Свечаност је на посебан начин уприличена појењем хора Сретењског манастира из Москве. Који су сходно овој значајној прилици посетили Константинов град и својим гласовима допринели прослави Равноапостолног Цара Константина и Богом изабране мајке његове Царице Јелене.

 

 

Фотографије

[Guest]

23.01.2013

Епископ стобијски Давид: 1.700 година од Миланског Едикта! Ослободите Архиепископа Јована!

 

 

 

 

У овој прилици, пре предстојећег сасвим кратког освртa на актуелна стања, која се односе на непоштовање верских слобода у нашој земљи, подробно ћемо се осврнути искључиво на социолошки аспект предоченог проблема. Повод нам је следећи: историја бележи да се ове године навршава 1.700 година доношења Миланског Едикта. У суштини, Едикт представља одлуку, декрет о религијској толеранцији и прекиду сваког прогона на верској основи.

 

Ипак, седамнаест векова касније, наша стварност сведочи да државни прогон на верској основи код нас још увек постоји. Овај прогон је, много пута, доказима констатован од стране међународне заједнице, од институције које у свету штите верске слободе, и остављен је као показатељ о социолошкој зрелости свести и савести чинитељa прогона! Разуме се и као срамота целокупном нашем друштву! Али очигледно је да прогон не нестаје његовим игнорисањем! Он се, кристално јасно, свакодневно пројављује преко деценијске тортуре Архиепископа Јована од стране државног апарата, и преко бесправног одбијања да Православна Охридска Архиепископија буде уписана у судски регистар цркава! На горе поменуто, годинама уназад, са реакцијама упућеним званичним представницима наше земље, да се што пре прекине прогон на верској основи, обраћају се све помесне православне Цркве и хришћанске конфесије. Прогон, који је овде за неке „невидљив“, остаје заувек видљиво урезан у црквену историју широм света! Личностима са изграђеним системом вредности довољан је неправедан прогон само једне личности да би био промењен ток историје за добробит целокупног човечанства.

 

Савременој Европи је свеж пример познатог теолога Дитриха Бонхофера, који није хтео да буде члан државне немачке цркве Рајха, због чега је више пута био затваран у разним логорима, да би на крају био обешен. Данас у Европској Унији не постоје верски прогони. Зар је потребно да у нашој земљи Архиепископ охридски Јован постане нови Бонхофер како би се тада сви сетили да са садашњом тортуром над њим, савремено друштво стално уназађује себе до нивоа функционисања само по инстинктима, при том заборављајући да савремена друштвена јавност наглашава достојанство, слободу и одговорност човека, нешто што само ствара предуслов за даљи слободан развој човекове личности, па са тим и друштва!?

 

Наравно, не треба заборавити да данас, за разлику од времена у ком је донешен Едикт, живимо у секуларном друштву, које са социолошког аспекта, у модерној заједници, као карактеристику има следеће – верска припадност је приватна и лична ствар, а никако обавезна и државна!

Супротно реченом, данас код нас дејствује нешто нарочито негативно, а то је, сасвим сигурно - идеолошка употреба Хришћанства!

Џон Лок је нагласио да је држава заједница људи, која има циљ да сачува, обезбеђује и подржава грађанске и културне вредности, док је Црква сабор који се ослања искључиво на слободну вољу, а циљ јој је да изрази поштовање Богу. Следствено, атеизам не треба да се поистовећује са секуларизмом.

 

Ми знамо да се већ једанаест година иде на тихо убијање Архиепископа охридског Јована. Није случајно, док се он налази у суровим затворским условима (ми знамо какви су ти услови), да отпочиње монтирани судски прогон и против осталих Епископа, монаштва и грађана припадника Православне Охридске Архиепископије. Да ли, у 21. веку, грађани наше отаџбине, који не припадају јединственој државно регистрованој расколничкој цркви са префиксом „православна“, коју очигледно државни апарат намеће као обавезну чим је јединствена, значи, ти грађани за које смо предочили да нису део регистроване цркве, да ли имају право да региструју цркву којој желе да припадају, или, пак, такав избор за њих ће значити почетак затворских пресуда и судских спорова до у недоглед, односно све до њиховог брисања са лица земље? Управо зато нам Емил Диркајм благовремено указује да етика не може да се потчини моменталном спољашњем притиску који држава спроводи над појединцем, изражавајући истовремено његово обеспокојавање управо пред претњом од умножавања зависности појединца од друштва, и лошим утицајем који то може да има над аутономијом личности.

