Динкић: Ал Дахра ће уложити 200 милиона евра у пољопривреду

[Crveni Baron]

ЕКОНОМИЈА

Динкић: Ал Дахра ће уложити 200 милиона евра у пољопривреду

БЕОГРАД – Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је да се компанија Уједињених Арапских Емирата „Ал Дахра” предуговором обавезала да ће уложити 200 милиона евра у српску пољопривреду од чега половину тог новца у систем за наводњавање ради повећања продуктивности.

„Потписали смо данас Споразум о избегавању двоструког опорезивања са министром финансија Уједињених Арапских Емирата, али и Споразум о улагању у пољопривреду њихове водеће компаније Ал Дахра која се обавезала да инвестира 200 милиона евра у српску пољопривреду, тако што ће 100 милиона евра инвестирати у системе за наводњавање како би подигла продуктивност производње, а 100 милиона ће инвестирати у преузимање удела у осам државних пољопривредних предузећа где ће Србија са 20 одсто остати сувласник тако да ћемо имати заједничко улагање”, рекао је Динкић, који борави у посети УАЕ.

У саопштењу Министарства финансија се констатује да ће захваљујући аранжману са Уједињеним Арапским Емиратима српска пољопривреда добити инвеститоре који тренутно располажу највећим капиталом у свету, што је услов за добијање максималних приноса од земље.

Како је наведено, компања из Абу Дабија се предуговором обавезала да уложи 100 милиона евра у агротехнички развој и изградњу комплетне инфраструктуре за наводњавање на површини од око 14.000 хектара која се налази у поседу или у закупу пољопривредних газдинстава у Србији.

Динкић је у УАЕ разговарао и с генералним директором Развојног фонда Абу Дабија Мухамедом Саифом ел Суваидом.

„Расположени су да нам помогну да инвестирамо у инфраструктуру за наводњавање и одводњавање у читавој Србији тако што би један део средстава био намењен за чишћење постојећих канала за наводњавање, али и изградњу нових канала, док би други део средстава био намењен нашим пољопривредним произвођачима којима би били доступни дугорочни кредити за куповину нове опреме и подизање квалитета агротехничких мера које они имају на својим њивама”, рекао је Динкић.

Како је саопштено, Динкић је имао успешне разговоре и с менаџментом компаније „Мубадала”, једном од највећих инвестиционих компанија у Голфском заливу.

„Заинтересовани су да размотре могућност да инвестирају у изградњу потпуно нове фабрике, најсавременије технологије за производњу полупроводника и чипова и која би могла да упосли 1.000 врхунских инжењера из Србије”, рекао је Динкић говорећи о том састанку.

Бета

објављено: 13/01/2013

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Dinkic-Al-Dahra-ce-uloziti-200-miliona-evra-u-poljoprivredu.sr.html

[мирођија]

   Ал Дахра је фирма која се бави производњом и продајом  ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ХРАНЕ.

   Затроваће потпуно за сва времена ту земљу коју су купили производњом ГМХ-е.

   Ко је нас питао сме ли та земља да се продаје?

   То треба да буде питање референдума, а не клонова из Скупштине.

 

    У Индији је преко пола милиона фармера  запало у дужничко ропство за семена и пољопривредну опрему код компаније

    Монсанто која је дистибутер истих. Људи су се убијали масовно јер нису могли да врате дугове тој компанији.

 

    Сада уводе на наша врата шеика из Уједињених Емирата, који жели земљу баш у Србији преко наших комбината.

    Шеик је дошао на свршен чин јер се отимање наших сорти семена већ деценију врши на мала врата.

    Испразнили су наша села, комбинате, земља је пуста, становништво је у векликим градовима, где ће да продају ГМХ-у, највише

    месо, које је као такво канцерогено и изазива што је најбитније,- Неплодност... и такве болешчине још непознате...

 

    У Војводини ће да саде генетски модификоване сорте дрвећа, и да је само дрвећа...

