Новинар се преобукао у просјака и посетио верске објекте

[дибидусрус]

Данас је у великој слободи да се помогне бедним, којих има, Нико не брани да се то организује као, на пример у царској Русији, као св. Јован Крондштатски. Али!  

Управо по тој неостварениј слободи судиће Господ,јер ( Матфеј глава о Страшном Суду). 

Е сад, ја као старешина храма сам скупио неке паре, или сам јак спонзор спреман да пожртвујем неке паре у добротворне сврхе. Шта мислите где те паре иду? Па наравно на кречење Храма! А не на заједницу, или да се те јадне душе, које, понављам постоје огреју око мајке Цркве.

 

П.С. Добијем одликиковање од архијереја ако сам окречио Цркву.

[Милан Ракић]

Значи, требало би мало порадити на харитативној делатности...

[Николa]

Да ли би били спремни и прихватили да тог неког убогог просјака/ињу, одрпаног/у, прљавог/у и да не набрајам више, који би вам се обратио, након што би ви претходно изашавши са службе кренули кући, и који би вам се дакле обратио за помоћ просајчећи и тражећи храну, да ли би му предложили да крене са вама вашем дому и да вам се придружи за божићном трпезом? 

I ja stalno sebi postavljam ovo pitanje. Najveća pomoć je kad čoveku pružiš ruku. Da li ćeš mu dati 100 ili 200 dinara, ili 1000 to je manje bitno. Ustvari to je nekako lakši deo. Mislim da bi na kraju svakako našao parče hleba da preživi do stura. Treba čoveku pokazati da ima nade. A ne samo ugušiti svoju savest.

[Милан Ракић]

I ja stalno sebi postavljam ovo pitanje. Najveća pomoć je kad čoveku pružiš ruku. Da li ćeš mu dati 100 ili 200 dinara, ili 1000 to je manje bitno. Ustvari to je nekako lakši deo. Mislim da bi na kraju svakako našao parče hleba da preživi do stura. Treba čoveku pokazati da ima nade. A ne samo ugušiti svoju savest.

[Zayron]

Sad ću i ja dati svoj sud i mišljenje, kako vidim neki su već otkrili u čemu je glavna stvar. Ipak ponovo još jednom pročitam da mi ne bi šta važno promaklo tamo pa to onda napišem.

[Zayron]

Novinar Blica Momčilo Petrović se stilizovao do role prosjaka i isprobao kako je to biti prosjak tražeći jelo u jednom hrišćanskom, tri pravoslavna i jednom islamskom objektu. Odmah se moram složiti s tim članovima koji su napisali da tako nešto ne može biti nikakvom autentičnom slikom toga svega što se u tim crkvama ili islamskoj zajednici zaista radi i čini na polju haritativnih aktivnosti a to na kraju priznaje i sam taj novinar. Ali svjedoči o jednoj stvari koja po meni gora, nespremnosti, nevoljnost ili neraspoloženosti nas "normalnih" ljudi na kontakt, komunikaciju i opštenje s marginalizovanim komunitama, prosjacima, beskućnicima, zavisnicima, alkoholicima, uličarima (djecom na ulici) itd. U haritativnom radu postoje određena pravila, njihovom svrhom je i sačuvati osjećaj ljudskog dostojanstva ili prosto rečeno elementarni ponos takvih ljudi. Zbog toga ako se pred nema pojavi odrasla muška ali očigledno  zdrava osoba koja prosi nećemo je podvrgnut bjesomučnom ispitivanju ako je vidimo po prvi put u životu. Možemo kratko i ljubazno porazgovarati s njim i dati mu nešto za jelo ili neki komad odjeće a ako se pojavi po drugi, treći itd. put onda bismo se trebali zainteresovat zašto je na ulici i šta ga je to nedobrog snašlo u životu da je tamo dospio. Ukoliko su u pitanju sasvim maloljetna djeca koja prose, naravno da ćemo ih ispitati ko su šta su i odakle su i svakako odmah bez odlaganja pozvati policiju i socijalni rad da ih identifikuje i odveze u neku socijalnu ustanovu. Ako se radi o ženama bilo kojeg vijeka, u zavisnosti od zdravstvenog stanja im treba ponuditi recimo čistu odjeću, kupanje i sl. i s njima je ipak potrebno razgovarati u svakom slučaju, kao i sa vrlo starim, bolesnim i nemoćnim osobama bilo kojeg spola. Dakle reporter Blica je uspio u jednoj drugoj stvari - oslikat i zdokumentovat nivo i karakter naše komunikacije s takvim ljudima što je recimo u hrišćanstvu jako važna stvar. Tako da su na tom najgore prošli ti u islamskoj zajednici koji su s njim komunicirali na sasvim nedostojan i neadekvatan način, u tri slučaja pravoslavnih crkvi je u dva ta komunikacija bila na dosta problematičnom nivou ali zato u trećoj je bila i više nego dobra kao i u toj katoličkoj koja ispunjava sasvim sve ovo što sam gore napisao, što se kaže kao da je iz knjige il po PS-u. Hrist nas je učio da nije bitno čovjeku dati samo hljeba, to može svako i od samog hljeba se ne živi, već ljubavi također i nade. Tačno to što je gore vrlo lijepo već napisao Nikola a to je ono što je recimo savim izostalo u islamskoj zajednici najvjerovatnije zato jer nisu hrišćanima. Isto tako su mu mogli "polako kao retardu" bar onda objasniti da sjedne i pričeka dok pozovu ženu ili ćerku od kuće da mu donesu parče bureka. Iako bi bilo bolje da su primjenili neki bolji i prikladniji način i ton komunikacije, naravno: 