 

Следствено, потребно нам је спровођење закона о поштовању верских слобода, неопходно је да влада право! Законске одредбе треба да пронађу прикладну равнотежу да не би постојали приговори и протести. Јер протести и настају тада када се опредељене групе налазе ван законских одредби. У случају наше Архиепископије, сама држава крши закон о регистровању цркава и верских заједница! Прогон продужава пред очима међународне заједнице, која је такође стављена на испит, због предугог одлагања правде у односу на нас! Сурова деценијска постављеност власти и безмилосна утамничења за Архиепископа Јована стоје пред вама! Ми смо ту! Ван законских уредби, али не по нашој жељи!

 

Ове године сви хришћани света, на различитим местима, преко креативних сусрета прославиће доношење Миланског Едикта. Црпећи из историјских искустава које са собом носи једна храбра одлука – Милански Едикт, нашој земљи биће потребни не мање храбрих личности, како би се и наше друштво са образом позивало на цивилизацијска достигнућа какав је Едикт, и како то исто друштво не би било пасиван посматрач историје, него како би је достојно прославило управо коначним прекидањем срамног прогона над Архиепископом охридским Јованом!

 

У супротном, увек остаје избор за укочено постојање и немо посматрање презентованог искуства социолошке анализе о стању пакла као немоћи да се љуби други, другачији, различитији.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/24215-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6/

[Guest]

Владика Андреј о Миланском едикту

28. Јануар 2013 - 13:12

 

 

Посебно

интересовање и велики број посетилаца Божићно-богојављенских сретања

изазвало је гостовање Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Андреја

који је говорио о значају и суштини Миланског едикта. У занимљивом

предавању Владика Андреј је истакао и важност и неопходност међуверског

дијалога. „Кроз дијалог заступамо наша веровања и традицију“, каже

епископ Андреј.

Овом приликом др Светлана Пејић је представила зидни календар за

2013. годину који је поводом 17 векова Миланског едикта штампала

Издавачка фондација Српске Православне Цркве.  

•         Извештај Радија Слово љубве

[Guest]

Освећење подгоричког Саборног храма допринос прослави годишњице Миланског едикта

30. Јануар 2013 - 13:29

 

Један од доприноса наше Цркве прослави 1700. годишњице Миланског едикта, који

би потекао из Црне Горе, могло би бити освећење храма Христовог

Васкрсења у Подгорици

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије

најавио је могућност да освећење храма Христовог Васкрсења у Подгорици

буде 28. или 29. септембра ове године. Митрополит је то најавио 25.

јануара 2013. године у которској Галерији солидарности (палата Пима)

отварајући изложбу графика под називом “Константин” аутора Вељка

Михајловића, академског сликара из Београда, коју је организовало Српско

пјевачко друштво Јединство из Котора поводом прославе своје славе

Савиндана.

„Један од доприноса наше Цркве прослави 1700. годишњице Миланског

едикта, који би потекао из Црне Горе, могло би бити освећење храма

Христовог Васкрсења, катедралног храма Црне Горе у Подгорици“, казао је

митрополит Амфилохије.

Он је позвао присутне да се тим поводом помоле Богу, „ јер је у тај

храм уткано много што од онога што је наслијеђено. Од древне Дукље и

Златице, до Превлаке до Котора, што је на даровит начин вајар отац

Драган Митровић пресликао на начин како то ради наш Веља Михајловић“,

казао је митрополит Амфилохије.

Он је нагласио да је цар Константин вододјелница у историји

човјечанства и то не само Европе, већ  у историји културе, људског

друштва и људске заједнице.