[мирођија]

   Ко преживи причаће, али тешко ћемо преживети ако не зауставимо производњу и увоз ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ХРАНЕ...

[Crveni Baron]

   Ал Дахра је фирма која се бави производњом и продајом  ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ХРАНЕ.

   Затроваће потпуно за сва времена ту земљу коју су купили производњом ГМХ-е.

   Ко је нас питао сме ли та земља да се продаје?

   То треба да буде питање референдума, а не клонова из Скупштине.

 

Zemlja se iznajmljuje, daje u arendu kako se kaze. A sta se seje zavisi od zakona u drzavi.

[мирођија]

  Да, разумем то.

  Само видите и сами каква је законитост у нашој држави.

  Код нас у Чачку баш има Воћарски институт некада чувен на овим просторима, који се још копрца да опстане.

  Људи раде позитивно и мисле позитивно.

  Школују и нове докторанте из области воћарства.

  И када од доктора наука чујете да страхују од нових америчких сорти шљиве рецимо, које нам они нуде да излечимо наше

  аутохтоне сорте шљива.

  Не говоре то неки Пера или Лаза, већ образовани паметни људи, рационално, не напамет.

 

  Својевремено је у том Воћарском институту радила и бивша министарка пољопривреде Ивана Дулић, Хрватица из Суботице,

  која се запослила у Институту у Чачку, удала се за Чачанина, и као кадар 2000-е, отишла за министарку у Београд.

  Онда је она била једна од најзагриженијих присталица генетски модификоване соје и сачме, и остале сточне хране за нашу земљу.

  Наравно контаминиране хране.

 

  Дулићка је била само службеник манипулатор јавности. На сваком кораку је радила против државе Србије, односно њене пољопривреде, а у корист интереса Европске Уније да у Србију уведе Генетски модификовану храну.

 Њена биографија је мало дискутабилна.

[Zayron]

Ti jo, biće gigantskih krastavaca arapskih: 

 

 

http://zivinice.co.ba/zanimljivo/2158-krastavac-duzine-119-centimetara.html

 

To je nekakva rasprodaja tamo u tom Abu Dabiju? Prodaje se Srbija?

[мирођија]

Ti jo, biće gigantskih krastavaca arapskih: 

 

 

http://zivinice.co.ba/zanimljivo/2158-krastavac-duzine-119-centimetara.html

 

To je nekakva rasprodaja tamo u tom Abu Dabiju? Prodaje se Srbija?

 

 

    Да, након аукције код госпође Дулићке и пријатеља...Баш би јој пристајао...

[мирођија]

 

 

 

 

Uploaded on Jan 12, 2011

"Prosečno minimum deset tona suvog zrna kukuruza po hektaru -- to je naša obaveza" - poruka je koju su dana pred okupljenim zainteresovanim poljoprivrednicima prezentovali predstavnici kompanija MK Seed, Monsanto Srbija i Confido Tim Subotica. Ove tri kompanije su zadužene za uvoz, prodaju i distribuciju najzastupljenijeg svetskog semena kukuruza -- Dekalb DKC hibrida. Ovi hibridi čine trećinu svetskog tržišta semenskog kukuruza.

Kukuruz će ove godine biti jedna od dominantnijih kultura u ponudi Confido tima. Pred oko 400 zainteresovanih poljoprivrednika danas su predstavljeni "Dekalb" DKC hibridi čiji je Confido tim zastupnik I ovlašćeni prodavac za region severne Bačke, koji su I u prošloj godini pokazali optimalan odnos između vlage zrna I prosečnih prinosa.

Glavni uvoznik I distributer "Dekalb" DKC hibrida u Vojvodini je kompanija MK Seed, deo MK grupe. Njihova preporuka za Subotički gerion, na osnovu dosadašnjih iskustava a na bazi optimalnog odnosa vlage I prinosa su Dekalb hibridi: DKC 440; DKC 4626; DKC 4964; DKC 4888; DKC 4590; DKC 5143; DKC 5170; DKC 5276.

