Jedno pitanje o trojezicnicima

[Zayron]

Ovdje je nešto o rimsko-slovenskoj liturgiji: 

Vnidu k oltaru Božju

http://www.croatianhistory.net/glagoljica/pjevanje/veselic_glasip.pdf

Rodní bratři Crha a Strachota

http://jaroslaw.blog.cz/1107/rodni-bratri-crha-a-strachota-aneb-zastaveni-u-bludneho-kamene-ale-nejen-tam

Možete razgledati tamo te slike ako već ne razumijete šta piše.

Zbog tih slika to i postavljam. Biće tu još drugih zanimljivih stvari.

[Zayron]

Zavedení slovanské liturgie na Velké Moravě

 

http://youtu.be/6UwTxmhgufY

 

Zavedení slovanské liturgie na Velké Moravě

Alfons Mucha: Slovanská epopej, Praha, Prague
1150 let - Cyrilometodějské Jubileum 2013.
Introduction of the Slavonic Liturgy in Great Moravia
1150 Years - Cyrilomethodic Anniversary 2013.

[Zayron]

Zavedení slovanské liturgie na Velké Moravě

http://rutube.ru/video/bdaea5be24849b875e05f5c7403b27bd/

Zavedení slovanské liturgie na Velké Moravě

Alfons Mucha: Slovanská epopej, Praha, Prague
1150 let - Cyrilometodějské Jubileum 2013.
Introduction of the Slavonic Liturgy in Great Moravia
1150 Years - Cyrilomethodic Anniversary 2013.

Ponovo ali na Rutube, na You Tube je izbrisan

zbog autorskih prava. Himna i autorska prava!?

Zanima me kad će traži autoraska prava i na 

Evanđelje. liturgiju, Oče Naš i NC Vjerovanje!

 

 

[Zayron]

Sad sam taj video stavio i na Gloriji tako da ga možete naći i na RuTube i na Gloria.tv

Introduction of the Slavonic Liturgy in Great Moravia, 1150th Anniversary 2013.

http://gloria.tv/?media=367452

 

Da se vratimo na temu, evo još jedan video s muzikom iz 17 vijeka i doba kulminacije tridentske liturgije ili iz vremena vrholnog Tridenta kako se to još kaže. Upravo iz tih vremena imamo sačuvane najveće slovenske liturgijske dragocjenosti uopšte koje su od sveslovenskog značaja. Nadam se da nikom više poslije ovog videa neće pasti na pamet pričati nešto o navodnom sistematskom radu rimske ili latinske crkve na potiskivanju, uništavanju i zatiranju slovenske kulture i slovanskih jezika na zapadu. Upravo je bilo obrnuto, Crkva na zapadu je uvijek potporovala narodne jezike i kulturu.  Najbolje se na ovakvim primjerima i dokazima vidi koliko su te takve tvrdnje besmislene i neistinite, neutemeljene u stvarnosti i istorijskim činjenicama tj. lažne. A slična situacija je i kod svih ostalih slovenskih katoličkih naroda. Evo, ovo su ti plodovi i rezultati Tridenta, najimpozantniji, najreprenzentativniji, najimpresivniji i najgrandiozniji primjeri, bolje reći biseri ili dijamanti najčišće slovenske hrišćanske liturgijske muzika koja postoji na svijetu uopšte! Ovaj put i s notama i tekstovima što će obradovati muzičare među vama. A i liturgijski su prigodni jer tematski tačno odgovaraju ovom periodu Adventa u kojem se sad nalazimo.

 

Roráty 2010/01 v Netolicích

http://youtu.be/_Cc8G1EWyaY

První část rorátních zpěvů při Mši sv. 1. adv. neděle v roce 2010.

 

 

 

 

 

 

 

Roráty 2010 02 v Netolicích

http://youtu.be/ov3FN_CiKAg

Druhá část rorátních zpěvů při Mši sv. 1. adv. neděle v roce 2010.

 

 

 

 

 

 

 

Roráty 2010 03 v Netolicích

http://youtu.be/Fd-XbHrQ7MQ

Třetí část rorátních zpěvů při Mši sv. 1. adv. neděle v roce 2010.

 

 

 

 

 

 

[Zayron]

Već sam o tome pisao na temi o češkoj muzici pa ponovo to prenesem ovdje i popravim jer su se tamo pokvarili linkovi: 

 

https://www.pouke.org/forum/topic/8826-%D1%87%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%80/

 

Овај први пост је посвећен адвентној чешкој музици, дакле литургијским спјевима који се пјевау у доба предбожићног поста Адвента или Дошашћа. Такви спјеви се у Чешкој. Моравској, Словачкој и Пољској називају Рорáти (с дугим á, дакле не с тим таквим кратким a као у ријечи "орати") - Roráty према почетку старог латинског грегоријанског адвентног химна Rorate caeli desuper или Росите небеса одозгор.