„Ове године првенствено источна Европа, Европа цара Константина, па

онда свеукупна Европа и сав хришћански свијет, обиљежава 1700. годишњицу

Миланског едикта. Милански едикт цара Константина је један од

најзначајнијих докумената прве половине четврог вијека, који је

промијенио не само судбину Европе него је на новим начелима поставио

судбину свеукупног свијета. Питање слободе је исконско питање људског

рода. Првенствено је питање слободе вјере и опредјељења за оно што је

вјечно и непролазно. То је схватио цар Константин који је владао истоком

и западом. Схватио је и још нешто друго што је веома битно, да та

слобода и оно што се њему открило преко његове мајке Јелене, у времену у

којем је живио и појаве хришћанства, да се темељи онога што би требало

да се роди из тог преокрета не могу заснивати на старим основама. Зато

је учинио један гест – радикалан историјски. Он је престоницу свога

царства премјестио из старога Рима, Рима цезарскога и многобожачкога, у

до тада скоро непознати град Визант који од тада па ево и до данас носи

назив „Новога Рима“ и који је утемељио Источноромејско царство које је

трајало 1300 година. Једино царство у историји човјечанства које је тако

дуго без прекида трајало и који је утемељило управо хришћанско царство,

хришћанско организовање људске заједнице и људског друштва на новим

основама и царство које се не ограничава у својим циљевима само на

устројство „земнога града“ као што је то био случај са дотадашњим

Римским царством, него царство које чезне, стреми „небеском граду“ како

би га назвао блажени Августин. Отуда је цар Константин вододјелница у

историји човјечанства“, казао је између осталог митрополит Амфилохије.

Присутнима се обратила и историчар умјетности Татјана Кријешторац:

„Већина нас овдје присутних познаје Вељу као човјека који је велики дио

свог живота, а посебно свог умјетничког рада посветио свједочењу о

стварању љепоте. Као што иконописци свједоче о побједоносној Љепоти која

све превазилази, тако и Веља својим радом свједочи о оном  најврлијем и

најсјајнијем што је човјек створио славећи Бога у дугој историји

хришћанства. Веља у својим бројним споменописима свједочи о ликовима

светих који су сами себе преобразили и учинили храмовима духовним, о

храмовима Божјим из којих се вјековима уздижу молитве, о жеђи за лијепим

која је уткана у свако људско биће. Веља то увијек ради на себи

својствен начин, без сувишних украса и сујетне разметљивости, зналачком

једноставношћу ликовног израза увијек истиче садржај, док себе, свој

неоспоран печат и своје ауторство ставља у други план. А садржај овог

споменописа је цар Константин, Константин Велики или једноствано свети

Константин, име које је обиљежило један период историје цивилизације и

човјек који је преокренуо ток историје хришћанства”, казала је Татјана

Кријешторац.

Након својеврсне претпремијере у Котору изложба ће бити организована и у Нишу, Ватикану, Риму и Мадриду.

Отварању изложбе су присуствовали конзул Србије у Херцег Новом Марина Јовићевић и предсједник СО Котор Никола Букилица.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

Актуелности Миланског едикта данас - Владика бачки Иринеј



 

На затварању овогодишње Недеље православља, у недељу 28. априла 2013. године, када је наша света Црква прославила празник Цвети- Свечани улазак Господа нашег Исуса Христа у Јерусалим, одржано је предавање на тему Актуелност Миланског едикта данас, а поводом једног од јубилеја који прослављамо ове године, који је значајан за целокупно хришћанство и нас Србе.

 

Предавање је одржао Његово Преосвештенство Владика бачки Господин др Иринеј, осврћући се у чему је важност и актуелност овог Миланског едикта данас, поред сећања на те давне догађаје и личности.

 

 

Преузмите звучни запис

[Срђан Ранђеловић]

Семинар у Цариграду поводом јубилеја Миланског едикта

 

 

 

Цариградска патријаршија и Савет Европских бискупских конференција заједнички организују научни семинар на тему верских слобода у Европи.  На овај дводневни семинар, који ће се у Цариграду држати 17. и 18. маја 2013,  позив је упутио Његова Свесветост цариградски Патријарх Вартоломеј.

 

Повом семинару представља издавање Миланског едикта пре 1700 година, кад су цар Константин  и југоисточноевропски римски савладар Ликиније прогласили верске слободе хришћанству и другим религијама.

