ЛИНГВИСТА УПОЗОРАВА: Хрвати нам отимају ћирилицу!

[Anti Palma Crew]

- У Хрватској тврде да је ћирилица њихово историјско писмо, као глагољица, што значи да се Србима одузима примат над овим језиком - каже познати српски лингвиста и професор Милош Ковачевић.

 

 

Познати српски лингвиста и професор на неколико универзитета Милош Ковачевић каже да Хрватска академија знаности и уметности покушава фалсификовањем историје да створи примат над језиком свих бивших југословенских народа.

Према његовим речима, Хрвати се у овом “шминкању” историје служе разним фалсификатима, а најалармантније је то што српске институције не реагују.

Хрватска академија знаности и уметности организовала је 26. и 27. новембра научни скуп на тему “Хрватска ћирилична баштина”, на коме се тврдило да је “од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становништво своје културне потребе изражавало (и) ћирилицом. Већ на средњовековним каменим споменицима (и то на крајњем хрватском северозападу) није редак случај да се мешају глагољица и ћирилица, а ускоро после таквих следе и епиграфи на којима се налазе само ћирилична слова”.

Међутим, професор Ковачевић каже да је реч о најобичнијем “шминкању” прошлости, а особито поступака Хрвата крајем 20. века.

- Срби су у протеклом периоду изједначавани са ћирилицом, она је била део идентитета, и заједно са прогоном Срба постојао је и својеврсни “прогон” ћирилице. Међутим, Хрвати су схватили да то за њих није добро, посебно сада када су на уласку у Европску унију. Међутим, они сад границе померају уназад, у смислу да су схватили да им то помаже, сад тврде да је ћирилица њихово историјско писмо, као глагољица, што значи да се Србима одузима примат над овим језиком - започиње Ковачевић причу за Телеграф.

Како нам је објаснио, Хрвати имају намеру да докажу да имају примат над народним језиком, односно оним што смо у СФРЈ звали српскохрватским језиком.

- Они тврде да су први народ који је имао институцију Бана, а прво народно писмо на ћирилици је “Повеља Кулина бана”, па стога онај ко полаже право на то полаже право и на штокавски језик, што је заправо народни језик, од кога је најпре настао српски језик. Поента је што ће они од ових наших народа сада први да уђу у ЕУ, па мисле да, ако присвоје ћирилицу, могу да диктирају услове, односно да “избију из руку” да су сви нови језици настали од некадашњег српског језика. Е сад, ако узмете ову тврдњу, па томе додате и латиницу, коју Хрвати имају од 1918. године а користе је и Срби, онда закључите да је све настало из хрватског језика – каже Ковачевић.

“ЗАМИСЛИТЕ ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА КАО ХРВАТА!”

Он као једну од нелогичности ове “великохрватске” језиче теорије наводи и разлику између данашње хрватске територије и оне од пре једног века.

- Они све време говоре о Бановини Хрватској која је била много мања од данашње. Па, Дубровник је прикључен тек 1939. године! Сада фалсификују историју, позивају се на ћириличне споменике настале на њиховој територији. То нису њихови споменици, већ су само настали на тој територији, али то тада није била данашња Хрватска, него је било много мања. То се најбоље види у народним, српским народним ускочким песмама. Па замислите само ускока Јанковић Стојана који ускаче на турску територију, а Хрват је! Па нема од тога ништа – категоричан је српски лингвиста.

“МИСТИФИКУЈУ ИСТОРИЈУ НА ПУТУ КА ЕУ”

Према његовим речима, разлог због ког су се Хрвати тек 2012. године сетили “свог” писма лежи у њиховом путу ка Европској унији.

- Код њих се сада све своди на мистификацију историје, углавном због ЕУ. Постоји предлог једног немачког посланика у Европском парламенту, а поводом тога што све ове бивше југословенске државе треба да уђу у Унију, да се формализује једна врста “југословенског језика”. То је уштеде ради, да не би морали да преводе са истог на исти језик, пошто се ионако сви разумемо. Сад Хрвати хоће да имају примат над тим језиком – истиче Ковачевић.

