Шта значе речи "Вјечнаја памјат" (видео)

[Guest - . . .-]

 

 

 

[Mironosica]

divno

 

hvala 

[horatio]

Jako lijepo...

[drvce]

Moze li neko pojasnjenje o maloj vaznosti (ne manjoj, vec maloj) telesnosti (

)? Aspekt realnosti koji nam je svima dostupan i proverljiv, kroz koji komuniciramo i u kojem se, po uverenjima mnogih, zadobija ili gubi vecnost je malo vazan? Koliko shvatam, hriscanin kad ostane bez malo vaznog tela nema drugu sansu, u tom malo vaznom trenu i ogranicenosti se odredjuje odnos prema neogranicenom i vecnom... Pravoslavlje je jos "rizicnije", nema ni Cistiliste kao backup varijantu, popravni bez (malo vaznog) tela...

[Иван Недић]

Пазите са коментар са сајта РТС-а поводом упокојења владике Хризостома: "Вечна јапамија". Јако често је и: "Вјечна ја памјат". Неко, пак, на исту вест прокоментарисао: "На многаја љета, владико".

[Душко Дугоушко]

Moze li neko pojasnjenje o maloj vaznosti (ne manjoj, vec maloj) telesnosti (

)? Aspekt realnosti koji nam je svima dostupan i proverljiv, kroz koji komuniciramo i u kojem se, po uverenjima mnogih, zadobija ili gubi vecnost je malo vazan? Koliko shvatam, hriscanin kad ostane bez malo vaznog tela nema drugu sansu, u tom malo vaznom trenu i ogranicenosti se odredjuje odnos prema neogranicenom i vecnom... Pravoslavlje je jos "rizicnije", nema ni Cistiliste kao backup varijantu, popravni bez (malo vaznog) tela...

Нисам слушао видео, па не могу да коментаришем на њега, али могу да коментаришем о „малој” важности тела. Наиме, мислим да се ради о погрешном схватању начина говора који се налази у Новом Завету, где се говори о духовном телу и плотском (требало би наћи бољи превод са кинија, јер је у принципу плот исто значи тело одакле и долазе забуне) телу, што се наравно не односи на некакав платонистички дуализам већ на најважнију тему у Новом Завету - Васкрсење (управо тела, толико о његовој неважности односно мањој важности и уопште у хришћанству је немогуће говорити о некој мањој важности тела, поготово пошто рани хришћани нису ни веровали у платонистички појам душе - то је у цркву доспело касније у сусрету са паганизмом и философијом, као ни јевреји пре њих, а да не помињем ране јевреје који нису веровали ни у васкрсење - што значи да нису веровали ни у какав загробни живот, а коју традицију су касније до Христовог времена очували садукеји; мислим да поред акцента на васкрсењу тела о томе данас највише говори и складиштење моштију и избегавање кремације). Е сада да се вратим на мој одговор, утисак о мањој важносности тела вероватно потиче од Новозаветне поруке о мањој важности овог живота у односу на живот након Васкрсења ergo мања важност плотског тела у односу на духовно тело - то потиче од описа овог живота према животу Будућег Века, јер према хришћанском учењу ово сада и није живот већ умирање, а за живот након Васкрсења се користи реч живот Ζωή на кини језику, па је даље Новозаветна тема да је ово умирање, према Зои, према пуноти живота, као што је сан према јави итд. па је зато ово плотско тело које умире и трули по васкрсењу преображено, те зато, због свега дога можда долази до таквог утиска. Наравно овај живот, тј. умирање, а тиме и плотско тело и даље остаје врло битно, што мислим да хришћански ставови и пракса јасно казују (неговање телесне целомудрености  и телесног здравља, мошти, избегавање кремације, противљење смртној казни, абортусу итд.), а такође и директан Новозаветни однос према телу као храму Духа Светога, па затим и као најважнији хришћански чин, чин Евхаристије чији је врхунац једење тела, телом, па говорење о Цркви као Телу итд. Тело уопште није мање битно, штавише тело је централна тема у Хришћанству...

 

O погледу на загробни живот код древних израиљаца погледати овде, а о Новозаветном погледу овде.

[Душко Дугоушко]

Вјечнаја памјат значи вечно сећање. То има есхатолошко значење...