 

Семинар ће посветити пажњу историјским, правним и политичким аспкектима верске слободе у Европи и у другим деловима света. Поред међународно признатих хришћанских историчара и богослова, према програму, своја стручна предавања прочитаће врхунски рабин у Турској Исак Халева, као и представници турске Владе и турских муслимана. Уз Патријарха Вартоломеја, семинаром ће председавати председник Савета Европских бискупских конференција Кардинал Петер Ерде и Митрополит париски Емануил.

 

Већ у уторак 14. маја коптски Папа и Патријарх Тавадрос II посетио је миланског Надбискупа Анђела Сколу поводом ове значајне годишњице.

 

Данас у четвртак, 16. маја, Патријарх Вартоломеј и Надбискуп Скола одслужили су у овом северноиталијанском граду богослужење, кад је Кардинал уручио високом госту из Цариграда честице моштију ранохришћанског светитеља и Светог оца Амвросија Миланског (339-397) и других миланских сведока вере. У наставку су се оба црквена великодостојника помолила у крипти Амвросијеве катедрале.

 

[Guest]

Симпосион на Православном богословском факултету

17. Мај 2013 - 14:56

[Срђан Ранђеловић]

Изложба о Константину у Виминацијуму

 
 

Председник Србије Томислав Николић отворио изложбу Народног музеја "Константин Велики и Милански едикт". Изложено је 128 предмета, међу којима и чувени Константинов портрет, бронзана биста откривена 1900. године.

 

 
На Археолошком локалитету Виминацијум, председник Србије Томислав Николић отворио је изложбу Народног музеја "Константин Велики и Милански едикт".
 
"Виминацијум је део наше римске историје коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску југословенску па поново српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавнина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја", рекао је Николић на отварању изложбе.
 
Изложба Народног музеја са поднасловом "Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије" презентује изузетну збирку аутентичних предмета из десет музеја у Србији који сведоче о владавини Константина, Миланском едикту, почецима хришћанства на тлу Србије.
 
Изложен је репрезентативни материјал настао у периоду од краја другог века које претходи времену Константина Великог, затим из периода његове владавине као и наслеђе првог хришћанског цара.
 
Међу 128 изложених предмета - скулптура, фрагмената архитектонске пластике, фресака, мозаика, накита, посуда, делова војне опреме, римски царски новац, је и 40 артефаката нулте културне вредности од првог до четвртог века наше ере, међу њима и чувени Константинов портрет, бронзана биста откривена 1900. године у родном месту цара Константина Наису.
 
Портрет је вероватно био део монументалне статуе у природној величини која је украшавала главни трг античког Ниша. Бронзана биста, Константинова глава овенчана дијадемом, ремек дело портретне уметности касноантичког доба, обишла је свет на бројним гостујућим изложбама као изузетно вредан експонат римског културног наслеђа.
 
На изложби која ће у Виминацијуму бити постављена месец дана, потом се сели у Народни музеј у Београду од 2.јула до 8.септембра и у Ниш од 19. септембра до 31.октобра, предмети из различитих колекција изложени су по сегментима живота: култура, војска, свакодневни живот римске државе.
 
Богатство живота у урбаним центрима презентују предмети од злата, сребра и бронзе, археолошки налази из резиденцијалних комплекса Сирмијума, Наисуса и Медијане, Гамзиграда и владарски накит нађен у Шаркамену.
 
Изложбу прати двојезична публикација, српско енглеска са 17 уводних текстова који објашњавају време пре Константина као и време првог хришћанског императора рођеном на нашем тлу.
 
Константинова визија за модерну Србију
 
Србија од давнина место окупљања, борби и сталног напретка, рекао председник Николић отварајући изложбу у Виминацијуму у част Миланског едикта. Налазимо се на месту које нас подсећа на Константина Великог и његову славну прошлост, чији смо и ми део, рекао је председник.
 
Председник Србије Томислав Николић отворио је у Виминацијуму изложбу о Константину Великом и Миланском едикту. Славни Константин је, прогласивши хришћанство дозвољеном религијом, мислио несвесно и на ово време у којем градимо савремену српску државу равноправних грађана, поручио Николић.
 
"За сваку одлуку у животу имамо узор у нечему што је неко паметнији од нас написао, а нама остало само да научимо да читамо. За ово време, када се боримо за опстанак свог народа на Косову и Метохији, када нам се чини да је можда теже него икада, Конфучије је записао: Наша највећа слава није што никада нисмо пали, већ што смо устали сваки пут када паднемо", рекао је шеф српске државе.
 
