РТРС "Православље" - ПетроПавлов манастир (видео)

[Guest - . . .-]

Веома лепо да се погледа:

 

[Биљана]

Предиван манастир! 

 

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?page_id=2128

[виноградар]

Vaistinu divan manastir! Igumanija sestra Pavla je moja rodica, isto se prezivamo. Poznajem i ostale sestre. Uvijek je divno otići tamo na liturgiju ili večernju službu, a onda svratiti u prostorije manastira. Ovih godina padaju velike kiše u Hercegovini, pa je manastir više puta bio poplavljen. Ako vas put nanese u Trebinje obiđite ovaj manastir. Malo je van grada, ali nije daleko.

[виноградар]

Манастир Св. Апостола Петра и Павла смјештен је надомак мjеста Чичева у Петропавловом пољу, на четвртом километру југозападно од Требиња. Поменуто поље окружено је са три стране брдима иза којих се пружа море, а са четврте отворено према граду који је истовремено и довољно близу да задовољи евентуалне потребе Манастира, и довољно далеко да му обезбједи неопходни мир. Недалеко од Манастира пролазе два значајна пута: један новоизграђени, који води ка Херцег Новом удаљеном од Требиња око 40 км и други – према Дубровнику, удаљеном око 25 км. Близина ова два туристичка центра, као и близина познате Павлове пећине, смјештене на удаљености од око 45 минута хода по неприступачном терену у стијенама изнад Манастира, чине га – нарочито у љетњим мјесецима – све чешћим свратиштем вјерника, поклоника, али и страних туриста. Петропавловско општежиће успостављено је крајем августа 1998. године, када је за потребе сестринства саграђен нови конак са манастирским параклисом (посвећеним Сабору Пресвете Богородице 26. децембра / 8. јануара). Осим конака, манастирски комплекс сачињавају двије Цркве: једна посвећена Св. Ап. Петру, у данашњем облику обновљена 1906. године за вријеме Св. Митрополита Петра Зимоњића и то на темељима из друге половине IV вијека, и друга посвећена Св. Ап. Павлу, која је првобитно била само крстионица а тек средином V вијека претворена у Цркву, обновљена 2007. године ктиторском добротом Господина Родољуба Драшковића који је поријеклом из Херцеговине (из села Сливље код Гацка). Господин Родољуб Драшковић је успјешан послован човјек, који и поред великих пословних обавеза има и јаку жељу да помогне Херцеговини из које је потекао. У Цркви Св. Ап. Павла су у току радови на живописању храма које раде сестре из Манастира Градац код Рашке (Жичка Епархија). Манастирска земља изван капија углавном је под виновом лозом, воћњацима и маслинама.

- See more at: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?page_id=2128#sthash.zpwDLiJK.dpuf

[Биљана]

@,

Да ли се сестринство манастира још увијек бави иконописом?  

[виноградар]

@,

Да ли се сестринство манастира још увијек бави иконописом?

 

Raspitaću se, dobićeš danas odgovor.

[виноградар]

Подаци о манастирским црквама

Поред конака са капелом (параклисом) и помоћних зграда, комплекс Петропавловог манастира обухвата и двије цркве. Прва, већа, подигнута је 1906. године за време епископовања Св. Свештеномученика Митрополита Петра Зимоњића и то на темељима који – према мишљењу археолога – датирају још из друге половине четвртог века.

Друга, мања, обновљена 2007. године, у ствари је дограђена уз већ постојећу базилику и представљала је триконхос подигнут над старијом крстионицом, откривеном током археолошких истраживања протеклих година. По свему судећи, базилика посвећена Ап. Петру служила је као Саборни храм у коме су обављана богослужења, а триконхос са крстионицом посвећен Ап. Павлу био је мјесто гдје се обављало крштење и гдје су (што се види из остатака 16 гробова у њему пронађених) неријетко били сахрањивани вјерни.

