Потребан чувени цитат из беседе Кипријана Картагинског "О палима"

[Иван Недић]

Аман, људи, знам да има на српском, ал' не могу да се сетим где!

Ево на руском и енглеском, да бисте знали о чему се ради:

 

"A long repose had corrupted the discipline which had come down to us. Every one was applying himself to the increase of wealth; and, forgetting both the conduct of the faithful under the Apostles, and what ought to be their conduct in every age, with insatiable eagerness for gain devoted himself to the multiplying of possessions. The priests were wanting in religious devotedness, the ministers in entireness of faith; there was no mercy in works, no discipline in manners. Men wore their beards disfigured, and woman dyed their faces. Their eyes were changed from what God made them, and a lying colour was passed upon the hair. The hearts of the simple were misled by treacherous artifices, and brethren became entangled in seductive snares. Ties of marriage were formed with unbelievers; members of Christ abandoned to the heathen. Not only rash swearing was heard, but even false; persons in high place were swollen with contemptuousness; poisoned reproaches fell from their mouths, and men were sundered by unabating quarrels. Numerous bishops, who ought to be an encouragement and example to others, despising their sacred calling, engaged themselves {19} in secular vocations, relinquished their sees, deserted their people, strayed among foreign provinces, hunted the markets for mercantile profits, and tried to amass large sums of money, while they had brethren starving within the Church; took possession of estates by fraudulent proceedings, and multiplied their gains by accumulated usuries"

 

"продолжительный мир повредил учение, преданное нам свыше, то сам небесный Промысл восстановил лежащую и, если можно так выразиться, почти спящую веру. При этом, в то время как мы заслуживали большее, всемилостивый Господь расположил все так, чтобы случившееся казалось более испытанием, чем гонением. Ведь стали же все заботиться о приумножении наследственного своего достояния и, забыв о том, как поступали верующие при апостолах и как всегда поступать должны, с ненасытным желанием устремились к увеличению своего имущества. Не заметно стало в священниках искреннего благочестия, в служителях - чистой веры, в делах - милосердия, в нравах - благочиния. Мужчины обезобразили свою бороду, женщины нарумянили лица. Глаза - творение рук Божиих - искажены; волосы украшены ложью. Прибегают к коварным плутням для уловления сердец простых людей, обольстительными приманками завлекают братьев. Заключают супружеские союзы с неверными, члены Христовы предлагают язычникам. Не только безрассудно клянутся, но и совершают клятвопреступление. С гордой надменностью презирают предстоятелей церкви, ядовитыми устами клевещут друг на друга, упорной ненавистью производят взаимные раздоры. Весьма многие епископы, которые должны увещевать других и быть для них примером, перестав заботиться о божественном, стали заботиться о мирском: оставивши кафедру, покинувши народ, они скитаются по чужим областям, стараясь не пропустить торговых дней для корыстной прибыли, и, когда братья в Церкви алчут, они, увлекаемые любостяжанием, коварно завладевают братскими доходами и, давая чаще взаймы, увеличивают свои барыши."

[Иван Недић]

Нађох нешто на расколничком сајту, код мученог Владе Димитријевића, али је текст скраћен:

""Дуготрајни мир је нашкодио учењу које нам је предато одозго. Сви су почели да се брину о умножавању свог наслеђеног имања и заборавивши како су поступали верници у време апостола и како увек треба да поступају, с незаситом жељом су пожурили да увећају своје имање. Код свештеника се више не примећује искрено благочашће, код служитеља - чиста вера, у делима милосрђе, у обичајима пристојност. С гордом надменошћу презиру старешине Цркве, отровним устима клевећу једни друге, упорном мржњом изазивају међусобне раздоре. Врло многи епископи, који треба да саветују друге и да буду за њих пример, преставши да се брину о Божанском, почели су да се брину о световном: оставивши катедру, напустивши народ, они скитају по туђим областима, трудећи се да не пропусте трговачке дане ради уносне зараде, и када браћа у Цркви гладују, они привучени користољубљем, лукаво преузимају братске приходе и, дајући често на зајам, повећавају своју добит... Одмах, већ на прве речи непријатеља који им прети, велики број браће је издао своју веру и, не бивши оборен буром гоњења, сам себе је свргао добровољним падом. Они чак нису чекали да иду онда када их ухвате... Да се одрекну када их буду испитивали. Многи су били побеђени пре битке, оборени без боја и чак нису оставили за себе видљив изговор како су тобоже приносили жртву идолима из принуде. Радо трче на тргове, добровољно журе у смрт - као да се радују прилици која им се указала, прилици коју су увек чекали с нестрпљењем! Коликима од њих су управљачи давали могућност да одложе одлуку због тога што је настајало вече и колико много њих је чак молило да се не одлаже њихова пропаст!""

 

Аман заман, људи, где се може наћи цео превод овог одломка? Готово сам сигуран да смо га обрађивали на патрологији