Православни богословски факултет – респектабилна научноистраживачка установа

[Guest]

Разговор са протојерејем-ставрофором проф. др Предрагом Пузовићем, деканом ПБФ

Православни богословски факултет – респектабилна научноистраживачка установа

 

 

Аутор: Славица Лазић, Број 1096, Рубрика Разговор Почетак нове академске године за студенте Православног Богословског факултета Универзитета у Београду обележен је и новом управом, на чијем челу се налази декан, редовни професор на предмету Историја СПЦ, др Предраг Пузовић. Њему ће у наредном изборном периоду помагати др Драгомир Сандо, др Ксенија Кончаревић и др Зоран Крстић.

 

 

 

После завршене Богословије Светог Саве, наш саговорник је дипломирао на Богословском факултету у Београду и истовремено апсолвирао на Философском факултету на групи за Општу и националну историју. Више од деценије предавао је богословима у Богословији Светог Саве, а после одбране докторске тезе „Карловачки митрополит Павле Ненадовић и његово доба“ 1990. године бива изабран за доцента на ПБФ.У чин свештеника рукоположен је 1977. године а служи у Цркви Ружици на Калемегдану. Професор Пузовић је учествовао у више научних скупова, објавио је велики број чланака и енциклопедијских текстова, аутор је књига: Прилози за историју СПЦ, Раскол у СПЦ – Македонско црквено питање, Прилози за историју СПЦ 2, Кратка историја СПЦ, Сарајевска богословија 1882–2002, Српска Православна Епархија дабробосанска (шематизам), Косово и Метохија у црквеној штампи у последњих десет година (1995–2005) и Прилози за историју СПЦ 3.

 

Недавно је завршен међународни скуп о Светом Максиму Исповеднику, који је организовао Православни богословски факултет. У чему је допринос ове конференције, која је највећа након оне у Фрајбургу 80-их година, која се такође бавила овом темом?

 

– О научним дометима овога скупа потпунија слика стећи ће се по објављивању зборника реферата и саопштења, пре свега на основу његове рецепције у другим академским срединама. Прелиминарно, несумњиво је да је значај ове конференције у новом сагледавању дела светог Максима, који је, по оцени Владимира Соловјова, представљао највећи философски ум на хришћанском Истоку, карику која је сјединила јелинско-јудејску богословску традицију са средњовековном философијом Запада. Под новим сагледавањем подразумевам примену модерних истраживачких метода и интердисциплинарност у приступу Максимовом наслеђу, наравно, у духу следовања светим Оцима као јединог сигурног метода православног човеко- и богопознања који је кроз векове важио у Православљу. То је оно златно правило Светих Васељенских Сабора: „Следујући светим Оцима, сви ми једнодушно исповедамо...“. И овим скупом ми смо посведочили нашу ухристовљеност и одуховљеност, нашу сталну црквеност у богословствовању, нашу католичанскост и саборност. А за наш факултет овај скуп је представљао додатну потврду чињенице да смо постали респектабилна научноистраживачка установа и препознатљиво место на интелектуалној мапи света, један престижан центар за стицање највишег богословског образовања.

 

Почетком октобра Славом ПБФ-а обележен је почетак нове академске године за преко 1.800 младића и девојака који се оспособљавају за свештенички, вероучитељски позив и научни рад у области теологије. Новим студентима обратили сте у својству декана речима подршке и благословом. Да ли сте задовољни бројем уписаних студената ове године? Какве су њихове перспективе запослења, посебно за девојке којих је знатан број?

– Број уписаних студената на основним студијама нешто је нижи од одобрене уписне квоте, али је индикативан податак да су сва буџетска места попуњена већ у првом уписном року. Проблем је, дакле, у упису самофинансирајућих студената, што је лако објашњиво социоекономским стањем у земљи. Међутим, на вишим профилима – мастер и докторским студијама – одобрене квоте већ годинама не задовољавају све изразитије интересовање кандидата. Посебно радује чињеница да се на ове нивое пријављује и доста кандидата који су завршили друге факултете, што упућује на њихову потребу да своје академске компетенције употпуне теолошком димензијом, и што је још важније, да своја знања обогате живим опитом облагодаћене вере.