Према мишљењу проф. Ђорђа Јанковића који је са тимом археолога у триконхосу Ап. Павла вршио ископавања током 2001. године, ова два храма потичу из античког периода. Истинитост његове претпоставке да је ово мјесто било Саборни храм мјеста Зиза и можда епископско сједиште тога времена, показало би да је Требињска Епископија тога времена могла бити утемељена још у античко доба. Предање преношено са кољена на кољено околног становништва, а везано за боравак Ап. Павла и Ап. Тита на овим просторима у вријеме њиховог мисионарског путовања ка Далмацији – још је једна потврда велике старости оба храма. Поред тога, о њиховој старости свједочи изузетна сличност са појединим храмовима грађеним у приближно исто време (Базилика Св. Давида у Солуну и Ечмиадзин код Еривана, а када су у питању триконхоси – црквице северне Илирије и Далмације из периода IV до VI вијека). Истраживања показују да су храмови више пута рушени. Базилика је први пут страдала почетком V вијека, при походу западих Гота из Грчке на Италију, а други слој рушења се везује за поход Авара у Далмацију крајем VI и почетком VII вијека, којом приликом су страдале и још неке цркве из околине Требиња. Сматра се да након пожара у вријеме Авара (између 597. и 615) ова црква све до 1906. није обнављана. Ископавања и нова истраживања у овом храму свакако би дала потпуније податке. У триконхосу Ап. Павла вјероватно се служило нешто дуже. Но послије 1377. (година поновног успостављања римокатоличког епископског сједишта у Требињу), обје се цркве користе за сахрањивање. Појава да се два храма подижу један уз други, особена за касноантички и рановизантијски период у Далмацији и шире, објашњава се потребом да се уз Саборни храм подигне и црква посвећена мјесном мученику, посреднику или заштитнику, што је Апостол Павле за ове просторе, изгледа одувијек био…

Петропавловска обитељ данас, са игуманијом Павлом, броји 9 сестара: седам монахиња и двије искушенице.

[виноградар]

ЕКОНОМИЈА И ПОСЛУШАЊА:

Осим времена типиком предвиђеног за богослужење, своје вријеме сестре проводе на послушањима од чијих се прихода Манастир изграђује и живи.

Манастирску економију чини виноград са засадом од око 25 000 чокота винове лозе винских сорти, и то ће у блиској будућности бити главна дјелатност Манастира, воћњак и маслињак. Такође, сестринство је на послушању и у манастирским радионицама од којих су тренутно активне:

Радионица за шивење и вез (обични и златовез), и то свештеничких и владичанских одежди, литија, црквеног одјејанија, дарака и сл.
Радионица за иконопис, у којој три сестре уче и стварају по узору на старе мајсторе византијске уметности.
Радионица за производњу тамјана, у којој се прави тамјан са мирисима етеричних уља биљака карактеристичних за подручје источне Херцеговине: лаванде, кадуље, вријеска, метвице.
Радионица за калиграфију, у којој се – такође по узору на византијску уметност – израђују честитке, разгледнице, украшена васкршња јаја и слични предмети израђени овом техником.

Захваљујући благој клими и великом броју сунчаних дана у години, падине околних брда су обрасле разноврсним љековитим биљем, па је брање и сушење тога биља у сезони његовог цвјетања, као и израда разноврсних чајева и мелема од њега, још једна од активности којом се сестре у слободно вријеме баве.

У оближњој школи монахиње предају веронауку, а у дане суботе и недјеље су са дјецом која ту школу похађају организована дружења у Манастиру кроз разне секције или излете у природу. Манастир стипендира двоје студената, који су управо још од самих почетака Манастира долазили на богослужења и учествовали у раду дјечијих секција при Манастиру.

Сестре, такође редовно посјећују и помажу старе и болесне који живе у селима у околини Манастира.

Манастир је – у духу Епархије чији је органски дио – током читаве године, а нарочито у љетњем периоду отворен за посјете бројних гостију, прије свега православних хришћана из земље и читавог свијета. Можда је управо посљедња чињеница разлог што се међу сестрама Манастира налазе и монахиње из других земаља, Европе и Америке.

 

 

[виноградар]

 

http://mojahercegovina.com/wp-content/uploads/2013/05/100_0932a-custom.jpg

[виноградар]

Oprostite, braćo i sestre. Juče sam obećao bratu Srđanu da ću u toku dana napisati post o prisustvu na liturgiji u ovom manastiru, no stvarno nisam našao vremena da to uradim. Grešku ispravljam jutros. Slijedi post...

 

Na liturgiju, koja je počela u 8 sati, otišao sam sa sestrom. Liturgiju je služio otac Vladan Perišić. Mnogo fin sveštenik, ima lijepu boju glasa. Na liturgiji nije bilo puno ljudi jer je bio radni dan. Crkva je pomalo neobičnog oblika, ni mala, ni velika. Jako je akustična, čuje se predivno kad manastirske sestre pjevaju. Na kraju liturgije služen je parastos poginulim u kosovskom boju, kao i u svim drugim ratovima.

 

Poslije liturgije pozvani smo da malo sjednemo u bašti manastira. Posluženi smo rakijom, likerom, vodom i kafom. Sa sestrom sam razgovarao sa monahinjom sestrom Magdalinom, razgovor je bio jako prijatan. Nakon izvjesnog vremena pozdravili smo se sa domaćinima i otišli kući.

 

Hvala Bogu na prisustvu ovako lijepoj liturgiji u ovako lijepom manastiru.

[виноградар]

[виноградар]

[виноградар]