Шта се дешава на Светој Тајни Крштења?

[Guest]

Шта се дешава на Светој Тајни Крштења?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На Светој Тајни Крштења најважнији је моменат што се човек крсти у име Оца и Сина и Светога Духа. Он се крштава, не било у име чега, него у име Бога љубави. Печат Дара Духа Светога свештеник ставља на новокрштеног човека и на основу кумовог -Амин, то се уважава и остаје благодат Духа Светога. Истовремено смо га крстили и запечатили печатом Дара Духа Светога и тај печат који се стави тада на крштеног човека нико никада више не може разломити до Страшнога Суда, до праведнога Суда Божијег. Печат Дара Духа Светога је победа, истог момента када се крстио човек је стекао победу по благодати Божијој и он више није онај обични човек као што је малопре био. Преобразио се душом и савест му се преобразила, осетио је благодатни дар Божији, благодатни дар крштења, као кад би једном сиромаху завештали огромно имање и назвали га својим наследником, он би се свакако изненадио пријатно, добија а није се много трудио, из послушања према вама он је добио наследство. А овде не неко, овде се тачно зна, овде се даје Царство Небеско крштеном човеку и то не по некој заслузи. Православни заслугу много не уважавају, више говоре о благодати Божијој. Све што имамо то је благодат Божија, благо џабе дато. А то се добија Светом Тајном Крштења. После тога човек добија многе друге Свете Тајне, као што су рецимо, у перспективи благодат свештенства, благодат брака, благодат исповести, благодат причешћа.

 

Причешће је јако велика сила Божија и милост Божија, где се добија Тело и Крв Христова. А кад човек то добије он постаје Христов човек, ратник који се туче са сатаном, са грехом, са адом. Хришћани су људи племенитог духа, то су људи који ратују са поднебесним силама, отпалим духовима, како апостол Павле говори: “Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју."(Еф.6,11-12)

 

Дакле, ми ратујемо са нечистим дусима и то свакодневно. И на самој Светој Тајни Крштења ми се с њим тучемо, пљујемо на њега, газимо га ногом. Значи, без Свете Тајне Крштења ми православни не би могли ништа постићи по благодати, него само онако нешто отприлике као људи некрштени који се боре а никада нису сигурни да ли ће стварно њихова борба имати свој вечни смисао. Као што у Старом Завету налазите људе који живе јако дуго, па се онда питају, је л’ могуће да су они толико живели, постају празни, да не кажем без смисла, без дубоког смисла, површни смисао, временски постоји, али не и дубоки. Правослани људи улазе Светом Тајном Крштења у вечност и онда лакше разумеју верујуће људи који говоре о својој сталној садашњости, е то је благодат и дар Духа Светога који нас људе чини по милости Божијој великим људима, великим зато што се молимо Богу за спас рода људскога а боримо се против злих духова поднебесја. Христос је страдао на крсту не на земљи, нити на небу, напротив између неба и земље, на крсту је висио, зато што у ваздуху, у том простору станује сатана и његове слуге, он је ударио на њих, не мало, није мало ударио у ђавола, он је ударио на космичку звер и сломио јој кости смртно, сломио крстом часним, крсним страдањем, сатро је смрт. Он јесте страдао, јесте умро на крају, али је победио смрт. Зато се каже: “Христос васкрсе из мртвих, смрт смрћу уништи, и свима у гробовима живот дарова”. Значи, не само буквално у гробу оном који је у земљи доле, него напротив и овим гробовима у нама, наше побркане савести, идолопоклоничке наше мисли, све је то умртвљено и победа је дошла. Зато апостол Павле и каже: “Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?"(1.Кор. 15,55) Апостол је већ осетио Христову победу као своју победу. Тако је са Православнима, сви смо ми на неки начин у маломе, малим словом писано, апостоли.”

 

 

 

Архимандрит Стефан Вучковић

Манастир Велика Ремета

 

 

Манастир Глоговац