 

Николa, on 04 Jan 2013 - 03:45, said:

I ja stalno sebi postavljam ovo pitanje. Najveća pomoć je kad čoveku pružiš ruku. Da li ćeš mu dati 100 ili 200 dinara, ili 1000 to je manje bitno. Ustvari to je nekako lakši deo. Mislim da bi na kraju svakako našao parče hleba da preživi do stura. Treba čoveku pokazati da ima nade. A ne samo ugušiti svoju savest.

[draganzzz]

Takodje je simptomaticno da se raznorazni mrgudi i namcori zaposljavaju pri crkvi da prodaju svece i ostalo.

Glavni im je posao da vijaju prosjake i u svakom drugom posetiocu da vide moguceg lopova koji je dosao da krade sa ikona.

Naravno ima i korektnih ljudi koji rade taj posao ali vrlo malo!

[Zayron]

Takodje je simptomaticno da se raznorazni mrgudi i namcori zaposljavaju pri crkvi da prodaju svece i ostalo.

Glavni im je posao da vijaju prosjake i u svakom drugom posetiocu da vide moguceg lopova koji je dosao da krade sa ikona.

Naravno ima i korektnih ljudi koji rade taj posao ali vrlo malo!

 

To je istina, nažalost često i kod nas u katoličkoj Crkvi na Balkanu, u Hrvatskoj i BiH. Valjda zato što se na takva mjesta dolazi nekakvim vezama a ne na osnovu ličnih ljudskih i hrišćanskih kvaliteta i karaktera. U italiji, Češkoj, Njemačkoj ili Slovačkoj, Poljskoj to već nije tako, valjda je to odraz takvog zajedničkog mentaliteta balkanskog i kuturne bolje reći nekulturne sredine ili okoline. Potom nam takvi ljudi prave reklamu i reprezentuju nas ili bolje reći prave nam antireklamu i antireprezentuju, hahahahaha.

[Zayron]

Kod tog novinara Blica je vidjet da je stvarno početnik u prošnji, da je duže vrijeme na ulici to bi ga prinudilo zbližit se s takvima sličnima kao on a to bi mu na kraju pomoglo jer bi ga naučili i pokazali mu gdje sve može dobiti hranu, odjeću pa i novac. Sam čovjek bez ikog svog, bez prijatelja i svojeg društva nekakvog je zaista ta najgora mogućnost. Sam se ne smije biti nikada, što situacija ozbiljnija to si prije imamo tražiti društvo nekakvih ljudi, recimo takvih sebi sličnih prosjaka a to nam često može spasiti život i doslovno.

[Јефимија Крунић]

Па, неко је једном рекао " Какви верници, такви и просијаци". Можда не заслужујемо боље, или праве просијаке.

[Zayron]

Zaboravio sam vam pokazat gdje sam radio nekoliko godina kao socijalni radnik. Ovo je hrišćanska haritativna organizacija, najznačajnija poslije Karitasa i Adre a glavno poslanje joj je rad s beskućnicima na terenu i po prihvatilištima. Ja sam radio sa beskućnicima na Glavnoj Željezničkoj Stanici u prihvatilištu urgentne pomoći - nešto kao socijalna prva pomoć. Bilo ih je i ženskih i muških klijenata svih vjekovih kategorija, recimo mnogo mladih maloljetnih 15-18 godišnjih dječaka prostituta iz svih dijelova Češke a bilo ih je mnogo i iz Slovačke. Ženska prostitucija je organizovana drugačije, imaju svoje pasake - pastire koji ih pasu dok kod muške si to svako radi za svoj račun. Trudili smo se ih iščupat iz toga zla i vratit kućama njihovim porodicama ili ako to nije moguće onda ih sklonit sa Stanice i od prostitucije. Nagledao sam se tamo baš svačeg, jednostavno su to posljedice tog bjesomučnog divljačkog kapitalizma koji je nastupio poslije komunizma a mnoge porodice to nisu preživjele, nažalost, raspale su se a djeca ostala na ulici. Zove se to Nadjeje - Nada.

 

http://www.nadeje.cz/

[Душко Дугоушко]

Значи, требало би мало порадити на харитативној делатности...

То свакако!

[Zayron]

Ispravka: 

 

Novinar Blica Momčilo Petrović se stilizovao do role prosjaka i isprobao kako je to biti prosjak tražeći jelo u jednom hrišćanskom, tri pravoslavna i jednom islamskom objektu.

