Светогорски богослужбени устав

[Онуфрије]

Богослужбени живот Цркве прописан је Уставом који прописује црквени поредак током читаве године, како за појце тако и за свештенослужитеље. Боравећи на Светој Гори где сам једно време обављао и послушање типикара, уз несебичну помоћ и савете типикара и црквењака великих светогорских манастира, прикупио сам и покушао да објасним начин вршења богослужења на Атонској гори, дајући у фус нотама сва потребна објашњења, тумачења и илустрације.

 

Књига је подељена у четири дела: 1. Општи укази, 2. Устав годишњег богослужбеног круга са црквењачким типиком манастира Хиландара, 3. Посебне службе и 4. Опште напомене.

 

Први део  Општи укази подељен је на једанаест глава излажући у њима појединачно чин свакодневне, суботње, недељне, славословне и полијелејне службе, свеноћног бденија у част светога, у част Господњих и Богородичиних празника. Затим ту је изложен и чин манастирских слава, Панигира, са распоредом свих светогорских Панигира током године. Светогорско рачунање времена са таблицом за рачунање. У једанаестој глави дат је и списак моштију које се чувају у манастиру Хиландару, објашњавајући када и како се износе на целивање свете мошти у светогорским манастирима.

 

Други део књиге нам представља Устав годишњег богослужбеног круга са црквењачким типиком манастира Хиландара за сваки дан у години по Месецослову и Триодима. Ово је једина књига где је штампан црквењачки типик Хиландара који се у Хиландару чува само као рукопис.

 

У трећем делу дате су посебне службе као што су интронизација игумана, дочек архијереја и других светогорских игумана, освећење воде на почетку месеца, чин монашког пострига, сахране монаха и благосиљање хлебног квасца. Такође јединствен чин благосиљања квасца који код нас није раније штампан.

 

У последњем, четвртом делу дају се опште напомене о манастирским управама, о послушањима, келијском правилу, посту и причешћивању. О монашкој одећи и скидању пане и камилавке, о саборним служењима, као и рецепт за справљање светогорског кољива. Сама књига нам доноси и несвакидашње химне и молитве на црквенословенском језику. Тако имамо пред нама поред чина благосиљања квасца и аниксандари Хурмузија Хартофилакса, комплетан Чин о Панагији, стихиру на Велику суботу својствену само Светој Гори, благосиљање Артоса на Пасху.

   

Светогорски богослужбени Устав ће нам помоћи да се приближимо светогорском начину живота. Ова књига представља неку врсту увода у богату ризницу светогорске богослужбене особености, концепт за разумевање живота светогораца и њиховог богатог литургијског предања.

[Онуфрије]

[Онуфрије]

Књига се може набавити у књижари

 

- Патријаршије, Улица Краља Петра бр. 5

- Задужбине Светог манастира Хиландарa, Булевар војводе Мишића 71 011 3692651, 011 3692653 или путем е-поште: [email protected]

књижарама Богословског факултета (и на Карабурми и у улици Краља Петра бр. 2)

- Благодарник, улица Београдска 33, 0113244038

у Централном магацину Епархије шумадијске

у Централном магацину Архиепископије београдско-карловачке

у манастиру Хиландару

 

или поузећем и наравно лично у манастиру Саринац код Крагујевца 034/574-300.

[Онуфрије]

ОДЛОМАК ИЗ ПРОЛОГА КЊИГЕ:

 

Богослужбени живот Православне цркве прописан је посебном књигом названом Устав, односно Типик. Својим указима, Богослужбени Устав прописује црквени поредак током целе године, дан по дан, од Пасхе до Пасхе, како појцима дајући упутства за појање, тако и свештено и црквенослужитељима, дајући упутства за служење служби Божијих.

            Манастир Светога Саве Освештаног (V век), створио је посебан тип литургијског живота, постепено га обогаћујући новим химнама, канонима, а посебно Октоихом преподобнога Јована Дамаскина Саваитског монаха.

            Такође, и у Константинопољу, стономе граду православног Византијског царства, познати манастири као што су Пантократор, Студитски и Велики манастир Свете Софије, обогаћују литургијски живот Цркве својим прекрасним богослужбеним уставом. Тако Студитски манастир уводи у употребу Триод, а Велики манастир Свете Софије посебни појачки устав, Άσματικόν.

            У X веку, оснивањем Велике Лавре преподобним Атанасијем, ствара се ново монашко утврђење, које ће ускоро имати своје уставе, по угледу на поменуте манастире Палестине и Византије. Типици Свете Горе ковани су кроз векове, током различитих промена[1].

            Типик цара Јована Цимискија (972. године) први уређује целокупни живот Светогорске заједнице. Он представља реорганизацију монашког живота на Атону. Поред духовних питања, њиме се регулише политички и економски статус Свете Горе, којој даје самосталност називајући је државом монаха.

Књига, која је пред вама, не тежи ка томе да постане канон монашког живота, али може служити као приручник љубитељима светогорског начина живота, за приближавање њему. Она је само увод у богату ризницу светогорске богослужбене особености, концепт за разумевање устава Свете Горе и њеног литургијског предања.

Да би се стекао општи утисак о светогорском уставу и животу отаца на Светој Гори, читаоцу је неопходно да обрати пажњу на мање познате појмове, који су карактеристични за литургијски живот Атонске горе.

[1] Од 963. Света Гора је преживела 12 политичких промена, од којих је 5 било под заштитом Византије и Грчке, а 7 под окупацијама Франака, Бугара, Каталонаца, Срба, Отомана, Турака и Немаца.

[Онуфрије]

Цена књиге је 500динара

[Pavlee]

Kupih je juce u Blagodarniku. Prakticna knjiga pogotovo za manastire, uzec za poklon manastiru kod mene da ponesem sad za Bozic