Pesme za decu

[misionar.com]

РОЂЕНДАН

Рођендане
много волим
играм се са
друштвом новим
добро јело
добро пиће
гомила
другара биће.

Торта слатка
госте чека
кремпита
и пита мека
друштво добро
све је дивно
па ком не би
било фино.

(Сретен Станчевић)

[misionar.com]

ЉУБАВ НЕК ЦВЕТА

На крилима маште
на стазама дуге
путујте децо
све ноћи дуге
не дајте срцу
да туга га веже
не дајте страху
да окива, стеже.

Певајте песме
љубав нек живи
обојите живот
нек никад не сиви
радост живота
нек заувек зрачи
будите сунцe
кад небо се смрачи.

Остајте здрави,
срећни, весели
нек чува вас увек
анђео бели
нек смеше се лица
љубав нек цвета
у срцима деце
целога света.

(Сретен Станчевић)

 

[misionar.com]

ВЕЛИКА СРЦА

Малена деца
велика срца
љубав у њима
зрачи, светлуца
греју нам душе
срца нам лече
мазе и теше
кад туга запече.

Љубав без речи
извире, сјаји
искрено срце
радост не таји
дарују љубав
сву душу дају
велика срца
нек заувек трају.

(Сретен Станчевић)

 

[misionar.com]

ПРЕХЛАДА

Једног великог јунака
напала прехлада јака
вирус мали боде, сече
напада већ треће вече.

Јунак кука, маму тражи
да крај кревета му стражи
у помоћ стиже и бака
љуби, теши свог јунака.

Није лако јунак бити
са прехладом битке бити
вирус мали страха нема
за напад се нови спрема.

Ал наш јунак храброг срца
у вирусе смело пуца
нападаће све од реда
док прехлада се не преда.

(Сретен Станчевић)

 

--------------------------------

 

 

МАЧАК БИЛИ

Испод ораха
мог деде
мачак стари
мирно преде
хладовина
баш му прија
када сунце
топло сија.

Лети воли
тамо лећи
зими више
поред пећи
ал опрезно
увек гази
да га вучјак
Рекс не спази.

Рекс би само
да се игра
окретан је
као чигра
он мачора
много воли
ал гњаважа
мачка боли.

Остарио
мачак бели
све се мање
играт жели
Рексу криво
тужно цвили
јер му бежи
мачак Били.

(Сретен Станчевић)

 

[misionar.com]

ПРОЛЕЋНА ВИЛА

Пробудила се лепа
пролећна вила
предивне снове
зимус је снила
поздравља сунце
зору што руди
веселом песмом
природу буди.

Пролећну радост
у срцима шири
устајте децо
птице, лептири
шума нек листа
поље нек цвета
нек све позелени
до сунчаног лета.

(Сретен Станчевић)

 

[misionar.com]

ИГРАЛИЦЕ

Срећни смо
кад сунце сија
свака игра
нама прија
радосни смо
кад се плеше
срца нам се
увек смеше.

Весела је
наша душа
лепу песму
када слуша
кад јуримо
се по кући
срце куца
певајући.

Радосни смо
од рођења
нико то
не сме да мења
љубав нек
у нама цвета
нек се воле
деца света.

Играјте се
и ви с нама
сваког јутра
сваког дана
ново друштво
нам не смета
нек плеше
цела планета.

(Сретен Станчевић)

[misionar.com]

ПУЖ ПУТНИК

Пуж хтео у свет
кад било му пет
пет пуних месеци
па крено ка реци.

Ка реци далекој
јер чуо је приче
да најслађа трава
крај речице ниче.

Ниче и расте
на широком пољу
па ко не би имо
за пут толку вољу.

Вољу да крене
на путе далеке
до зеленог поља
и блиставе реке.

Одусто је ипак
кад вече је дошло
јер реко му неко
да лето је прошло.