Отварајући изложбу "Константин Велики и Милански едикт 313 - Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије", Николић је подсетио да је реч о обележавању једног од кључних догађаја у хришћанској цивилизацији.
 
"Назив места на коме обележавамо своју славну историју, Виминацијум, данас грађанима Србије звучи лепо и мелодично, али страно. То је део наше римске историје, коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску, југословенску, српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја", рекао је председник.
 
Подручје Србије је миленијумима било место окупљања, раздвајања, борбе, али и константног развоја, додао је председник.
Подсећајући да је више императора рођено је на подручју данашње Србије, међу којима Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије, Галерије, Максимин Даја, Лициније, Константин Велики, Николић је навео и да је Диоклецијан, оснивач прве тетрархије, такође пореклом са балканских простора: "Диоклецијан је одложио распад Царства захваљујући реформама које је покренуо. Наставио их је Константин Велики, чија је владавина означила прекретницу у римској историји", рекао је Николић.
 
У то доба, додао је, на тлу Србије граде се раскошне царске палате, маузолеји и летњиковци, неке по значају и лепоти спадају у сам врх светске баштине.
 
 
Николић је поручио да изложба 'Константин Велики и Милански едикт 313" пажљиво одабраним предметима из српских музеја, представља само део нашег драгоценог наслеђа.
 
"Пружа нам прилику да на непосредан и сликовит начин спознамо улогу изузетних појединаца. Они су током историјске епохе имали кључну улогу у креирању идентитета данашње цивилизације, али и значајних историјских одредница данашње Србије", закључио је Николић.

[Срђан Ранђеловић]

Симпосион у Константинопољу поводом обележавања 1700 година Миланског едикта

 

 

 

 

Црква не слаби, не нестаје... чак и онда када живи и заузима свој јасан став у  „неслободи” - Васељенски Патријарх Вартоломеј.

 

Налазимо се у Константиновом граду, и размишљам, можда и са правом - У каквом стању се налази данашњи, итекако хришћански Град, који је основао и почаствовао својим именом Константин Велики?

 

У својој беседи, приликом отварања рада једнодневног симпосиона који је одржан у петак у Константинопољу, поводом јубилеја 1700 година од потписивања Миланског едикта, Васељенски Патријарх Вартоломеј је поред осталог истакао: Варљиве и деструктивне мисли и томе слична размишљања оповргава ова страница историје и знамење 1700-те годишњице! Значење овог јесте то да Црква непрекидно води свет силом Крста.

 

Верујемо да нас благодат Господа нашег Исуса Хиста и љубав Бога Оца и заједница Светог Духа никада неће напуштати. Господ суделује у нашем животу тајанствено, дубоко, освећујуће, преображавајуће, невидљиво.

 

На симпосиону су присуствовали представници помесних Православних Цркава, нунције Ватикана у Анкари, који је прочитао поруку Папе Франциска, амбасадор Грчке у Анкари, генерални конзули Грчке, Италије и Француске, дипломате других земаља, представници верских заједница Константинопоља, свештенослужитељи Васељенског Трона, као и академици, историчари и теолози. 

 

У раду симпосиона, као представници Српске Православне Цркве, учествовали су Епископ бачки г. др Иринеј и свештеник Гајо Гајић.

 

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80-%D1%83-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-r1629

[Guest]

Centralna proslava Milanskog edikta 6. oktobra u Nišu

 

Centralna proslava obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u našoj zemlji počeće 6. oktobra 2013. godine u Nišu, trajaće nekoliko dana i imaće svečani i radni deo, najavio je episkop niški Jovan na konterenciji na kojoj su predstavljeni projekti niške eprahije za obeležavanje ovog velikog hrišćanskog jubileja.

 

 

On je objasnio da je određeno da proslava traje ravnomerno u toku cele godine, s tim što bi jedan deo posebno bio vezan za dan cara Konstantina i carice Jelene (3. jun) dok bi oktobarska centralna proslava trajala dva ili tri dana.

