Isusova sudbinska odrednica.

[Александар Милојков]

Dakle Gospod je u potpunosti "razdvajao"svoju ljudsku i Božiju prirodu,kako da kažem...nije mogao u nekom trenutku da bude jedna ličnost i Bog i čovek?

 

Није раздвајао, зато што је обе природе пројављивала једна и недељива личност Сина Божијег. Природе у Христовој личности се разликују, али се не раздвајају. Шта то значи?

Разликују се јер су несливене - свака задржава своја својства, не меша се са оном другом, као и пре оваплоћења. Отуда, ако читаш јеванђеља, приметићеш - Христос чини дела достојна Бога (васкрсава мртве, лечи неизлечиве, опрашта грехе,...) и дела достојна човека (гладни, жедни, тугује, плаче, страх га је,...).

Иако се разликују, две природе су нераздвојиве - јер их пројављује једна, јединствена личност Сина Божиејг. У његовој личности, можемо тако рећи, природе међусобно заједничаре, опште. Остају свака онаква каква је по својим својствима, али се не раздвајају - понављам, зато што их пројављује један и исти, недељиви, Син Божији.

То су танане богословске дистинкције које пуно значе, иако су танане. Тако, раздвајање није исто што и разликовање.

[Gaša]

Nije morao, To sto je zeleo da ne strada samo potvrdjuje da je covek i da ima ljudsku prirodu i njoj svojstvenu volju, koja ne zeli da umre. Takodje je kolebljiva i uvek se projavljuje u vidu izbora za ili protiv, da ili ne.

 

On je zeleo kao covek NE ali je sam sebe, opet kao covek prisilio na DA, bolje receno dvoumio se izmedju NE i DA i na kraju izabrao DA.

 

Sta ce veci dokaz da nije u pitanju sudbina, vec slobodan izbor. 

 

"da bude Tvoja, a ne moja Oce.." samo znaci to da mu je poznata i vazna volja Oca nebeskoga pri izboru koji donosi sam kao covek, bez spoljasnje prisilne intervencije od strane Boga Oca.

 

 

Sudbina bi nila da nije imao nikakvog izbora.

 

ZAKLJUCAK: Gospod je mogao i da ne izabere da se saglasi sa voljom Boga Oca i mogao je da odbije krst.

Zbog ove tvrdnje koja je 100 posto pravoslavna, nastao je monofizitizam a kasnije monotelitizam.

Oni su naime iz toga izveli logican zakljucak: pa da je Gospod mogao da odbije krst onda ne bi bilo ni vaskrsenja a samim tim ni spasenja, pa su se onda toga silno uplasili pa su rekli: ne, ne, Gospod je imao samo jednu volju i to boziju, i nije mogao da ne strada itd. da bi osigurali spasenje, kroz vaskrsenje koje je posledica krsta. 

Njima je dakle bio problem to da je nase spasenje zavisilo od odluke G.Isusa kao coveka i da je ono moglo i da se ne desi, a za nas pravoslavne je upravo to sto je Gospod Isus kao covek doneo odluku da strada na krstu iako nije morao, a to je onda za posledicu imalo Vaskrsenje Njegovo i nase, razlog nase ljubavi i zahvalnosti prema Njemu.

 

 

 

 

Iako nije imao potrebu ni razlog, On je dobrovoljno stradao nas radi i naseg spasenja

 

Razumem šta želiš da kažeš brate,ali onda se starozavetna proročanstva ne bi ispunila?

[Gaša]

Da bi se ispunila proročanstva iz S.Zaveta Isus je morao da postupa upravo onako kako su ona predvidela zar ne?

[Gaša]

Nije mogao recimo ako mu se htelo na konju da udje u Jerusalim?

[Милан Меденица :)]

перспектива је уствари скроз обрнута ... пророчанства нису нешто што је зацртано, него нешто што треба да се оствари и за шта је потребна слободна воља да се изабере тај пут

према томе, не постоји судбина, зацртаност већ су пророчанства увид у оно што се одиграло, да ће се одиграти тако и тако и да је неко пристао на ту реалност/будућност. све у свему, живот није улога која је намењена већ пут који се гради и којим се хода.

 

а могао је шта је хтео, Христос је Бог који није ограничен ничим и никим.

и то је управо Његова величина - није једном употребио своју божанску природу да се изговори за слабост људске природе него је своју власт, моћ и благодат само на добро и корист свих употребио.