Када је реч о перспективама запошљавања наших дипломираних студената, оне су везане за не само за свештенослужење, како се обично мисли, него и за рад у настави веронауке у разним образовним профилима (државне основне, средње општеобразовне и средње стручне школе, црквена катихеза деце и одраслих, рад у богословијама и на факултетима друштвено-хуманистичких усмерења, који показују све већу заинтересованост за теолошке садржаје у настави, а ту је и скоро извесна перспектива отварања православних гимназија), затим за ангажман у медијској сфери, издаваштву, култури, саветодавни рад са разним узрасним категоријама, за остваривање социјалне политике у склопу државних и програма невладиних организација – од најразличитијих хуманитарних активности, до, рецимо, борбе са наркоманијом и помоћи младима у одговарању на дилеме одрастања и изазове савременог доба. У већини ових сфера девојке могу пружити значајан допринос напорима Цркве и државе.

 

Преузели сте дужност декана ПБФ-а. Који су Ваши планови за наредне три године?

 

– Основни задатак који нас очекује јесте да поверење указано добијањем акредитације 2009. године оправдамо и у новом циклусу државне верификације наше установе одржавањем и унапређивањем постигнутог нивоа и сигурним корачањем напред у развоју наставног и научноистраживачког рада. Планирамо и тешњу сарадњу са епархијским одборима за верску наставу у домену стручног усавршавања вероучитеља, као и даље разгранавање издавачке делатности Факултета. Све ово треба да буде у функцији омогућавања студентима који желе да истражују дубине православне теологије погодног духовног и интелектуалног амбијента за формирање личности у духу хришћанског етоса, и шире, у функцији остваривања мисионарског императива Цркве.

 

Јесте ли задовољни применом Болоњске декларације на Богословском факултету?

 

– Према болоњском концепту образовања имам критички став, као и већина колега и знатан део наше интелектуалне јавности. Ипак, у складу са захтевима постављеним пред све високошколске установе у Србији, ми смо студијске програме и целокупни режим студија усагласили са болоњским процесом, тако да сада реализујемо пет студијских програма на првом, другом и трећем степену студија. Диплома Православног богословског факултета у Београду има висок рејтинг и у православним земљама и на Западу, а наши студенти теологије равноправни су грађани академског света који не познаје границе. Да је тако, потврђује успех бивших студената ове установе који су стекли, и данас веома успешно стичу дипломе доктора теологије на најпрестижнијим универзитетима у иностранству.

 

У току Вашег мандата биће десет година од враћања ПБФ-а на Београдски Универзитет. Какав однос има ПБФ са Ректоратом и другим факултетима на Београдском Универзитету?

 

– Однос максималне коректности. На Универзитету се уважава чињеница да је 52 године Факултет био у гету, на маргинама друштва, без финансијске подршке и елементарних услова за рад. Од повратка на Београдски универзитет јануара 2004. године, наша установа успела је да организацију наставе и научноистраживачког рада у потпуности усклади са најсавременијим стандардима. Много је ентузијазма и воље, времена и енергије, знања и вере у сопствене потенцијале уложено у то, и резултати нису изостали.

 

У ком смеру ће се кретати сарадња и дијалог ПБФ-а са православним и инославним факултетима?

 

– Факултет негује интензивну сарадњу са низом реномираних теолошких установа у свету, као што су богословски факултети Аристотеловог универзитета у Солуну и Националног и Кападистријског Универзитета у Атини, духовне академије у Москви, Петрограду и Кијеву, Латерански универзитет у Риму, теолошки факултети у Немачкој, Швајцарској, Француској, САД, као и у земљама региона. Она ће и у наредном периоду обухватати размену студената, гостовање професора, заједничка издања и научноистраживачке пројекте. У том дијалогу настојаћемо да прихватамо најбоља достигнућа страних средина, али и да што више афирмишемо српску богословску мисао у европским и светским размерама.

 

Докле је стигао пројекат „Српска теологија у XX веку“, чији је носилац Богословски факултет, а на коме сте и Ви ангажовани, уз професоре Богословског факултета и друге научне раднике?