- Ne postavlja se pitanje, centralna proslava se sigurno vezuje za Niš. Gosti će prvo dolaziti u Beograd jer je tu sedište patrijarha, da se pozdrave sa njim, a potom će se u Nišu nastaviti proslava. Centar takve proslave je sveta liturgija, zatim slede posete Medijani, novootkrivenim grobnicama i potom svečana akademija. Proslavi će prisustvovali svi patrijarsi i svi predstavnici pravoslavnih crkava kao i svi velikodostojnici drugih hrišćanskih konfesija, tako da će se napraviti jedno zajedničko saopštenje, koje će biti jedna poslanica pravoslavnima ali će biti i jedna pouka hrišćanskom svetu u vaseljeni i svma ljudima - rekao je vladika niški Jovan.

On je najavio da će proslava imati i radni deo u sklopu koga će biti održana konferencija koja će biti priprema za veliki pravoslavni Vaseljenski sabor.

-Tu ima veliki broj značajnih tema o kojima će se razgovarati jer je to prilika da se malo preispitamo, da se malo vinemo u prošlost ali i da prevaziđemo neke podele pogotovo među pravoslavnima, da se zacele rane, da se nađu zajednička rešenja za ključna pitanja. Taj radni deo će biti i u Beogradu - objasnio je episkop Jovan.

Na pitanje da li će biti predstavnika rimokatiličke crkve on je odgovorio da su “pozvani na najvišem nivou”.

U čast proslave 1.700 godina od Milanskog edikta eparhija niška pripremila je veliki broj projekata u oblasti izdavaštva, obrazovanja, interneta, televizije, muzike…

Jedan deo projekata je završen a na drugima se još radi. Kako je saopšteno, najveći misionarski projekat koji eparhija niška prilaže proslavi godišnjice Milanskog edikta je dokumentarna serija “Konstantinovo nasleđe”, koja je urađena kao šest jednočasovnih epizoda a DVD izdanje je prevedeno na ruski i engleski jezik.

Objavljena je knjiga “Pokajte se i verujte u jevanđelje” u kojoj su objedinjene besede patrijarha srpskog Irineja za 25 godina na mestu episkopa

niškog. Iz štampe je izašla I knjiga episkopa Jovana “Ikona i himna Bogorodici”, na srpskom I ruskom, koja predstavlja značajno teološko delo. Odštampana je i knjiga “Ovim pobeđuj – krst Hristov”, koja predstavlja izbor najboljih tekstova svetih otaca o krstu. Uskoro se očekuje prvi tom dela Svetog Jovana Zlatoustog. U saradnji sa Biblijskim društvom Srbije vernicima u Nišu biće podeljeno 55.000 primeraka Svetog pisma.

Krst na Viniku čeka bolje vreme

Odgovarajući na pitanja novinara o nerealizovanim planovima za izgradnju najvećeg krsta na Balkanu, koji bi se nalazio na Viniku niški vladika je rekao i da se nije odustalo od tog projekta, ali da za veće graditeljske projekte treba sačekati bolje vreme.

- Kao što sam i rekao kada sam bio ustoličen kao episkop, ne možemo imati gladne pod tim krstom, takvim i tolikim. A da se uradi put, struja i neki sadržaj ne treba odustati. Ali zbog krize treba videti prioritete. Isto kao i sa gradnjom hramova. Kako možemo mi da tražimo od naroda ili grada a imate ljude koji ne

mogu da prežive. Doći će neko bolje vreme za graditeljstvo - rekao je episkop niški Jovan.

Blic

 

https://www.pouke.org/forum/topic/22101-centralna-proslava-milanskog-edikta-6-oktobra-u-ni%C5%A1u/

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/26809-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%86%D0%B0/

[Срђан Ранђеловић]

НАУЧНИ СКУП „ЦАР КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ И ХРИШЋАНСТВО“
31. 05. 2013

 
 
 

 
У Светосавском дому у Нишу данас је отворен највећи научни скуп посвећен Цару Константину у години обележавања 17 векова од потписивања Миланског едикта. 
 
Поређења ради, на сличном оваквом скупу у Милану, учествоваће 38 научника, док ће на овом скупу у Нишу учествовати 150 њих. По обиму и резултатима ово ће бити највећи научни скуп на свету посвећен Константину. Организатор скупа је Центар за црквене студије Ниш који је са припремама овог симпозијума започео 2009. године. 
 
Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић поздравио је на отварању све учеснике и рекао да „данас, када трагамо за моделима сарадње Цркве и државе, када се покушава наћи нови начин деловања Цркве у савременом друштву, Милански едикт може послужити као темељ нових односа у друштву. Ова 2013. година је прилика да сагледамо колико је овај јубилеј велики дар који нам Бог дарује, а који подразумева одговорност: да видимо колико смо достојни да као деца великих и светих краљева из лозе Немањића и потоњих владара у овим тешким временима обележимо догађај од кључног значаја за развој хришћанске вере“рекао је градоначелник. 
 
Суорганизатори овог мултидисциплинарног научног скупа су Институт за православне хришћанске студије Универзитета у Кембриџу, Центар за византијско-словенске студије "Иван Дујчев" из Софије, Институт за национална и верска питања из Солуна, Филозофски факултет из Ниша и Одељење за историју Филозофског факултета из Београда. 
 
Након овог скупа, планира се и научни скуп “Ниш и Византија” који ће се одржати у Нишу од 3. до 5. јуна. Пре научног скупа биће штампани и зборници радова ових научника који ће бити од великог научног значаја за ову област. Научни резултати су већ ту и, уочи скупа, сви радови биће објављени у два тома зборника, што је ретка пракса и својеврсни успех, а у октобру ће се појавити и трећи том.



http://www.ni.rs/index.php?section=news&subsection=show_news_details&news_id=2061&category_id=0

[Guest]

Прослава празника Светих равноапостолних Константина и Јелене у Нишу

4. Јун 2013 - 7:12

 

Празник светих и богоизабраних Константина и Јелене у царском граду Нишу прослављен је на највишем нивоу Српске Православне Цркве

 

Свечано празнично бденије у новосаграђеном храму који је град Ниш њима посветио служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом, уз саслужење свештенства Епархије нишке. Бденије су својим присуством и молитвама обогатили Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј, Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји наше свете Цркве, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радивојевић, Градоначелник града Ниша, председници градских општина, представници Војске Србије и благочестива господа хришћанска, међу којима и увек драги гости из дијаспоре.

 

Палилулско вече

 

Навечерје градске славе обележено је традиционалним сабором Нишлија на Палилулској рампи, где се одржава „Палилулско вече“. Ово вече је један вид културне манифестације којом се обележава празник Светог цара Константина и његове Свете равноапостолне матере Јелене. Нишлијама се овом приликом обратио Епископ нишки г. Јован и у име све пуноће црквене честитао празник и градску славу.

 

 

 

Света архијерејска Литургија

 

Молитвена прослава Светих Константина и Јелене у години великог јубилеја крунисана је светим литургијским слављем. Светом Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Преосвећене Господе Епископа: сремског Василија, будимског Лукијана, канадског Георгија, банатског Никанора, новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, источноамеричког Митрофана, бачког Иринеја, бихаћко-петровачког и изабраног зворничко-тузланског Хризостома, тимочког Јустина, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, милешевског Филарета, будимљанско-никшићког Јоаникија, ваљевског Милутина, рашко-призренски Теодосија, аустралијско-новозеландски Иринеја, крушевачког Давида, умиривљеног захумско-херцеговачког Атанасија, моравичког Антонија, липљанског Јована, ремезијанског Андреја, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, умировљеног средњеевропског Константина, и домаћина Епископа нишког г. Јована.

 

• беседа Патријарха српског г. Иринеја

Света служба завршена је градском литијом и ломљењем славског колача.

На предлог Епископа нишког, а благовољењем Свјатјејшег Патријарха, Свети Архијерејски Синод одликовао је орденом Светог Саве првог и другог степена, као и орденом Светог цара Константина најзаслужније ктиторе и приложнике храма Светих Константина и Јелене у Нишу.

 

 

Празнични дух се у Константиновом граду Нишу осећа свуда и на сваком месту. У организацији нишког Универзитета уприличен је међународни научни симпосиум „Ниш и Византија“. Свечаност је отворио надахнутом беседом Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј.

 

Извор: Епархија нишка