Rorate caeli - Adventní gregoriánský introit
(introit - уводни дио старе латинске тридентинске (предконцилске) Мисе

http://en.wikipedia.org/wiki/Introit
http://www.vira.cz/knihovna/index3.php?sel_kap=249&sel_kniha=57

Rorate caeli desuper et nubes pluant justum,
aperiatur terra et germinet Salvatorem.

Caeli enarrant gloriam Dei
et opera manuum ejus annuntiat firmamentum.

Gloria Patri et Filio et Spiritui Sancto,
sicut erat in principio et nunque semper
et in saecula saeculorum. Amenn.

Česky:

Rosu dejte, nebesa, shůry a oblakové dštěte Spravedlivého.
Otevři se, země a vypuč Spasitele.

Nebesa vypravují slávu Boží
a dílo rukou jeho zvěstuje obloha.

Sláva Otci i Synu i Duchu Svatému.
Jakož byla na počátku, i nyní, i vždycky
až na věky věků. Amenn.

 

 

Roráty

http://youtu.be/OPqaDbpP7BU

Katedrála sv. Bartoloměje v Plzni 6.12.2009 v 6:45

Можда вам ова прекрасна музика буде изгледати као нормална класична средњовјековна црквена музика међутим није томе тако. Музика јесте стара и средњовјековна али скоро сва је компонована на фолклорне мотиве из чешких и моравских народних пјесама и њиховим мелодијама била врло често инспирована. А колико ја знам исти такав случај је са словачком и пољском црквеном музиком. Дакле ова пјесма коју пјева тај женски глас је учињена на фолклорне мотиве једне познате старе моравске љубавне народне пјесме - баладе. Нешто више о свему томе и о том односу црквене и народне словенске музике у Чешкој, Моравској, Словачкој и Пољској вам напишем други пута.

 

SERVI MUSICAE SACRAE 1- Adventní mše sv. v ČB Introit

http://youtu.be/XgaE_FmL3v0

Záznam části adventní mše sv. ze dne 2. 12. 2009, která byla sloužena

v klášterním kostele v Českých Budějovicích za doprovodu českobudějovického 

kůru LB netolického SERVI MUSICAE SACRAE.

 

 

[Zayron]

Jiří Churáček: Missa VENI, DOMINE
Kyrie SERVI MUSICAE SACRAE - orkestralna verzija
http://youtu.be/SY5JNrICbjw
Záznam části adventní mše sv. ze dne 2. 12. 2009, která byla sloužena

v klášterním kostele v Českých Budějovicích za doprovodu

českobudějovického kůru LB netolického SERVI MUSICAE SACRAE.

Чешка ренесансна адвентна пјесма

Adventní píseň 5 12 2010

http://youtu.be/I4prmBnF4ZQ

 

 

[Zayron]

Kad već popravljam popravim i taj gore post tj. linkove za videa na njemu a onaj gore neko od admina može obrisati.

https://www.pouke.org/forum/topic/22766-jedno-pitanje-o-trojezicnicima/?p=759288

Na kraju možete vidjet kako je to izgledalo u praksi, par pjesama iz te dobe iz te Svatoročne muzike koju sam vam već spomenuo, dakle radilo se o razdoblju vrholnog Tridenta, sredina 17. vijeka:  

http://en.wikipedia....hna_z_Otradovic

 

A. Michna z Otradovic O Velebné Svátosti PANGE LINGVA

http://youtu.be/xzPq9VatJ1Y

Fotografie ze slavné mše sv. v kostele Obětování Panny Marie v Českých Budějovicích

25. 4. 2010 s hudbou, zpívanou LB DNES na mši svaté 27. 6. 2010 tamtéž.

 

 

 

 

 

 

Literátské bratrstvo A. Michna: O NEROZDÍLNÉ TROJICI SVATÉ

http://youtu.be/ASv8PocbpBM

Chvála Nesjv. Trojice ze mše sv. 31. 5. 2009 v kostele sv. Václava v Netolicích.

Sbor a orchestr netolických literátů a netoličtí farníci.