[Gaša]

перспектива је уствари скроз обрнута ... пророчанства нису нешто што је зацртано, него нешто што треба да се оствари и за шта је потребна слободна воља да се изабере тај пут

према томе, не постоји судбина, зацртаност већ су пророчанства увид у оно што се одиграло, да ће се одиграти тако и тако и да је неко пристао на ту реалност/будућност. све у свему, живот није улога која је намењена већ пут који се гради и којим се хода.

 

а могао је шта је хтео, Христос је Бог који није ограничен ничим и никим.

и то је управо Његова величина - није једном употребио своју божанску природу да се изговори за слабост људске природе него је своју власт, моћ и благодат само на добро и корист свих употребио.

 

Ovo je meni tako konfuzno.Potrebna je slobodna volja da bi se uradilo nešto za šta je već odredjeno da treba da se uradi?

[Милан Меденица :)]

Ovo je meni tako konfuzno.Potrebna je slobodna volja da bi se uradilo nešto za šta je već odredjeno da treba da se uradi?

 

није одређено, не постоји судбина.

пророчанство је само увид у будућност која ће де десити и у којој ће сви учествовати слободном вољом.

то не значи да сви ђускамо као програмирани роботи, већ да стварамо будућност свесно и слободно.

[drvce]

Evo razlike

Sudbina kaze: ti,@@Gaša, imas sutra duradis to i to, bez pogovora!

 

Bog te gleda:pa ti preksutra kaze za ono sto si juce uradio -znao sam! Pritom je meni dao dar prorostva da imam nekakav uvid u to sto ces ti da uradis, da ne bude da se samo pravio da zna. Skoro kao Sudbina, samo sa stilom. Sve i da je tebi reako sta se ima dogoditi, ako imas iole razuma i ljubavi i ti ces slobodno reci: "Pa, da! Ne moze bolje, u pravu je!"...

 

Ljudi se osecaju sigurnije u poznatom i predvidivom okruzenju. Trudimo se da predvidimo dogadjaje od znacaja. Zamisli da predsenik kaze da nema pojma da li ce biti love za penzije u junu! :O Obicno je teze predvideti dogadjaj sto je dalje u buducnosti. Snazan subjektivni osecaj je da ako ja mogu delimicno da predvidim, ovakav kakav sam, onda mora da ima neko ko je savrseniji i ko moze i mnogo vise...

 

U ono vreme niko nije razmisljao kako ce sve ovo da se primenjuje na sisteme sa povratnom spregom i verovatnocu...

[marko_13]

Вера у Бога почива на два основна принципа: СЛОБОДА и ЉУБАВ. Човек слободно верује у Бога, јер га воли и воли Бога, јер слободно верује у њега.

 

Самим тим што почива на слободи и љубави Бог ничим не условљава човекову веру и живот. Свако има од Бога даровану слободу да Бога воли или да га мрзи. Зато је тотално нехришћански и бесмислено ДОКАЗИВАТИ постојање Бога.

[timjančica]

Зато што је био заиста човек. Својствено је људској природи да не жели да умре.

 

свакако да нам је смрт протуприродна, и човјек зато и није желио да умре.

да додам још овоме и то, да је Божја воља била и јесте  да нас спасе од смрти, је ли тако?

[drvce]

Вера у Бога почива на два основна принципа: СЛОБОДА и ЉУБАВ. Човек слободно верује у Бога, јер га воли и воли Бога, јер слободно верује у њега. Самим тим што почива на слободи и љубави Бог ничим не условљава човекову веру и живот. Свако има од Бога даровану слободу да Бога воли или да га мрзи. Зато је тотално нехришћански и бесмислено ДОКАЗИВАТИ постојање Бога.

Nije u pitanju ljubav&mrznja i dokazivanje postojanja ili nepostojanja Boga.

U pitanju je kocept koji je matematicki potvrdjen sedamdesetih godina proslog veka i koji kaze da postoje sistemi koji imaju nepredvidivo ponasanje, cak i kada sve znamo o njihovom trenutnom stanju i prostim pravilima kojima se rukovode. Ni o verovatnoci se nije mnogo znalo pre 17. veka iako su se rimski vojnici kockali na Golgoti...

Ovde imamo jedan pristup koji zahteva ljubav i slobodu i drugi koji kaze nemam nista sa tvojom ljubavlju i slobodom, evo ti cinjenica, mozes da je volis, mrzis, ignorises, verujes, ne verujes... tvoja stvar.

[marko_13]

И то непредвидиво понашање је допуштено и слободно постоји, тј. постоји по истом принципу о којем сам говорио.

[timjančica]

Не судбини већ се покорио вољи Очевој.

 

ево и шта се каже у Јеванђељу о томе: "А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан." (Јн. 6,40)