(Сретен Станчевић)

 

[Чунга Лунга]

 

Jezeva kucica - Branko Copic

 

SLAVNI LOVAC

Po šumi, širom, bez staze, puta
Ježurka Ježić povazdan luta.
Lovom se bavi često ga vide,
s trista kopalja na juriš ide.
I vuk i medo, pa čak i – ovca,
poznaju ježa, slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka po svu noć sanja.
Pred njim dan hoda, širi se strava,
njegovim tragom putuje slava.

 

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježić je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pričao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k'o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".
U pismu piše:
"Ježurka, brate, sanjam te često i
mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom.
Divno li šara!
Dođi na ručak u moju logu, požuri samo,
ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
čekat ću na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"
Jež se veseli: – Na gozbu, veli,
tu šale nema, hajd da se sprema.
Ježurka Ježić lukavo škilji,
pregleda bodlje i svaku šilji.
- Ako bi usput došlo do boja,
nek bude spremna obrana moja.

 

KOD LIJINE KUĆE

Sunčani krug se u zenit dig'o
kad je Ježurka do lije stig'o.
Pred kućom- logom, kamenog zida,
Ježurka Ježić svoj šešir skida,
klanja se, smješka, kavalir pravi,
biranom frazom lisicu zdravi:
- Dobar dan, lijo, vrlino čista,
klanjam se tebi, sa bodlja trista.
Nek perje pijetla krasi tvoj dom,
kokoš nek sjedi u loncu tvom!
Guskino krilo lepeza tvoja,
a jastuk meki patkica koja.
Živjela vječno u miru, sreći,
nikada lavež ne čula pseći.
I još ti ovo na kraju velim:
ja sam za ručak trbuhom cijelim!
Otpoče ručak čaroban, bajni.
I jež i lija od masti sjajni.
Jelo za jelom samo se niže,
Ježurka često zdravicu diže:
u zdravlje lije i njene kuće,
za pogibiju lovčeva Žuće.
Niže se ručak četverosatni,
zategnu trbuh k'o bubanj ratni.

 

NOĆ

Evo i noći, nad šumom cijelom
nadvi se suton sa modrim velom
Promakne samo leptiri koji
i vjetar noćnik listove broji.
Utihnu šuma, nestade graje,
mačaka divljih oči se sjaje.
Skitnica svitac svjetiljku pali,
čarobnim sjajem putanju žali.
A sova huknu svoj ratni zov:
- Drž'te se, ptice, počinje lov!

 

RASTANAK

Ježić se diže, njuškicu briše.
-Ja moram kući, dosta je više.
Dobro je bilo, na stranu šala,
lisice draga, e, baš ti hvala.
-Moja je kuća čvrsta k'o grad,
prenoći u njoj – Kuda ćeš sad?
Tako ga lija na konak sladi
a jež se brani, šta da se radi:
-Zahvaljujem se pozivu tvom,
al' mi je draži moj skromni dom!
-Ostani kume, lija sve guče,
moli ga, zove, za ruku vuče.
Al' jež tvrdoglav, osta pri svom
- Draži je meni moj skromni dom!
Šušte i šumom jež mjeri put,
kroz granje mjesec svijetli mu put.
Ide jež, gunđa, dok zvijezde sjaju:
- Kućico moja, najljepši raju!

 

POTJERA

Ostade lija, misli se: – Vraga,
što mu je kuća toliko draga?
Kad ježi tako žudi za njom,
bit' će to, bogme, bogati dom.
Još ima možda od perja pod,
pečene ševe krase mu svod.
Ta kuća, vjerujem obiljem sja.
Poći ću, kradom da vidim ja.

 

VUK

Požuri lija, nečujna sjena,
paperje meko noga je njena.
Dok juri tako uz grobni muk,
pred njom na stazi, stvori se vuk.
-Grrr, kuda žuriš, kaži-der lovcu;
možda si negdje pronašla ovcu?
- Idem da doznam – lija sve duva -
zašto jež kuću toliko čuva.
-Eh, kuća, trice! – veli vuk zao.
-Ta ja bih svoju za jagnje dao!
Poći ću s tobom jer volim šalu,
hoću da vidim ježa – budalu!

