Манастир Рајиновац

[Ред Змаја]

[Ред Змаја]

- Најраније податке о овом манастиру налазимо у турском попису „влаха београдске нахије“ из 1528. године, где се наводи као „Ìанастир Свети Рајко“. Село Бегаљица, где се овај манастир налази, у том периоду је имало свега пет кућа, а његов постепени развој можемо да пратимо на основу даљих турских пописа. 

- Тако у следећем, из 1530. године, Бегаљица броји 14, а 1536. године 17 домова. Овде се, осим манастира Свети Рајко, помиње и манастир Свети Тодор, док је у попису из 1560. уз манастир Свети Рајко уписан и манастир Свети Петар.

- Не поседујемо додатне податке на основу чега бисмо могли да утврдимо да ли су Свети Рајко и Свети Петар идентични манастири, али је највероватније дошло до грешке приликом пописа. Такође, не знамо ништа о том другом манастиру који се спомиње у близинини Бегаљице. Каснији писани извори и усмена предања нам о томе ништа не казују.

[Ред Змаја]

Црква-брвнара и обнова

- Првобитна црква манастира Рајиновац посвећена Рођењу Богородице је била црква-брвнара, налик осталим нашим црквама из околине Београда из овог периода. У попису Београдске митрополије из 1732. године, црква се описује као дрвена, са засведеним наосом, дужине 35, а ширине 14 аршина. Предање нам говори да су у XVIII веку, после спаљиваља ове цркве, постојале још две цркве-брвнаре, које су по димензијама биле веће од данашње цркве.

- Прву обнову манастира у XVIII веку је извршио раковички духовник Висарион. Године 1778. помиње се заједнички игуман Рајиновца и Раковице, архимандит Спиридон (Витковић). Вероватно је тада манастир поново опустео. Велику обнову Рајиновца (о којој говори и текст натписа усечен у камену плочу која се некада налазила изнад јужних врата цркве, а сада се у фрагментима чува у манастиру), извршио је бегаљички кнез Стеван Андрејић Палалија 1793. године. Погубиле су га дахије 1804. године, и овде је сахрањен. У овом периоду су извесно време у манастир, због турских зулума, склоњене мошти Стефана Првовенчаног, када их је студенички архимандрит Герасим враћао из Срема у Србију.

- У првој половини XIX века манастир је био прилично сиромашан и опустео. У архивским изворима се помиње као: „Манастир сасвим сиротан и обрушен дуваром и покривачем...“. Због оваквог стања, игуман Мелетије је тражио дозволу од кнеза Милоша за сакупљање прилога по оближњим селима ради његове обнове. Јоаким Вујић, који је манастир посетио 1827. године, оставио је запис из ког сазнајемо да је црква имала два кубета и да се у њој чувају мошти св. Арсенија Великог и св. Јакова. Тада су се под манастиром Рајиновцем налазиле три парохије, односно села: Бегаљица, Камендол и Умчари са 89 кућа и 1212 житеља. Кметови ових села, у писму од 15. маја 1838. године, упућеном кнезу Милошу, тражећи одобрење за прикупљање средстава, наводе „да је таквог стања да је фајда учинити поправку“, па да га треба „изнова уједно с једном звонаром дати сазидати“. Кнез Милош је дао одобрење и исте године је почело скупљање прилога по целој Србији. Убрзо је почела и обнова, а црква је била довршена до лета 1839. године.

[Ред Змаја]

Страдање игумана Илариона

 

- У догађајима током Другог светског рата, игуман Иларион Бановачки (1907-1943) је мучки убијен од комуниста, а манастир је опљачкан и конак спаљен. По сведочењу монахиња, група партизана је игумана сумњичила да сарађује са четницима и, под оптужбом да је пружао отпор, извела из манастира и одвела у оближње село Пударци. Зверски су се иживљавали над игуманом - јахали су га, одсецали делове тела, урезивали му крстове по телу, а потом и убили. Сахрањен је на манастирском гробљу. 

[Ред Змаја]

Архитектура цркве

 

- Мештани сведоче да су извесне преправке вршене крајем XIX века и 1920. године, када јој је скраћен западни део, вероватно цела припрата, и скинута оба кубета. Измењен је цео горњи конструктивни склоп грађевине и зазидана су јужна врата, када је уништена плоча са натписом о обнови. Источни део цркве је затворен са запада новом фасадом. Црква је конципирана као једнобродна базилика са једном широком полукружном апсидом на источној страни и две бочне певнице утопљене у правоугаону масу зида. Зидана је од ломљеног и тесаног камена кречњака и пешчара. Пошто су зидови старијег дела цркве (наоса) напукли, споља су изграђени контрафори који подупиру јужну и северну фасаду. Унутрашњост цркве подељена је на четири травеја помоћу плитких пиластера.

[Ред Змаја]

Иконостас

 

- Једноставан по конструктивном склопу и облику, иконостас цркве манастира Рајиновац је 1952. године донет из капеле Војне болнице у Београду. Декоративни елементи су рађени у дуку неокласицизма. На њега су монтиране иконе настале у различитим периодима и различитих сликарских квалитета. Један део икона је настао у XIX веку, док је већи део настао крајем XIX и почетком XX века.

- Што се распореда икона тиче, осим уобичајених представа на Царским, бочним дверима и Престоних икона, у соклу налазимо: Соломонов суд, Христос благосиља децу, Преношење ковчега, Жртва Аврамова, Прича о блудном сину, Царева ћерка налази Мојсија, Мана у пустињи...

- У првој зони се налазе иконе које се издвајају по сликарском поступку, а припадале су капели Војне болнице. То су: Св. Сава, архиепископ српски, Св. Јован Богослов, Св. арханђел Урил и Св. Катарина. Рађене су уљем на платну.

- У другој зони се налазе празничне иконе: Преображење, Силазак Св. Духа, Улазак у Јерусалим, Тајна Вечера, Света Тројица. Васкрсење и Крштење. 

- У два бочна медаљона насликане су композиције Васкрсење Христово и Рођење Богородице, а на врху иконостаса две иконе: Св. апостоли Петар и Павле и Св. апостол Андреј. Између њих налази се Распеће са Богородицом и Јованом Богословом.

- Цркву је, у периоду од 1996. до 2002. године, живописао у византијском стилу Драгомир Јашовић. 

- Тренутно су у току радови на обнови дотрајалог конака из 1972. године. У манастиру сада живи девет монахиња.

[Ред Змаја]

Фотографије манастира Рајиновца 

[gavrosaurus]

 

[3006]

Име Рајиновац је кованица, барем тако кажу мештани - Рајин новац. Легенда је да је код неког богатог човека у Бегаљици служио неки Раја. Када је завршио са службовањем буде исплаћен у дукатима и крене кући. Завидни, синови тог богаташа сачекају Рају код извора, убију га и сакрију тело. Касније тело буде пронађено, а газда (по презимену Бугарчић) нареди да се од тог новца сагради дрвена црква на месту на коме је Раја убијен. То је прича коју сам слушао као клинац.

Иначе, Бугарчића и данас има у Бегаљици.