Dekalb DKC hibridi su plod kompanije Monsanto. Kako je rečeno na današnjoj prezentaciji, svako treće seme kukuruza koje se poseje na kugli zemaljskoj je seme "Dekalb" DKC hibrida. Monsanto je u Srbiji prisutan od 2007. godine kada su izvodili oglede kako bi utvrdili kakve rezultate mogu očekivati na domaćim oranicama sa njihovim semenom.

Današnja prezentacija iskorišćena je kako bi se nagradili semenom oni poljoprivrednici iz Subotice koji su u prošloj godini ostvarili najbolje prinose sa Dekalb DKC hibridima. U Confido timu očekuju da će ove godine plasirati poljoprivrednicima sedam hiljada setvenih jedinica ovog hibrida.

 

Uvoznik i distributer DekalB sorti kukuruza za Srbiju:
http://www.mkgroup.rs/mk_group/oblasti_ ... .1066.html

 E sad, vidite - gore imate prezentaciju DekalB hibrida kukuruza u nasoj zemlji, imate MK SEEDS (MK KOMERC) kao zastupnika koji ga prodaje.. A evo izvestaja EPA (Americke agencije za zastitu zivotne sredine) o ukrstanju Bacillus thuringiensis (bacila) sa kukuruzom u stvaranju DekalB sorti : "Bacillus thuringiensis K Cry IA© delta-endotoxin and the genetic material necessary for its production in corn (006463) [Monsanto/DeKalb]"
http://www.epa.gov/oppbppd1/biopesticid ... icides.htm

 Strana 30 dole navedenog dokumenta dokumenta:

"MON 863 ce biti prodavan u Monsantovim Asgrow i DekalB kukuruznim hibridima sa ciljem da bude licenciran i drugim semenskim kompanijama."

"MON 863 will be sold in Monsanto’s Asgrow and DEKALB corn hybrids in addition to being licensed to other seed companies."

U pitanju je memorandum EPA o izvestaju Monsanta o "Bacillus Thuringiensis event MON 863 corn rootworm".. Dokument direktno povezuje GM sortu MON 863 kreiranu ukrstanjem sa bakterijom Bacillus Thuringiensis (BT) sa DekalB sortama.. Na kraju dokumenta je gore navedena recenica da ce se ovi geneticki hibridi prodavati pod imenom DekalB..
http://www.epa.gov/scipoly/sap/meetings ... 3_corn.pdf

 Evo i "Saopstenja Federalnog Registra" o uoptrebi "Bacillus thuringiensis Cry3Bb1" gena u sortama MON 863 i MON 810 (obe su DekalB) :
http://www.epa.gov/oppbppd1/biopesticid ... 006484.htm
Od 1999. do 2005. sve registracije sa modifikacijama..

 U SUSTINI, OVO JE DOKUMENTACIJA EPA U KOJOJ SE GOVORI O PUSTANJU U PROMET I REGISTRACIJI GENETSKI MODIFIKOVANE SORTE MON 863 I MON810 POD TRZISNIM IMENOM DEKALB.

UTICAJ NA ZDRAVLJE SISARA
http://www.biolsci.org/v05p0706.htm

[мирођија]

  Ја не знам ко је овај Шеварлић, али све што се тиче ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ХРАНЕ је узнемирујуће.

  Зар Србија не може да узгаја органску храну, која је здрава, не загађује земљиште, а све се више тражи у свету.

 

 

http://www.mojafarma.rs/index.php/201212304843/GMO/Aktuelno/evarli-referendum-za-gmo.html

nedelja, 30 decembar 2012 13:41

 

Ševarlić: Referendum za GMO

 

Profesor Miladin Ševarlić insistira na odbijanju američkog ultimatuma i pretnje ne ulaskom u STO da se izmeni naš zakon i dozvoli uvoz kotroverzne GM hrane.
Tretman i pažnja sa kojom Srbija treba da pristupi problemu genetski modifikovanih organizama (GMO) ne treba da se razlikuju od promišljanja o pitanju Kosova i Metohije ili ulaska u evroatlantske integracije.