Orch. sazba Mikoláš Troup. Kantor Jiří Churáček

 

Iz pokazanog video materijala jasno jec da se tadi o češkom jeziku i to kolokvijalnom, svakodnevnom, kurentnom. Sveštenstvo je znači liturgisalo latinski a narod je pjevao ČEŠKI i imao čitanja i propoviedi na svom narodnom jeziku. U svakom slučaju kad bismo latinskom Misom nazvali samo takvu u kojoj je sve na latinskom i pjevano i moljeno, to onda nikako nije bila latinska već takva, kad bismo to pokušali tačno reći, latinsko-pomjesno-narodna rekli bismo sinhronizirana bilingvalna, dakle hibridna dvojezična Misa. Ti dijelovi na latinskom su se dali naučiti šta znače i svi su znali normalno i njihovo značenje u prevodu na maternjem jeziku, znali su o čemu se radi i kakav dijalog vode sa sveštenikom. Da kad sveštenik kaže Dominus vobiscum to znači Gospod s vama ili Gospodin s vama a Sursum corda da znači Gora srce imamo kod Gospoda itd. To su znala i mala djeca tada. Ništa to tako teško nije bilo za naučit se i za razumjet. Svi su znali molitb Kyrie Eleison, Pater Noster, Ave Maria i Gloria Patri, Credo, Agnus Dei itd. te osnovne molitve i dijelove Mise na pamet cijele.

[Zayron]

Naravno da se tek od 17. vijeka nije počelo u slovenskim katoličkim crkvama molit, propovijedat i pjevat na maternjim jezicima već je to stara praksa koja kad idemo dalje u prošlost sve više obiluje vrhunskim primjerima slovenske liturgije i literature. Kvantitavno se naravno ne mogu mjerit po brojnosti s tim nastalim po Gutenbergovom pronalasku štampe ali kvalitativno su čim dalje u prošlost se vraćamo tim sve vrijedniji i dragocjeniji. Ovdje za sada postavim samo dva videa koji to ilustruju a poslije kad stignem tu temu proširim i na ostale slovenske narode i istorijska razdoblja. U prilogu je kratka ukazka starih tradicionalnih pjesama čeških, starijih i od svega toga iz 17. vijeka što sam vam već pokazao. Jedna stara češka božićna i jedna uskrsna češka pjesma. Sad vidite i sami da nisu na nikakvom latinskom jeziku.

 

 

Vánoční koleda - Den přeslavný jest k nám přišel

http://youtu.be/advVWB___y8

 

 

 

 

 

 

 

 

Buoh všemohúcí (14. století)

http://youtu.be/2crSmi7PF7k

[Zayron]

To pismo na videu je češko pismo švabah (švabach), koristilo se tada u tom srednjem vijeku, 14. stoljeću i tamo je zapisana ta pjesma češki tačno tako kako se i pjeva. Možete sami vidjet taj početak kako zapisan: Buoh Wssemohuci.wstal z mrtwych itd. To Buoh je iz staročeškog, srednjovjekovnog češkog, tako se više ne govori. tada se pisalo i govorilo Buoh Všemohuci a danas u savremenom, modernom književnom češkom jeziku je sve obrnuto: Bůh Všemohoucí. U Buoh više nije hiatus, taj je premošten sa ů i čita se kao obično u. Zato je nad njim, nad tim ů taj kružić iz etimoloških razloga da se zna koje je vrste to u i kako se tu našlo. A kod Všemohuci je sasvim obrnuta situacija, tamo gdje je bilo dugo, emfatičko u tj. ú je sad nastao hiatus, glasovni prijevoj ili udubina, "propadlina" češki,   pa se danas to čita kao ou tj. Všemohoucí.

 

Hiatus (linguistics), a phonological term referring to the lack of a consonant separating two vowels in separate syllables, as in co-operation

[Zayron]

I ove božićne liturgijske češke pjesme, kolede su iz doba vrholnog Tridenta, 

sredina 17.st. oko 1650, a kako to vidite - nisu pjevane latinski već češki:

Ustvari čak i po muzičkoj strani su to obrade čeških folklornih motiva.

Najčišća je to slovenska muzika što postoji a u baroknom stilu provedena.

 

Český betlém - Czech Bethlehem Crib & Christmas Carol

http://gloria.tv/?media=336816

 

Suchdol zpívá 2010 [4/11] Sličné pacholátko

[Zayron]

Evo još tri božićne pjesme, dvije su katoličke iz Češke a jedna grkokatolička rusinska iz Slovačke. Služe nam kao odlična ilustracija odnosa Katoličke Crkve prema narodnim kulturama koja ne samo da ih nije potirala već ih je svestrano podržavala i razvijala. Sve su iz 17. vijeka tj. doba tog vrholnog Tridenta i teško je sad naći nešto što bi zvučalo još više "slovenskije" od ovog. Zato ne može ni biti riječi o nekakvom odnarođivanju katoličkih slovenskih naroda. U stvarnosti je to bilo sasvim obrnuto - Katolička Crkva je učinila neizmjerno mnogo na njihovoj kulturnoj, narodnoj, jezičkoj pa i pravnoj zaštiti i afirmaciji pred habzburškim njemačko-mađarskim austrougarskim  kulturnim ekspanzionizmom u smislu što ih je uvijek izjednačavala s ostalim narodima i naglašavala jednakost svih naroda i ljudi pred Bogom i u državi Austrougarskoj.