 

MEDO

Dok jure dalje brzo k'o strijela,
srete ih medo, prijatelj pčela.
- Sumnjiva žurba – medo ih gleda -
možda ste našli jezero meda?
- Ne, nego maštu golica moju,
zašto jež voli kućicu svoju.
-Kućica, glupost! Moje mi njuške,
svoju bih dao za gnjile kruške.
Za sati meda dat' ću je svakom!
govori medo na jelo lakom.
-Poći ću s vama, jer volim šalu,
hoću da vidim ježa – budalu!

 

DIVLjA SVINjA

Sve troje jure k'o divlja rijeka,
odjednom- evo- kaljuga neka.
Divlja se svinja u njojzi banja,
pospano škilji i – jelo sanja.
- Hr-nji, junaci, sumnjiva trka,
negdje se, valjda bogovski krka?!
- Poskoči svinja, uz mnogo graje,
a vuk joj na to odgovor daje:
-Tražimo razlog, blatnjava zvijezdo,
zašto jež voli rođeno gnijezdo!
-Rođeno gnijezdo! Tako mi sala,
za pola ručka ja bih ga dala!
Poći ću s vama jer volim šalu,
hoću da vidim ježa- budalu!

 

PRED JEŽEVOM KUĆICOM

Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god prođu – prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
Tu Ježić uđe, pliva u sreći,
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
- Kućico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek ću vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi'!
U tebi živim bez brige, straha
i branit ću te do zadnjega daha!

 

TRI GALAMDžIJE

Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
- Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš straćaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!
Kućicu takvu, hvališo mali,
za ručak dobar svakom bi dali!
Rekoše tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani šuti.

 

JEŽEV ODGOVOR

Diže se Ježić , oči mu sjaje,
gostima čudnim odgovor daje:
- Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
čestite kuće nemate svoje.
Živite, čujem, od skitnje, pljačke
i svršit ćete – naopačke!
To sluša lija, pa sudi zdravo:
-Sad vidim i ja, jež ima pravo!
To re e, klisnu jednom ćuviku,
a ono troje digoše viku:
- Jež nema pravo, na stranu šala:
a i ti, lijo, baš si – budala!

KRAJ

 

Šta dalje bješe, kakav je kraj?
Priča uči to, potanko, znaj.
Krvnika vuka, jadna mu majka
umlati brzo seljačka hajka.
Trapavog medu, oh, kuku, lele,
do same smrti izbole pčele
I divlja svinja pade k'o kruška,
smače je zimus lovačka puška.
Po šumi danas, bez staze, puta
Ježurka Ježić lovi i luta.
Vještak i majstor u poslu svom,
radi i čuva rođeni dom.

[Чунга Лунга]

POZIV NA LJUBAV - Dobrica Eric

 

Ja i moji drugovi iz škole
pozivamo decu da se vole
a molimo i odrasle isto —
da nam mržnjom ne kvare detinjstvo.

 

Ne mari što nisam međ onima
koji leže na milionima
samo nek mi Sunce stalno sija
i nek se svi vole ko ti i ja!

 

Ne slušajte Vavu i Orvela
ovaj svet se neće ugasiti
Ljubav nas je na zemlju dovela i
Ljubav nas može i spasiti.

[Чунга Лунга]

Koje je bolje - Jovan Jovanovic Zmaj

 

Jedan malen dečko
Nije ništ uživo,
Sve je shvato tužno,
Sve je shvato krivo.

Mučila ga često
I ta miso crna
Zašt nijedna ruža
Da nije bez trna?

Taj je dečko imo
Veseloga druga
Koga nije lako
Obarala tuga.

A zašto ga nije?
Verujte mi, zato
Jer je svašta lepše,
Veselije shvato.