U ovo je ubeđen agroekonomista dr Miladin Ševarlić koji se pita: čemu teritorija, ako posledice GMO po ljudsku populaciju budu kao i kod eksperimentalnih životinja, i ako nas za tri, četiri generacije neće biti, pišu Novosti.

Zahtev Amerike da Srbija izmenom Zakona o GMO skine rampu sa njihovog uvoza, uzgoja, prerade i prometa, po mišljenju ovog profesora očigledna je pretnja jer se time ne uslovljava samo podrška SAD Beogradu za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), već se u istom paketu šalje i poruka da će se bilateralni odnosi Srbije i SAD pogoršati ukoliko se zahtevi Vašingtona zbog interesa njihovih biotehnoloških kompanija ne ispoštuju. Problem je tim veći, smatra on, jer je ovo udarac na poslednji element srpske održivosti. Na poljoprivredu.

"Ne smatram, ipak, da je ovo borba Davida i Golijata. Ovde je jednostavno potrebno argumentovano dokazati da li bi od GMO Srbija imala korist. Pošao bih od nacionalnog interesa koji svaka zemlja treba da gleda. Zašto bismo mi gledali ekonomske interese multinacionalnih kompanija SAD? Na kraju, te kompanije ne dozvoljavaju da se proizvodi dobijeni na bazi GMO obeleže, pa samim tim izazivaju opravdanu sumnju u bezbednost hrane koju proizvode. Osim toga, obaveze u slučaju da dođe do štetnih posledica korišćenjem ove hrane, niko ne prihvata. Zato ja tražim od moje države da me zaštiti", kaže ugledni profesor beogradskog poljoprivrednog fakulteta.

Srbi kao da su već bili izloženi nekom genetskom inžinjeringu sa trajnom posledicom da oko malo čega mogu da se slože, pa se i oko GMO čuje višeglasje...

"Zbog toga predlažem referendum: ko je za, a ko protiv, pa ako narod izglasa dozvolu za uvoz GMO, neka tako bude. Poslednja istraživanja, međutim, pokazuju da četiri petine naših stanovnika nije za GM hranu. Podele nisu loše ako se, da bi se došlo do rešenja, vodi argumentovana rasprava", kaže dr Ševarlić, koji ukazuje na to da svi rezultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na to da pokusne životinje pokazuju velika oštećenja, uključujući tumore i besplodnost u trećoj i četvrtoj generaciji. Projektovano na ljudski vek to je između 80 i 150 godina.

Profesor Ševarlić, koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, kaže da možemo da se ugledamo na druge evrospke zemlje po "GMO pitanju".

Švajcarska je stavila moratorijum na raspravu o GMO do 2017, Bugarska je prvo dozvolila, a zatim pod pritiskom javnosti posle ulaska u EU zabranila uzgoj GMO.

Agroekonomista ukazuje i na štetan uticaj GMO sirovina na ekonomske bilanse Srbije.

"Na ovom polju Srbija uopšte ne može da bude konkurentna i morala bi da uvozi genetski modifikovano seme. Samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza za 1,2 miliona hektara godišnje potrebno je između 70 i 100 miliona evra, što znači milijardu evra za deset godina. To znači da ćemo mi naš spoljnotrgovinski bilans poljoprivrede dovesti do nule samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza. Tvrdnje proizvođača GMO da su ovakve biljke otporne na sušu nisu tačne. Upravo su farmeri u Americi koji proizvode kukuruz i soju ove godine doživeli najveće štete. Nije valjda da se drugima daje bolje GM seme nego američkim farmerima", kaže Ševarlić.

