Пушачи - родитељи болесне деце

Новембар 12, 2012

"Мајчино млеко намењено је исхрани људске врсте." Та је чињеница у данашње време непопуларна и дојење се запоставља.

Приступачност вештачких формула за исхрану одојчади, као и неосновани ставови (водено млеко, недостатак млека ...), охрабрују мајке да нити не почињу дојити - а ако су већ почеле, да што брже престану. Педијатри тако већ пре првога дана живота детета губе битку. На крају штету трпе само деца која не могу уживати предности природне исхране.

Новорођенче с апстиненцијском кризом

Дојење представља чврсту спону између мајке и детета. Оно омогућава одојчету природан развој, а материја у мајчином млеку јачају његов одбрамбени систем. Но, све што мајка уноси у тело, долази у већој или мањој количини и до детета. То важи и за корисне и за штетне материје. За сваки лек познато је сме ли га дојиља употребљавати или је штетан за одојче; већина материје које могу доћи у контакт са одојчетом такође је испитана. Последњих деценија посебан се интерес посвећује пушењу и силикону. Никотин је издвојен као твар која никако не би смела бити присутна у труднице или дојиље. Он је јак отров, који делује директно на нервни систем те се користи и као инсектицид. Неуротоксични утицај пренаталног активног и пасивног пушења зависи о дози. У новорођенчади су описани и симптоми апстиненцијалне кризе о никотину.Дете мајке дојиље - пушачице у телу има исту концентрацију дуванских метаболита као и његова мајка. Учесталост болести дисајних путева и упала уха за готово двоструко је виша у одојчади која су изложена дуванском диму. Ако та деца нису дојена, ризик још више расте, на преко 200% у односу на децу која се развијају у околишу без дуванског дима.Чак и ако мајка пушачица не доји, дете је изложено дуванском диму и има барем 10% мајчине концентрације распадних продуката дувана у својем телу. Већ само једна попушена цигарета повисује концентрацију никотина у мајчином млеку на барем 90 минута. Стога је неопходно да мајке са децом престану пушити.

Прво мали, касније дебели

Негативан утицај мајчиног пушења на порођајну тежину у току трудноће добро је познат. Међутим, утицај пушења на раст и развој детета у периоду дојенаштва није потпуно разјашњен. Деца мајки пушачица мање су порођајне тежине и досижу мању висину у поређењу са осталом децом.Та деца морају брже расти, како би на крају прве године живота имала телесну дужину и тежину упоредиву са децом мајки које не пуше. Напор при тако убрзаном расту може оптеретити хормонални систем (унутрашња регулација) и довести до његовог оштећења, што утиче на касније проблеме контроле телесне тежине. Касније та деца показују склоност гојазности и ниском расту.Студија спроведена у Вашингтону 1982. и 1983.г., у деце дојене од мајки пушачица нашла је значајно већи индекс телесне масе (БМИ) (више од 1 стандардне девијације) од деце дојене од мајки непушача. Сваких 10 цигарета попушених дневно за време дојења најављује додатну масу за 3% већу крајем прве године живота. Пушење током трудноће повећава ризик за гојазност у каснијем детињству, нарочито код девојчица, док истовремено смањује просечну достигнуту висину. У просеку су са 8 година старости деца за 25% већег БМИ (дечаци за 20%, а девојчице за 30%), док су истовремено нижи. Тај парадоксални пораст ТТ, праћен мањом телесном висином у деце мајки пушачица, један је од предмета интереса истраживача.Таква деца већ од ране доби имају повишен систолни крвни притисак (додуше, за свега 5 ммХг). Деца бивших пушача не показују тенденцију дебљања (само 2-5% виши ИТМ), али још увек имају виши систолни крвни притисак (до 3 mmHg).Студије које прате децу од рођења и кроз школску доб, пушење у трудноћи помињу као ризични фактор, између осталог, за дебљину детета, изненадну смрт детета, заосталост у психичком и моторном развоју. Друге студије наглашавају напор организма у надокнади смањене телесне масе стечене при развоју под утицајем дувана, и последичну склоност хроничним болестима и гојазности.

Ако могу они, можемо и ми

Будући да је непобитна штетност пасивног пушења за раст, развој и побол деце, поставља се питање већег добра - свакако је неопходан престанак пушења у дојењу, ако већ не у трудноћи. Замена бочицом не смањује, на жалост, изложеност пасивном пушењу!

Финска је већ 1977. године донела Тоbacco Act. За оно време био је то револуционаран закон - упозорења о штетности на кутијама цигарета постала су обавезна; забрањене су све врсте реклама цигарета; постављена су ограничења састојака дима; забрањено је пушење у школама, јавном превозу, већини јавних простора. Тек је пре неколико година исте мере прихватила ЕU. Код нас су забрањени реклама цигарета и пушење у јавним објектима. На спровођење тих забрана делом још чекамо.Године 2000. дим цигарета и службено је проглашен канцерогеном супстанцом у Европској Унији.На жалост, резултати програма против пушења у свету, као ни код нас, нису охрабрујући. Подаци Америчке педијатријске академије из 1999. године показују да је 35% матураната пушило, у односу на 28% 1991. године, а нађен је пораст пушења и у 8. разреду основне школе - са 14 на 18%.Тренд пушења и код нас је у порасту. Свакодневно се виђају деца која пуше, а такви ће за неколико година постати родитељи пушачи, с болесном децом.

Прим.мр.сц. Марија Хегедуш-Јунгвиртх, др.мед.

Едгар Главаш, др.мед.

Извор

Прoчитаjтe

Шта се уноси у организам пушењем цигарета?

Зар није лакше бити непушач него пушач?

Манастир Глоговац