Pa i on sad reče
"Radujmo se, druže,
Što se i na trnu
Mogu naći ruže!"

[misionar.com]

 

ЗИМСКИ РАСПУСТ

.

Весело је

срце наше

зимски распуст

баш нам паше

биће клизања

на леду

играње је

сад на реду!

 .

Мало брдо

све се бели

санкати се

свако жели

радосна су

дечја срца

у ритму песме

свако куца.

 .

Бели снег

по нама веје

душа срећна

нам се смеје

песме зимске

одјекују

да смо срећни

сви нек чују.

 .

Пресрећно је

срце наше

зимски распуст

баш нам паше

нек сви лепо

се проведу

играње је

сад на реду!

 .

(Сретен Станчевић)

[misionar.com]

 

РАДУЈ СЕ ! 

.

Радуј се сунцу

када заруди

песмама птица

док јутро се буди

радуј се киши

кад почне да пада

свака је биљка

пресрећна тада.

.

Радуј се снегу

када завеје

свако се дечје

срце насмеје

радуј се дану

радуј се ноћи

дуги и звездама

које ће доћи.

.

Радуј се радуј

радуј и смеши

са природом целом

заједно плеши

радуј се радуј

свакоме трену

живот је леп

када радујеш се свему.

.

Радуј се радуј

играј и певај

радосне снове

са нама сневај

радуј се радуј

радуј и смеши

заједно с нама

радосно певај и плеши! 

.

заједно с нама

радосно певај и плеши! 

.

(Сретен Станчевић)

[misionar.com]

https://youtu.be/Tkz9-9jwaJI
 
КАДА ЗАСПЕШ
 
Када заспеш, када препустиш се сну
твоја мајка биће поред тебе ту

анђели и виле чуваће те тад
зато, мило дете, мирно спавај сад.
 
Када месец жути загрли твој брод
када звезде беле оките сав свод
када лампиони обасјају град
по шареној дуги ти заплови тад.
 
Морају и птице на починак поћ
јер сва поља, шуме, прекрила је ноћ
спавај и ти, мило, сутра дан ће доћ
бдеће поред тебе мајка целу ноћ.
 
(Сретен Станчевић)
 
http://www.orfejsu.com/kada-zaspes-sreten-stancevic/

[misionar.com]

https://youtu.be/kHKNXDsP99s

[Чунга Лунга]

Evo jedne pesme iz detinjstva nekih od nas, rodjenih osamdesetih i ranije.

Inace, pesma je nekad bila u citankama za osnovnu skolu, iz kojih su ucili moji roditelji (1956-e rodjeni), tako da su je oni usmeno prenosili svojoj deci, a kod neke od njih se, evo, urezala.

Nazalost, ne znam ni naslov, ni ko je autor, a volela bih da znam, pa ako neko zna, neka mu ne bude tesko...

 

 

 

Ispod stene, mesto stana

jazbina je iskopana,

sitnim peskom utapkana,

suvim liscem ututkana.

 

Od mirisnog tu je sena

kolevcica ispletena.

Iz kolevke viri glava,

tu maleno vuce spava.

 

Spavaj, spavaj, mali vuce.

Spavaj, spavaj, crno luce.

 

Svaka majka sina ima,

a vucica vuce ima.

Pa vucica vuce cuva

dok severac poljem duva

i dok sumom lovac stari

prikrada se i krstari

i dok zveri gladne beze

i mraz beli goru steze

i dok veje vejavica

od mekanih pahuljica.

 

Spavaj, spavaj u tisini

u jazbini, u toplini.

 

A kad bude dogodine,

kad prolecno sunce sine

od vuceta vuk ce biti

brzonogi,

tamnoviti,

ostrozubi,

siloviti.

 

U svoj gori nema zveri

sto bi s vukom da se meri.

 

Ali nesto, nesto ima,

pa strah majku obuzima.

Cik lovacke puske tanke

sto prekida reskim pucnjem

tihi zubor uspavanke.