Da bi se videlo da li je GMO bezbedna za ljudsku upotrebu potrebno je teorijski 25 godina, a ona se koristi tek 20. Ali, praktično je problem nerešiv jer i za pet ili deset godina nećemo ništa više znati nego danas zbog toga što u SAD, kao najvećem proizvošaču, ne dozvoljavaju obeležavanje hrane od GMO.

To znači da istraživači i oni koji bi trebalo da s bave kontrolol da li je sve u redu ne mogu definisati koje su to grupe ljudi, uzorci, koje treba pratiti.

Ali nekih naznaka već ima, i to crnih. U posledih 20 godina broj pčelinjih društava u Americi je rapidno opao, što se poklapa, i ne slučajno, sa masovnim uzgojem GMO. To znači da su i njihove pčele bile na polenu GM biljaka. Pre neku godinu jedan pčelar je pred Evropskim sudom u Strazburu dobio spor i odštetu od nemačke države jer su njegove pčele bile na GM biljkama i praktično zagadile med, koji je on morao da uništi.

Pitanje je samo da li smo sposobni da nešto naučimo na pčelinjem iskustvu.

Novosti

[мирођија]

"Паор": Хоћемо састанак са Дачићем због шеика

НОВИ САД - Председник Удружења пољопривредника "Паор" из Црепаје Мирослав Грубанов затражио је данас састанак са председником Владе Србије Ивицом Дачићем поводом најаве да ће компанија шеика Уједињених арапских емирата купити неколико пољопривредних предузећа у Војводини.
"Паори траже хитан састанак са Дачићем због продаје земље арапском шеику", рекао је Грубанов агенцији Бета.

Грубанов је рекао да је огорчен због такве одлуке, јер тиме шеик у посед добија и око 16.500 хектара најкавлитетнијег државног земљишта, по цени од 250 евра по хектару.

Новосадски Дневник данас је објавио да ће шеик и његова компанија Ал Дахра постати већински власник војвођанских предузећа Јадран, Млади борац, 7. јули, Омољица, Долово, Војводина у Старчеву, као и предузећа Драган Марковић у Обреновцу.

Како наводи лист, Србија продаје земљу тих комбината, која се води као друштвено власништво, што је "само по себи дискутабилна имовинска категорија".

Та предузећа имају у просеку по 500 хектара земље, коју Србија шеику планира да прода по 10.000 евра, а припада им и 16.500 хектара државног земљишта.

Лист наводи да ће незаконитост, попут давања државних њива у закуп без тендера, бити превазиђена тако што ће бити потписан међународни уговор од државног значаја и тиме ће и формално и правно посао бити званично склопљен.

Грубанов тврди да су пољопривредници огорчени због тога што није њима понуђено да ту земљу узму у закуп по тако повољним условима, јер су хектар на лицитацијама плаћали и по 800 и 900 евра за хектар.

"Све су то кварне игре, ако се овако настави, заиста ћемо сви под једну шљиву. Бунили смо се након прве Динкићеве и Вучићеве посете Абу Дабију и након првог договора, а сада нам кажу да то није продаја већ заједничко улагање. Није шија него врат", рекао је Грубанов.

Пољопривредник из Каћа Војислав Малешев, члан Удружења Клуб 100П плус, тврди да је то само доказ колико власт поштује народ и колико поштује закон.

"Не брани наш закон само продају државне земље, већ уопште продају земљишта странцима. Министар пољопривреде, с једне стране, обећава да ће померити границу, то јест рокове које смо испреговрали с ЕУ када је реч о продаји њива странцима, а с друге стране, министар привреде већ продаје земљу", рекао је Малешев.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi- ... 63661.html

[Ignjatije]

Финансијска инјекција из Емирата

 

Србија од Уједињених Арапских Емирата очекује веома повољан кредит између две и три милијарде долара. Привредници кажу да је ова вест више него добра, а економисти се залажу да се новац уложи у инфраструктуру и поправљање услова пословања.