Он апелује на културне институције Србије да реагују на ово својеврсно “извртање” историје.

- Иако је ћирилица српско национално писмо, а Хрвати не желе ништа што је српско, њихова јавност ће на ово да пристане. Они “слушају” своје културне институције, а пре свега, овде се о томе и ради, о институцији власти. Ипак, иза овога првенствено стоји ХАЗУ. Међутим, мене највише брине то што Србија не реагује, ниједна инситуција не реагује. То је овде генерално проблем, јер смо ми на неки начин Хрватима савезници, зато што овде институције пристају на сваки њихов предлог – закључује професор Ковачевич у разговору за Телеграф.

 

Извор: http://www.telegraf.rs/vesti/434686-lingvista-milos-kovacevic-hrvati-falsifikuju-istoriju-da-bi-polagali-prava-na-srpski-jezik

[obi-wan]

Он апелује на културне институције Србије да реагују на ово својеврсно “извртање” историје.

 

Nejasno je samo da li ovde misli na Pink ili na sve televizije uopste...

[Anti Palma Crew]

Ако су оне културне, онда боље да је рекао да апелује на некултурне...

 

Иначе овај професор је држао пар предмета мојој жени, и она ми рече да је изузетан професор и лингвиста...

[Mironosica]

postoji vec vrlo slicna tema 

 

https://www.pouke.org/forum/topic/22570-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D1%83/

 

4869

[Anti Palma Crew]

Ово је због професора Ковачевића...  (читај: Морао сам да отворим тему.. - како жена каже )

 

У сваком случају, тужно је чиме се баве...

[Srdjan]

07.01.2013 14:32

Хрвати дижу споменик ћирилици на Широком Бријегу

 

СПЛИT - Директор Tуристичког бироа Широки Бријег Грго Микулић, песник, књижевник, клесар, етнолог и љубитељ старина исклесао је у камену 12 ћириличних слова и намерава да ислеше јос 15, а сва ће бити осветљена, видљива и читљива путницима који се крећу путем Мостар-Сплит и Мостар-Tомиславград-Ливно.

Сплитска "Слободна Далмација" пише да су Срби "у паници" због "споменика" на Широком Бријегу јер сматрају да им Хрвати отимају ћирилицу.

Слова су "никла" на огради основне школе у Кочерину, висока су 1,4 метра, широка метар и дебела 25 центиметара.

Лист наводи да је то не мало изненађење за просечног читаоца коме се Широки Бријег може везати уз свашта, али врло тешко уз ћирилицу.
"У почетку је било неверице и чуђења, али кад смо објаснили да се ради о старом хрватском писму којим је 1404. године писана и Кочеринска плоча, надгробни споменик Вигња Милошевића, која се чува у црквеном простору цркве у Кочерину као споменик нулте категорије, онда је све село на своје. Ради се о томе да је Форсирање ћирилице у време две Југославије као српског писма код народа створило анимозитет према свакој ћирилици, макар је она, уз латиницу и глагољицу, средњовековно хрватско писмо, 'арвацка ћирилица', како се спомиње у додатку Пољичког статута из 1665. године. Tако се догодило да смо с прљавом политичком водом избацили и дете, које сада спасавамо", рекао је Грго за "Слободну Далмацију".

Не без поноса, Грго истиче како су и пре Хрватске академије знаности и уметности (ХАЗУ), која је недавно организовала скуп на тему "Хрватска ћирилична баштина", Широкобријежани схватили значење тог писма у културној историји Хрвата.

До сада је исклесано и постављено 12 слова, а преосталих 15 биће тек постављено.
"Слова пишемо у врло квалитетном херцеговачком камену, који нам је поклонила Фирма 'Дубинт-Кочерин', резали смо га у Фирми АГ Камен, а ја сам се ухватио клесарског посла", рекао је Грго.