 

Treba: 

 

Novinar Blica Momčilo Petrović se stilizovao do role prosjaka i isprobao kako je to biti prosjak tražeći jelo u jednom katoličkom, tri pravoslavna i jednom islamskom objektu.

 

To je kad započneš rečenicu pa se u sred pisanja sjetiš da je  preformuliraš i ne poispravljaš je onda cijelu prema novom smislu.

[Zayron]

Sad vam pokažem nešto od toga kako je izgledao naš svakodnevni posao u tom prihvatilištu Nadjeje na Glavnoj željezničkoj stanici u Pragu i s kakvima smo dolazili sve klijentima u kontakt. Ovo je trailer, reklamni video spot za dokumentarnu emisiju međunarodne koprodukcije koja se bavi problemom gay prostitucije "male prostitution". Većina ih je bila maloljetnika i početnika u prostituciji tamo na Stanici, ti stariji, iskusniji sposobniji punoljetni mladići onda nisu dalje živjeli na Stanici već su se nekako bolje snašli, uspjeli se je riješit i svoj zanat dalje obavljali po stanovima, nisu bili više beskućnici. Neki su od njih bili ponovo reintegrovani do normalnog života i počeli se bavit normalim poslom a neki nažalost podlegli drogama ili Aidsu tako mladi. Film je sniman u autentičnim sredinama u kojima oni žive u više zemalja: Providence, Rhode Island (USA), Montreal, Quebec (Canada), and Prague (Czech Republic). Prve 4 uvodne fotografije dječaka koje ćete vidjeti odmah na početku na videu od 20 do 26 sekunde su baš iz Praga a sa te Glavne željezničke stanice, Hlavní Nádraží Praha dakle upravo ti naši klijenti o kojima sam vam već pričao. Tako možete stvoriti nekakvu približnu sliku o čemu se to radilo i kakva su to djeca bila skojom smo mi tamo dolazili u kontakt i radili svaki dan. Čini mi se da je producentom, taj što priča drži uvodnu riječ tamo u videu - nekakav američki prostituta koji se izvukao iz toga i sada te novce što ih ima troši na pravljenje takvih filmova kojim je cilj spriječiti širenje dječačke prostitucije.

 

Survivors of the Streets (Trailer)

http://youtu.be/yMS-G-NpFXY

A NEW trailer for my film Lost Voices: Survivors of the Streets. Focusing on the life experiences of three men, this film explores the dark underground world of male prostitution and drug addiction in Providence, Rhode Island (USA), Montreal, Quebec (Canada), and Prague (Czech Republic). From the creator of This Boys Seduction.

[Zayron]

Ovo je jedan takav tipični pražski prostitut, nešto uspješniji od ostalih. Međutim nisu svi uspješni kao on, zna engleski pa si može dizat cijenu. Svi oni konfabuluju ili prosto rečeno lažu. Tako su na primjer mnogi došli s Morave ili Slovačke turistički na jedan ili par dana da vide kakav je Prag - sve sami "turista je to kad ih pitaš šta tu u Pragu ustvari rade. Ili se na drugu stranu ponašaju ko da usred Praga imaju trosobni stan svoj ili svojih roditelja i kao da su na intervju maloprije došli iz njega. I svi naširoko počnu pričat takve neviđene Markove konake o nepostojećim poslovima koje rade, o sportovima, fudbal, skvoš, tenis, hokej itd. bla bla bla koje navodno upražnjavaju, o curama kojih nemaju, porodicama, roditeljima, braćom, sestrama sa kojim ne žive itd. itd.  Zato smo ih mi u profesionalnom žargonu nazivali "pohadkáříma" - pripovjedačima bajki. A sve to govori najviše o tom koliko je njima stalo opet sačuvati nekakav ljudski obraz, lice i izgledati normalno. I u toj situaciji im je bilo stalo do tog šta će si drug ljudi o njima mislit ili pomisliti, što je dobro. Tako su se isto ponašali i s nama socijalnim radnicima u tom  humanitarnom centru, prihvatilištu tamo na Stanici pri razgovorima i mi smo se naravno pravili da im vjerujemo gdje je to moglo i imalo smisla. Taj stid i potreba za sačuvanjem osjećaja dostojanstva i integriteta osobe što im je ostao je vrlo potreban pri kasnijoj reintegraciji a nama to vrlo pomaže u nastojanju da im pomognemo ako oni sami to žele. Nažalost nisu svi bili "uspješni" kao ovaj na videu a čak u takvi kao on u slučaju da se razbole,  recimo od gripe, prehlade, upale pluća, slomljene noge i sl. su naglo ostajali bez prihoda, najdnom preko noći zbankrotovali, od posla nije bilo ništa, kud će takvi bolesni i opet nama morali doći po pomoć, odjeću, hranu, savjet a najčešće se to dešavalo tj. dešava u zimskim mjesecima.

 

Interview with a Prague twink (HQ video)

http://youtu.be/ovBl8Kt0laA

David is a 21 y/o Czech living in Prague. He worked in some aldult

gay pictures and videos and in this interview he tell us about his story.