 

Лек за болест највеће економије на Балкану стиже изгледа из Емирата и то у облику две до три милијарде долара повољног кредита које би нам Абу Даби позајмио на 20 до 30 година. Милијарда од тога би, како је најавио први потпредседник Владе Александар Вучић, била искоришћена да се отплате раније узети скупи кредити. Остатак зајма би се, каже, убризгао у привреду.

Припремила Мирјана Брајковић

 

Држава дугује 19 милијарди и 150 милиона евра - око 60 одсто свега што створимо за годину дана. Само за отплату дугова наредне године отићи ће милијарду евра. Још толико за субвенције губиташима. А у буџету недостаје новца за пензије и социјалне трансфере.

Вицепремијер Вучић рекао је да је замолио шеика Мухамеда Бин Заједа да Уједињени Арапски Емирати Србији дају две или три милијарде долара по најнижој каматној стопи, на 20 или 30 година.

"То би био готово поклон за ову земљу. Ми бисмо делом тог новца вратили најтеже кредите који нас оптерећујуу", рекао је Вучић.

Једна од тих милијарди биће искоришћена да се отплате раније узети скупљи кредити. Тако би се смањио трошак за камате и развукла отплата дугова да избегнемо ситуацију да за коју годину не можемо да узмемо нови кредит нити да враћамо стари.

Привредници кажу да је ова вест више него добра, а економисти се залажу да се новац уложи у инфраструктуру и поправљање услова пословања.

"Свако препакивање дугова које се ради на начин да нови зајам буде уз нижу камату је  рационална и пожељна одлука коју власти могу да донесу, али је питање да ли можемо повољније да се задужимо, да ли ће те пријатељске везе за узврат тражити нешто друго", каже економиста Ненад Гујаничић.

Препакивање јавног сектора

Економисти сматрају да би држава арапску финансијску инјекцију требало да искористи и за препакивање јавног сектора, да поправи услове пословања и смањи политички ризик који диже цену новца, а да кредитирање предузетника остави банкама.

"Привреда боље него држава зна где треба да инвестира. Привреди требају услови пословања а од државе јој требају инвестиције у инфраструктуру, Коридор 10, а образовање као други део инфраструктурре за боље запошљавање и привлачење страних и домаћих инвестититора", рекла је Ана Трбовић.

Кредит из Емирата за привреднике је, како кажу, фантастична вест, ако део пара буде директно одвојен за подстицаје у пољопривреди, енергетици, за инфрастуктуру и извознике.

Председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић каже да је веома важно да та средства дођу до привредника и буду упућена у оне гране које брзо могу донети резултате.

"То су влеике паре за нашу привреду, ми немамо велику економију и свако добро припремљено улагање може да да резултат, на пример у наводњавање, у пољопривреду у сточарски фонд", каже Сертић.

Привредник Топлица Спасојевић каже да критеријуми који треба да се поставе за наше предузетнике који би инвестирали у пољопривреду и друге области треба да буду, пре свега, колико запошљавјау радника и да ли су на ретко насељеним територијама. 

"Коначно ћемо имати инструмент да развојна политика покаже шта зна, а предузетници покажу раскош свог талента", каже Спасојевић.

Новац из Емирата требало би да стигне пре краја године, а како ће се потрошити Владу ће саветовати и бивши аустријски канцелар који стиже у Србију до краја месеца, али се ипак највећа помоћ око тога очекује од бившег првог човека ММФ Доминик Строс Кана.

 

Видео прилог погледати на овом линку http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1395112/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B8%D0%BD%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B8%D0%B7+%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0.html

[nana]

компанија Уједињених Арапских Емирата „Ал Дахра” 

Што се негде бар не спомене ко је власник  ове компаније (већински или једини, све једно) ?

[Милан М.]

Вероватно је државна "фирма".

[nana]

Неће да буде ...зна се  већ да није.

[nana]

Вероватно је државна "фирма".

 

Неће да буде....зна се већ да није и чија је.