Пројекат је направило Удружења Штећак, а Финансирање је помогла Влада Хрватске, Влада федерације БиХ и Западнохерцеговачка жупанија.

Грго је рекао да је непроцењиву помоћ дала и доктор наука Маринка Шимић са Института за кроатистику и славистику у Загребу.
"Наш је циљ да хрватска ћирилица у УНЕСЦО-у добије статус нематеријалне светске културне баштине", навео је Грго.

Све је, ипак, наишло на жестоке реакције српских лингвиста, пише "Слободна Далмација". Можда је најжешћи био један од водећих лингвиста, проФесор Милош Ковачевић, који каже да "Хрвати Србима отимају ћирилицу".

На научном скупу ХАЗУ одржаном крајем 2012. године, подсећа Ковачевић, изнета је теза како је "од 11. до 18. века на великим деловима хрватског територија становништво своје културне потребе изражавало (и) ћирилицом", те да се на средњовековним споменицима "мешају и ћирилица и глагољица".

Ковачевић то назива "хрватско шминкање прошлости" и примећује да су се Хрвати тек у 2012. години сетили "својега" писма ћирилице због њиховог пута према ЕУ-у, јер у Бриселу желе да имају право првенства над језиком и писмом с Балкана.

 

 - - -

Извор: http://www.tanjug.rs/novosti1/72061/hrvati-dizu-spomenik-cirilici-na-sirokom-brijegu-.htm

[Ignjatije]

Споменик „хрватској ћирилици“ код Широког Бријега

 

Док Срби расправљају да ли треба писати Б или П, да ли у српски језик треба влатити „јат“, „јер“ двогласнике и полугласнике из славјаносербског, дотле Ватикан преко својих пијуна у Хрватској и Федерацији БиХ отима од Срба и ћирилицу.

Мање од месец дана од како је Хрватска православна заједница добила свог свештеника, и након што су у Хрватској почели да својатају Мирослављево јеванђеље, код Широког Бријега је подигнут споменик хрватској ћирилици.

Директор Туристичког бироа Широки Бријег, Грго Микулић, исклесао је у камену 12 ћириличних слова и намерава да исклеше још 15, а сва ће бити осветљена, видљива и читљива путницима који се крећу путем Мостар-Сплит и Мостар-Томиславград-Ливно.

„У почетку је било неверице и чуђења, али кад смо објаснили да се ради о старом хрватском писму којим је 1404. године писана и Кочеринска плоча, надгробни споменик Вигња Милошевића, која се чува у црквеном простору цркве у Кочерину као споменик нулте категорије, онда је све село на своје. Ради се о томе да је форсирање ћирилице у време две Југославије као српског писма код народа створило анимозитет према свакој ћирилици, макар је она, уз латиницу и глагољицу, средњовековно хрватско писмо, ‘арвацка ћирилица’, како се спомиње у додатку Пољичког статута из 1665. године. Тако се догодило да смо с прљавом политичком водом избацили и дете, које сада спасавамо.“ – рекао је Микулић за „Слободну Далмацију“.

„Слова пишемо у врло квалитетном херцеговачком камену, који нам је поклонила фирма ‘Дубинт-Кочерин’, резали смо га у фирми АГ Камен, а ја сам се ухватио клесарског посла.“ – рекао је Микулић.

Пројекат је направило Удружење Штећак, а финансирање је помогла Влада Хрватске, Влада Федерације БиХ и Западнохерцеговачка жупанија. Микулић је рекао да је непроцењиву помоћ дала и доктор наука Маринка Шимић са Института за кроатистику и славистику у Загребу.

„Наш је циљ да хрватска ћирилица у УНЕСКО добије статус нематеријалне светске културне баштине.“ – навео је Микулић.

 

http://www.srbel.net/2013/01/08/spomenik-hrvatskoj-cirilici-kod-sirokog-brijega/