Његово преосвештенство Епископ бањалучки Јефрем

[Слава Господу]

Биографија

Епископ бањалучки Јефрем (Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Основну школу и гимназију завршио је у мјесту рођења и у Санском Мосту. Замонашио се у манастиру Липље 9. јула 1967. године и исте године је уписан у богословију у манастиру Крки коју је завршио са одличним успехом 1971. године. У чин јерођакона рукоположио га је Епископ Бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године у Саборном храму у Бањој Луци, а на Духове 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха.

По завршетку богословије упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за рад Учење Светог Василија Великог о монаштву. Свети архијерејски синод СПЦ, је те године синђела Јефрема поставио за суплента Богословије Света три јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности, у богословији је обављао и дужност главног васпитача. Епископство

Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у Епархији него његови претходници, епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене. Међутим, потом долази до рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким посљедицама по српски народ и Српску православну цркву. У исто вријеме српски народ доживљава и духовни препород, и Црква све више заузима мјесто у народном животу.

Већину времена и труда у својих двадесет и шест година архијерејског рада епископ Јефрем уложио на обнову онога што је уништено у Другом свјетском рату. План Павелићеве НДХ био је да Бања Лука постане њен главни град и зато је великом већином православна, српска и бунтовна Босанска Крајина била на главном удару хрватских усташа и њемачких нациста. На територији Бањалучке Епархије налази се стратиште и гробница концентрационог логораЈасеновац - Доња Градина, као и низ других стратишта - “Гробље мозгова” код храма Светог Марка у Драксенићу те Дракулић су само најпознатија међу њима.

За вријеме епископа Јефрема, канонизован је Свештеномученик Платон Бањалучки (Јовановић).