 

– У оквиру овог пројекта одржано је већ дванаест научних скупова и са сваког од њих објављен је зборник радова. Такође, објављен је и низ монографских студија проистеклих из рада на пројектној проблематици. Резултати првог петогодишта (2006–2010) добро су оцењени у Министарству науке, просвете и технолошког развоја, тако да је у току остваривање другог циклуса, у оквиру кога сви истраживачи имају обавезу публиковања не само радова у часописима и зборницима, него и ауторске књиге. Пројекат је пружио снажан подстрек истраживању развоја свих грана српске теологије и разних аспеката наше црквене просвете (наставни програми, уџбеници, истакнути посленици) у светлости архивске, документационе и библиографске грађе.

 

Којим се тренутно истраживањима Ви бавите?

 

– Бавим се разним темама из историје Српске Православне Цркве, делатношћу истакнутих архијереја, свештенослужитеља, монаха, прегалаца на њиви црквене просвете – оних чије се стваралаштво улило у моћну реку живота Православне Цркве. У припреми ми је више радова са научних скупова и једна монографија, а дошао сам и до важних открића архивске грађе.

 

У савременој епохи, у којој умиру пређашње велике идеје и идеологије, црквено искуство заменила је индивидуална побожност а савремени човек одбацује црквене институције, које су архаичне и бирократизоване, како је тврдио проф. Радован Биговић. Како да оживимо библијско-светоотачки персонализам на свим плановима и црквени дух заједнице?

 

– Тако што ћемо на сваком кораку показивати да све чинимо ради љубави Божије, сведочећи веру нашу делима богољубља и човекољубља, угађајући Богу стицањем Духа Светога. А то стицање Духа Светога, које је као циљ хришћанског живота посебно наглашавао Свети Серафим Саровски, могуће је једино под условом који је тако јасно изражен у литургијским молитвама: „Надахни нас да имамо побожни страх Твојих светих заповести, да све грешне жеље погазимо и поживимо Животом духовним, све у нашем животу мислећи и творећи што је Теби угодно“. Остајмо, дакле, верни живом и непрекинутом опиту литургијског и подвижничког живота Православне Цркве и сведочимо га на сваком кораку.

 

Да ли је могуће превазићи подељеност која деценијама влада у свести интелектуалаца у Србији, свеједно да ли су били философи, научници или теолози, у истинском и стваралачком дијалогу који ће дати решења за питање – Шта треба да чинимо, као народ, као Црква, као држава?

 

– У нашој средини, нажалост, још увек није превазиђен јаз између богословског и шире, црквеног, и оног секуларистичког погледа на свет, који је у данашњем времену глобалне пометње и оспоравања универзалних људских вредности грађених хиљадама година, вредностима које поштују све велике светске религије озбиљно стављен на пробу. Наш основни задатак у таквим околностима јесте очување националног, културног, духовног идентитета, повратак истини вере и радосног, животодавног општења са Богом унутар заједнице Тела Христовог.

 

Како оцењујете верске издаваче на 57. Сајму књига у Београду?

 

– Импресиван је успон нашег црквеног издаваштва, и квантитативни и квалитативни. Данашњи млади људи и хришћани уопште имају могућност упознавања таквог обиља духовне литературе, о коме људи из мога покољења, одрастајући у условима милитантног атеизма, нису могли ни сањати. Ипак, у понесености литературом не смемо заборављати основно правило духовног живота, које је Свети Григорије Богослов језгровито формулисао речима: „Пракса је увод и усход у теорију“. Другим речима, само нас литургијски и подвижнички живот, свете Тајне и свете врлине, уводе и узводе у истинско сагледавање човека и света.

 

 

ЗАВРШЕН СКУП О СВЕТОМ МАКСИМУ ИСПОВЕДНИКУ

 

И овим скупом ми смо посведочили нашу ухристовљеност и одуховљеност, нашу сталну црквеност у богословствовању, нашу католичанскост и саборност. А за наш факултет овај скуп је представљао додатну потврду чињенице да смо постали респектабилна научноистраживачка установа и препознатљиво место на интелектуалној мапи света, један престижан центар за стицање највишег богословског образовања.