 

Sedí pantáta... (Nivnička a Boršičané), češka/moravska iz Češke

 

 

 

 

Padá rosa studená, češka/moravska iz Češke

 

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=lcgkvQJQKZk

Kandráčovci- Anhel pastyrjam moviv, rusinska iz Slovačke

[horatio]

Брате Зајроне, имам једно питање: наиме, слушао сам једног историчара Цркве који тврди да поштовања св. Ћирила и Методија, код католика у Чешкој, није било све до 16 стољећа, те да је тек тада у траговима почело то поштовање да живи...шта мислиш о томе? Историчар је професор на католичкој теологији, и прилично утемељено је излагао (уз обиље материјалних извора).

 

PS На жалост, за Крново нисам сазнао ништа више, сем да је из неких разлога тај пројекат стао..ако нешто сазнам, обавијестићу те

[Zayron]

Брате Зајроне, имам једно питање: наиме, слушао сам једног историчара Цркве који тврди да поштовања св. Ћирила и Методија, код католика у Чешкој, није било све до 16 стољећа, те да је тек тада у траговима почело то поштовање да живи...шта мислиш о томе? Историчар је професор на католичкој теологији, и прилично утемељено је излагао (уз обиље материјалних извора).

 

PS На жалост, за Крново нисам сазнао ништа више, сем да је из неких разлога тај пројекат стао..ако нешто сазнам, обавијестићу те

 

Kult sv. Ćirila i Metodija je u Češkoj, na Moravi, i Slovačkoj i Poljskoj postojao u neprekinutom slijedu vremena ali nije bio masovno raširen u narodu, to je istina, čuvao se po katoličkim slovačkim, češkim i poljskim manastirima cistercitskim, premonstratskim i benediktinskim jer su se tome opirali Habzburzi iz političkih razloga. Njima je smetao i kult svateho Vaclava a kamo li da bi još potporovali i kult sv. Ćirila i Metodija. i njegovo masovno širenje u narodu. Iz istih razloga iz kojih ni Turci nisu potporovali kult sv. Save i zbog čega su njegove moć tj. relikvijei isti Turci spalili - iz političkih razloga. Trebao bi mi napisati o kojem se istoričaru radi, vjerovatno o isusovcu Prof. Petr Piťha. Napiši mi šta je on tačno izjavio ili napisao, pošalji link, ovako ne mogu znat na šta je tačno tim biilo mišljeno.

[Zayron]

Inače za ovu temu nije od presudne važnosti to jesu li ćirilometodski kult ili kult sedmipočetniku bili rašireni u narodu već kakav je odnos imala Katolička Crkva prema narodnim slovenskim entitetima, da li ih je potporovola ili ih je naopak zatirala. A to što navodiš je upravo dokazom da i tamo gdje se svjetovna vlast, u ovom slučaju habzburška,  pod svaku cijenu trudila zabraniti bilo kakve manifestacije slovenstva tamo Katolička Crkva nije stupala u direktne sukobe sa vlašću, na primjer kako je to bio slučaj s tim protivljenjem Habzburga omasovljavanju ćirilometodskog kulta već na svim drugim poljima i svim drugim načinima: izdavalaštvu, zaređivanjem slovenskih sveštenih lica češkog, poljskog i slovačkog porijekla i maternjeg jezika na njihovim tradicionalnim domicilnim teritorijama, dosljednim poštovanjem principa etničke ravnopravnosti i prava na adekvatno učešće u crkvenom vlasti na svom etničkom teritoriju, zaređivanjem sveštenika, monaha, monahinja i dovođenjem ih na vrlo visoke crkvene funkcije episkopa, arhiepiskopa, kardinala, opata, opatica itd. Dakle sredstvima koja su njoj kao Crkvi bili primjerenim i na raspologanju, jer Crkva naravno da nije ni politička a ni vojna nekakva organizacija. A ta sredstva se pokazala kao vrlo uspješna, djelotvorna, efektivna i moralno i poltički bezproblemova i nekonfliktna sa gledišta hrišćanske etike pri prosađivanju tada oficijalno nepreferovanih nacionalnih prioriteta kakvim su tada bili ti slovenski.

[horatio]

ОК. На жалост, не знам довољно на ту тему, па не бих нешто много улазио у размјену аргумената. Ако Бог да, када прочитам нешто детаљније о томе разговараћемо. Погледаћу назив предавања и име предавача, а дословних ријечи се, наравно, не могу сјетити. Разлог томе је и моје недовољно познаваље језика...